waters will run, rivers will turn

na njegovom sajtu su reči koje me kupuju:

L U I H O N is about a story, harmony and philosophy…

luihon.com je ta adresa…

znaš da ja držim do priče. nepretenciozne, pritajene, ali postojane. nežno / snažne.

pa, gledam nazive kolekcija. poezija… obrati pažnju:  kolekcija jesen/zima 2016: “waters will run, rivers will turn“, proleće/leto 2017: tomorrow, i’m coming home“. 

lui hon dolazi iz malezije, ima kineske korene, a školovao se i stvara u melburnu. pomoću crteža, makaza, igle, tekstila i konca priča svoju jin i jang priču o harmoniji, o balansu i proporcijama. o krhkosti, o unutrašnjoj lepoti i njenoj snazi. njegov dizajn priča je o slobodi i njenim manifestacijama i putevima. fluidno, slojevito, sa mogućnošću kombinovanja komada i preplitanja, jer ove stvari zovu  individualnost, ohrabruju je… fragilno i snažno. potrebno vam je samopouzdanje da nosite ovo, da ne plivate niz aktuelnu modnu reku, ali vam ova odeća i podupire samopouzdanje. lui  je odrastao okružen jakim ženama i kreacije govore to. posvećeno i zaigrano se upušta u proces i ekspirement.

žena treba da bude bogata i priušti sebi ovo. treba? mora! barem ova žena. (uz svu svest o money for nothing istini…) sad mi samo preostaje da smislim kako da zaradim novac. 🙂

a najbliža adresa gde se može naći u ovom delu sveta je:

eigensinnig, sankt-ulrichs-platz 4
1070 vienna
http://www.eigensinnig.at

+++

iz sveta mode kao uzore navodi ova imena: yohji yamamota, ann demeulemeester, maison margiela, tom ford… ne iznenađuje me.

muzika, film, fotografija, likovna umetnost takođe su važan deo njegovog života i stvaralaštva, pa neretko sarađuje sa umetnicima iz ovih sfera. jedan od njih je japanska umetnica  koja pravi magiju od papira – nakano kaoru. ali, ne samo ona.

meni se baš dopada ovo što ovaj mladi čovek stvara. a tebi? šta se tebi dopada?

“i was raised by strong women, whose tenacity, courage and inner strength continue to inspire the type of muse i design for. i want to be valued by a woman with tremendous strength and courage.” – lui hon

+++

Lui Hon on the rise>>>

2 komentara

Filed under art, design, east, fashion, philosophy, wildsidefashion

budi svoj(a) i jedi pastu

gotovo iz svih medijskih oružja, i tradicionalnih i ovih najsavremenijih elektronskih, gađani smo porukama da volimo sebe. i nekako se najviše obraćaju nama ženama. (jasno im je da smo mi deficitarne sa tom vrstom ljubavi?) problem je što obično zaborave da je to nemoguća misija ako prethodno ne spoznamo to „sebe“, taj objekt naše (predstojeće) ljubavi. možda misle da se to podrazumeva, ali da je to tako lako ni sokrat ne bi posezao do proročišta u delfima.

nekako sam uvek mislila da su italijanke pošteđene potrage za tom ljubavlju, one kao da je prirodno poseduju. izgledaju savršeno i mimo modnih diktata o idealnim merama, tj. ne izgledaju kao da su jedva preživele dijetu, naprotiv, a zgodne su, zanosne, glasno se smeju i ono najbitnije – deluju zadovoljne sobom. a jednu pastu! mnogo paste!!! sophia loren je jednom odala tajnu svoje zanosne figure: „sve što vidite, dugujem špagetama!“ međutim, nedavno se pojavio poster za predstojeći kanski filmski festival sa fotografijom ništa manje zanosne claudie cardinale. na posteru ona iz 1959, pleše na nekom rimskom krovu. sve bi bilo u redu da na posteru stas ove filmske legende nije u photoshopu smanjen barem za broj. čemu to i zašto? šta je autor plakata pokušao da nam poruči? da i italijanke negde greše? da mlada claudia nije bila dovoljno zgodna?

