nallik

nallik se rimuje sa prezimenom mog omiljenog režisera (jednog od, da budem precizna, jer ima ih nekoliko koje jako volim). nallik – malick. i zvuči mi lepo. i neobično. kao što nallik i malick jesu. a opet su i jednostavni, suptilni, jasni, britki. nallik je brand nakita iza kojeg stoji neobična osoba – jean balke. nemica sa francuskim imenom… a malick ko je znate već. danas je upravo objavljeno da će njegov “knight of cups” biti prikazan na 65, berlinaleu. a tu dolazimo do još jedne sličnosti između nallika i malicka. elem, nallik je (i) iz berlina. jean balke kombinuje grubo kamenje sa brušenim mesingom. kamenje drago i poludrago. sve to deluje divlje i prefinjeno u isti mah. namerno nenamerno ručno obrađeno kamenje. posvećeno igranje sa energijama kamenja. u potrazi za kamenjem putuje u maroko, indiju i njujork.  2011. u parizu je dobila nagradu who’s next young designer. njena adresa je svet. voli da putuje, luta. odrasla u berlinu, živi između helsinkija, londona, san dijega, berlina, kelna i njujorka. rođena je 1976. počela da studira medicinu, otkrila ljubav ka fotografiji i na kraju ka juvelirskom zanatu, dizajniranju ovog čudesnog nakita.

nallik je reč iz inuitskog jezika (eskimi, inuiti,  ga govore). znači zaštitu i negu koja počiva na ljubavi.

jean balke

Napišite komentar

Filed under art, fashion, movie

cocteau, stars, fashion, côte d’azur…

style is a simple way of saying complicated things
(jean cocteau)

veza između jeana cocteaua i mode postojala je u njegovom bogatom stvaralačkom životu dugo i plodno. kao dizajner učestvovao je u čuvenoj posleratnoj putujućoj izložbi pariske mode „théâtre de la mode“ (1945-1946.).  ovo modno pozorište ručno pravljenih lutaka od strane vrhunskih umetnika nastalo je sa ciljem da se prikupe sredstva za ratom preživele i da se pomogne oživljavanje francuske modne industrije posle 2. svetskog rata.

cocteau i coco chanel, photo:  luc fournol

when art meets fashion    paris cocteau Chanel

crtež koji je cocteau napravio 1937., za harper’s bazaar

cocteau je imao veliki uticaj i najveću konkurenciju coco chanel (početkom 20. veka), na elsu schiaparelli. sa njom je radio na njenoj  kolekciji za jesen/zimu 1937.

elsa schiaparelli & jean cocteau

façonnable je brand  koji osnovao jean goldberg 1950. u nici. u to vreme cocteau je spremao svog orpheusa.  sadašnji umetnički direktor façonnabla daniel kaarns bacio je akcenat na uticaj francuske rivijere i na façonnable i na jeana cocteaua. upravo tako se i zove kolekcija za proleće/leto 2015. godine. hommage velikom umetniku. tu je cocteau, zvezde koje prate njegove potpise, francuska rivijera, vila santo sospir koju je cocteau dekorisao…

00-SS15

Façonnable rinde tributo a Jean Cocteau | itfashion.com

dve fotografije iznad, kolekcija ss15  façonnable

cocteau u vili santo sospir

jean cocteau sketching model elizabeth gibbons in a chanel dress in his hotel bedroom (castille in the rue cambon), surrounded by posters of his latest theatrical productions, photos of friends, medicine bottles, books, stage sets and pencils, 1937.  –photo by roger schall

la villa santo sospir, 1952,  saint jean cap ferat

vila santo sospir pripadala je francine weisweiller, njegovoj prijateljici. dekorisao  ju je on i delimično picasso.

jean cocteau i  francine weisweiller

dole su detalji iz prelepe vile santo sospir…

Фотографија: THE ETERNAL MARK OF JEAN COCTEAU ON THE FRENCH RIVIERA</p><br /><br /><br /><br /><br /><br /> <p>Over the long period of time he spent in the South of France, French artist Jean Cocteau first came to Villefranche-sur-Mer before settling in Saint-Jean-Cap-Ferrat in the 50’s. Since then Jean Cocteau has left an indelible print on the French Riviera.  </p><br /><br /><br /><br /><br /><br /> <p>#faconnablexjeancocteau<br /><br /><br /><br /><br /><br /><br /> #comingsoon

sa fb stranice façonnable

Napišite komentar

Filed under art, fashion

lee miller

lee miller, foto man ray, 1929

“i looked like an angel, but i was a fiend inside” (lee miller)

lee miller (1907-1977) neosporno jedna sasvim posebna ikona stila. i jedna sasvim posebna, slobodna žena. žena sa spoljašnošću i unutrašnjošću. menjala je gradove,  profesije, partnere, živela je slušajući svoj unutrašnji glas.  potekla je iz poprilično slobodoumne američke porodice koja je nije sputavala, pa je sasvim normalno što je koračala odlučno u pravcu nezavisnoti. već sa 20 godina postale je vrhunski američki foto model i to za vodeće časopise: vogue, vanity fair, harper’s bazaar… radeći sa vodećim modnim fotografima ova višestruko talentovana žena zainteresovala se i za fotografiju.  1929. odlazi u pariz gde otvara svoj atelje/studio, upoznaje man raya i započinje njihov intimni i profesionalni odnos. bila je to strasna i burna ljubavno-poslovna veza. zajedno su otkrili tehniku solarizacije u fotografiji. (koja se u literaturi često nepravedno pripisuje samo njemu.) prijatelji su joj bili picasso, cocteau (igrala je kod cocteaua u filmu “krv pesnika” pokretnu statuu), paul eluard, max ernst, joan miro…  bila je njihov fotograf, prijatelj, model, muza, saradnik… nakon raskida sa man rayom vraća se u new york gde otvara fotografski atelje. no, 1934. udaje se egipatskog biznismena  aziza eloui beya i naredne dve godine živeće u egiptu. 1937. na letovanju u francuskoj zaljubljuje se u sir rolanda penrosa i seli se sada u englesku. od modela koji je radio za vogue postaje njihov ratni dopisnik 1942. njene fotografije su značajan dokoment ovog krvavog rata, pokrila je mnoge ključne događaje kao što su iskrcavanje u normandiji, oslobađanje pariza, oslobađanje nekoliko koncentracionih logora…  poznata je priča da kada je ušla sa  fotografom daveom schermanom u minhen 1945. da je otišla iz radoznalosti da vidi hitlerov stan i da se okupala u njegovom kupatilu. scherman ju je tada fotografisao. ostalo je zabeleženo da je prokomentarisala da je po zidovima stana visilo dosta loše umetnosti… po završetku rata vraća se u englesku, ljudi koji su živeli u njenoj okolini nisu imali predstavu ko im je susetka… otkriva svoju strast za kuvanjem, ali nakon užasa koji je videla u 2. svetskom ratu oboljeva od kliničke depresije, a kasnije i od raka… rekla je da se samo nada da čovečanstvo neće zaboraviti one na njenim fotografijama iz 2. svetskog rata.  ona to neće moći nikada. proganjali su je prizori tog rata… umrla je u 70. godini života. lee miller, jedna slobodna žena…

ovako ju je fotografisao edward steichen 1928.

a ovako ju je video modni fotograf baron george hoyningen-huene (2 fotografije iznad)

 

Lee Miller by Man Ray, France, 1930.

lee miller, man ray, tri  fotografije iznad

u filmu “krv pesnika” koji je 1930. snimio jean cocteau

lee miller i picasso u njegovom studiju

lee miller u egiptu, nepoznati fotograf

“in all her different worlds, she moved with freedom. in all her roles, she was her own bold self.”
—antony penrose, son

Lee Miller photographed women in fire masks in wartime London in 1944.

njena fotografija žena pod maskama, london,  ratno vreme, 1941.

scherman ju je fotografisao u kupatilu hitlerovog stana u minhenu

Napišite komentar

Filed under art, fashion, photography

yohji and yamamoto and rizzoli

1. novembra 2014. pojaviće se knjiga “yohji & yamamoto” u izdanju kuće rizzoli iz new yorka. u knjizi, kaže izdavač, naći ćemo, između ostalog, pismo glumice charlotte rampling,  svedočenja yamamotovih dugogodišnjih prijatelja kao što su reditelji wim wenders i takeshi kitano, arhitekte jeana nouvela… fotografije paola roversija, nicka knighta, donate wenders, bertranda marignaca, craiga mcdeana, inez & vinoodh, maxa vadukula… dole su fotografije korica i neke od onih unutar knjige. vidi kako sve pršti od crvene! ( red isn’t a colour, it’s a light. yamamoto) a ko je izdavač ove knjige? rizzoli ny je izdavač sa italijanskim korenima – angelo rizzoli (1889-1970). kuću je osnovao 1929.  objavili su neke od najlepših ilustrovanih, umetničkih knjiga.  finansirao je filmove federica fellinija “la dolce vita” i  “8 1/2“.  1964. otvorio je na 5. aveniji sada već čuvenu knjižaru rizzoli international bookstore koju možemo da vidimo u woody allenovom  filmu “manhattan. rizzolijeva vila arbusto na iskiji muzej je u jednom delu posvećen i njegovom životu… i od yamamota i od rizzolija naviknuti smo da očekujemo samo najbolje. p.s. moram da se pohvalim da mi je gentleman.rs objavio tekst o yamamotu!!! yohji yamamoto backstage, bertrand marignac photo: yy by marc ascoli, © tom de peyret  MORE TO LOVE: Yamamoto &amp; Yohji.<br /><br /><br /> [[MORE]]<br /><br /><br /> Preview the forthcoming Rizzoli book documenting the designer’s 40 years of anti-fashion<br /><br /><br /> Photo: Nick Knight courtesy of Yohji Yamamoto Correspondences exhibition, Alessandro Ciampi, Rizzoli photo: nick knight 

photo: yohji yamamoto correspondences exhibition, alessandro ciampi
  Yamamoto & Yohji
 

 muzej angela rizzolija, ischia

Napišite komentar

Filed under art, fashion

the scissors are the soul of the dressmaker

sutra, 21. oktobra u bankoku, u siam centru (koji umesto da se prozaično zove tržnim centrom zove se poetično: ideapolis)  otvara se izložba posvećena yohji yamamotu. izložba će trajati do 11. novembra i vi srećnici koji putujete na topli tajland nemojte da je zaobiđete. izložbu najavljuje i sa siam centrom organizuje tajlandsko izdanje the wallpapera. aktuelni, oktobarski broj ceo su posvetili toj izložbi. fotografije potpisuje shiraz randeria, kreativni direktor  kingdom of heaven.  modeli su bili: mona matsuoka and shohei yamashita.

modeli nose kolekciju fall 2014 koju je yamamoto uradio u saradnji sa japanskim umetnikom yasuto sasada.

shiraz randeria:

“yohji yamamoto kindly lent me some of his scissors from his studio. my idea for the fashion shoot of his  aw 14 collection was to photograph the clothes with some of the tools that were used to create them.

i realised that in most of our hands scissors, blades and knives are only used destructively, but in the hands of the master dressmaker they are used to create. he said “the scissors are the soul of the dressmaker”.

the editorial will come out in october…”

flyshiraz:</p><br /><br /><br /><br /><br /><br /><br /><br /> <p>Yohji Yamamoto kindly lent me some of his scissors from his studio. My idea for the fashion shoot of his AW14 collection was to photograph the clothes with some of the tools that were used to create them.<br /><br /><br /><br /><br /><br /><br /><br /><br /> I realised that in most of our hands scissors, blades and knives are only used destructively, but in the hands of the master dressmaker they are used to create. He said “the scissors are the soul of the dressmaker”.<br /><br /><br /><br /><br /><br /><br /><br /><br /> The editorial will come out in October…<br /><br /><br /><br /><br /><br /><br /><br /><br />

Mona Matsuoka in Yohji Yamamoto AW14 by Shiraz Randeria for Wallpaper* (Thai Edition), October 2014.

<br /><br /><br /><br /><br /><br /><br /><br /><br /> Mona Matsuoka by Shiraz Randeria for Wallpaper* (Thai Edition), October 2014.<br /><br /><br /><br /><br /><br /><br /><br /><br />

Mona Matsuoka in Yohji Yamamoto AW14 by Shiraz Randeria for Wallpaper* (Thai Edition), October 2014.

Mona Matsuoka by Shiraz Randeria for Wallpaper* (Thai Edition), October 2014.

Mona Matsuoka and Shohei Yamashita by Shiraz Randeria for Wallpaper* (Thai Edition), October 2014.

Shohei Yamashita in Yohji Yamamoto AW14 by Shiraz Randeria for Wallpaper* (Thai Edition), October 2014.

Shohei Yamashita in Yohji Yamamoto AW14 by Shiraz Randeria for Wallpaper* (Thai Edition), October 2014.

Shohei Yamashita in Yohji Yamamoto AW14 by Shiraz Randeria for Wallpaper* (Thai Edition), October 2014.

Mona Matsuoka in Yohji Yamamoto AW14 by Shiraz Randeria for Wallpaper* (Thai Edition), October 2014.

Mona Matsuoka in Yohji Yamamoto AW14 by Shiraz Randeria for Wallpaper* (Thai Edition), October 2014.

2 komentara

Filed under art, fashion, photography

the perfect blossom is a rare thing. you could spend your life looking for one, and it would not be a wasted life

“perfect. they… are all… perfect…”

kao što ti je već jasno od svih modnih dizajnera onaj koga najviše volim i poštujem je yohji yamamoto.  i nowness voli yamamota. i režiser  (i fotograf) matthew donaldson. i rin voli yamamota.

 

matthew donaldson u filmu za portal nowness i njihov serijal “getting there” prati dnevnu tokijsku rutinu yamamota. vožnju starim nissanom cedric (iz 1980.) koji je kupio na internetu jer drži da je dizajn modernih automobila ružan. voze se tako nissan cedric, rin i yamamoto svaki dan do groblja usred tokija, a onda yamamoto parkira nissan i rin i on šetaju… yohji san naglas razmišlja o modi, dizajnu, automobilima, ženama… i puši. puno puši. i nosi šešir. i kaput.  crno sve. rinovo krzno je crno-belo…  rano je proleće. trešnje tek što ne procvetaju. onda će sve biti ružičasto…

“a car is like a girlfriend. you can just look at her, or ride on her. it means a lot.”

 

” i don’t walk the main street of fashion, i walk the sidewalk, the dark side of the street.”

 

obrati pažnju na muziku i ko je izvodi!

 

Napišite komentar

Filed under art, fashion, movie, music

pfw ss15

dok je trajao ovogodišnji pfw s/s 15 bila sam na sredozemnom moru sa afričke strane. krajičkom oka sam pratila ono što se dešavalo. michele lamy je, naravno, u pravu:

oni od kojih sam najviše očekivala i potvrdili su očekivanja (yamamoto, rick owens, rei kawakubo, ann demeulemeester, issey miyake, hussein chalayan, vivienne westwood…). stara avangarda, dakle još mora da živi, a po prirodi stvari ne sme da postane mainstream i trebalo bi da umire mlada… eh… najviše na sebi rade najduže prisutni… pomiču granicu svoje, naše, vaše… a ostali i vrli novi svet idu na tzv. sigurno. yamamoto se u 71. godini uhvatio u koštac sa sopstvenim tabuima i rešio da istraži šta to eksplicitnije imaju žensko telo i tkanina… ko je do sada vukao napred i sada to čini. od koga to do sada nismo dobili, nećemo ni od sada. stvari su tako dosadno predvedive. pogledaj ono što nikako nije dosadno:

rick owens

Comme des Garçons SS15

yohji yamamoto

georgia-pendlebury-michael-dumler-pfw-ss15

georgia pendlebury photo by michael dumler, pfw ss15, obrati pažnju na poruku!

u prvim redovima sedeli su i bivali najviše fotografisani kardashians & west. uobičajeno dosadni, nemaštoviti, kičasti i oličenje vulgarizacije novca. “car je go!” niko ni da šapne…

ubedljivo najzanimljivija osoba na ovom fw bila je lily gatins 30. septembra je na svom fb profilu napisala: “fashion is f***** dead!! paris is officially commercial. london, germany, copenhagen , korea , japan and china. i hope u you are ready.”

njeni pratioci komentarisali su da tako nije samo u modi, sve je prekomercijalizovano, ustajalo, sad & boring…

pogledaj kako je izgledala žena koja je neprikosnoveno dominirala na pfw ss15. to je osoba sa stilom i stavom, ne kardashians žene. lily gatins:

photo by daniel bruno grandl

photos by victor kruit

Photo: Repost @lereport Lily Gatins wearing Micol Ragni for Comme Des Garcons show. ♠️Photo by @mikerzepecki #micolragni #cymatics #pfw #cdg #commedesgarcons #wow

photo by @mikerzepecki

photos yana mironova

photo amina attar

lily je zaboravila švedsku u onom nabrajanju gore. a evo šta su šveđani ponudili na pfw:

photo johan sandberg 

Napišite komentar

Filed under art, fashion