srećom, ne misle svi tako, ne posežu niti za fotošopiranjem, niti za dijetama, već shvataju razliku između suštine i… praznine? jedna od tih koje su znale suštinu uvek je bila i georgia o’keeffe. poznata po svom umetničkom radu, načinu života, snažnom ličnom stilu i insistiranju na onoj istini iz delfa. od 17. do 28. maja možeš da pratiš kanski filmski festival, a sve do 23. jula ako letiš preko okeana obavezno poseti brooklyn museum i izložbu „georgia o’keeffe: living modern“, izložbu koja slavi snagu individualnosti, autentičnost i nezavisnost jedne fascinantne ličnosti. (o njoj sam pisala ovde i ovde)

someone else’s vision will never be as good as your own vision of your self. live and die with it ’cause in the end it’s all you have. lose it and you lose yourself and everything else. i should have listened to myself.” – georgia O’keeffe 

georgia o’keeffe, photo by bruce weber,  1984

sad,  kada si već u njujorku možda na njegovim ulicama zapaziš i ovu ženu,  lyn slater, sedokosu univerzitetsku profesoricu koja ne krije svoje godine (63), modnu ikonu u usponu, vlasnicu netipičnog modnog bloga „accidental icon“, zaštitno lice najnovije mango kampanje “a story of uniqueness“, ženu koju je angažovao i elite model management, kreativnu osobu koja promoviše stav „budi svoj“. oscar wilde je već odavno u svom geniju primetio da nam ništa drugo ni ne preostaje, svo ostalo je već zauzeto.

lyn slater, photo carmen daneshmandi

ako i ne putuješ gotovo o svemu, ako želiš,  možeš da se informišeš i na internetu, tu možeš i da poručiš knjigu (ako možeš da izdvojiš tridesetak dolara)  koju se izdale ove dve fenomenalne žene, takođe njujorčanke, majka i kćerka, elisa goodkind i lily mandelbaum (o njima sam pisala ovde). njihova knjiga se zove

t r u e   s t y l e   i s  w h a t ‘s   u n d e r n e a t h:

t h e  s e l f –  a c c e p t a n c e   r e v o l u t i o n“.

zvuči snažno i istinito, zar ne? elisa je dugo bila urednica i stilista u najprestižnijim modnim časopisama i kaže da ju je narastajuća komercijalizacija mode sve više frustrirala, pa je sa svojom kćerkom, antropologom lily, pokrenula site/projekat  „style like u“ o ljudima sa sadržinom, koji grade svoj sopstveni stil. kada sledeći put izađeš na ulicu pokušaj da obratiš pažnju na one ljude koji ne izgledaju nalik drugima, jer stil je način da kažemo koju na temu ko smo, bez da otvorimo usta.

“people are very beautiful when you pay attention to them.” elisa goodkind 

being ‘stylish’ is not synonymous with being young, rich, thin, trendy or famous. it is not about having a designer label or an ‘it’ bag -true style is a reflection of the nonconformist spirit of the person underneath the clothes.” (elisa & lily)

StyleLikeU

Komentiraj

Filed under art, design, fashion, movie, wildsidefashion

g(old) ili šta sve možeš u kini kada si star, a tako mlad…

ne mora da bude kao u tinovoj “svakidašnjoj jadikovki”. mislim posebno na onaj deo kada kaže da je mučno, najmučnije, biti već star, a tako mlad…

evo šta sve možeš u kini kada si star, a  mlad:

možeš da postaneš filmski ili modni star, npr.

dame imaju prednost:

h u a n g   y a n z h e n  (黄炎贞)

74 godine. šta kažeš?  ova lepa žena  na harliju zove se huang yanzhen. zovu je goddess granny. u njenom životu nije sve bilo bajno, sa 18 godina su je udali, danju je radila teške poslove u polju, a uveče se bavila glumom… tek sada ostvaruje svoje snove, poput putovanja na tibet i šetanja modnom pistom. kaže da su godine samo brojke i da nikada nije kasno da ostvariš svoje snove.

What style she has! She dons a green and metallic coat, teaming it up with large oval sunglasses and cherub earings

65b5de9egw1f7ix91kam6j2328225b2c

65b5de9egw1f7ix309puyj22zj208npe

fotografisao ju je ding guoliang, poznat u kini pod imenom xiaoyejiexi. njegove fotografije preuzela sam sa sajta  what’s on weibo koji je kreirala sinolog i japanolog iz holandije, manya koetse i sa shanghaidaily.com.
btw. ovo dole je ding guoliang sa svojim 85. godišnjim dedom, bivšim farmerom koji je ceo život uzgajao pirinač i bambus, a od koga je unuk sada napravio modnu ikonu. ding guoliang smatra da i stari ljudi zavređuju pažnju i da je i njima potrebno malo uzbuđenja u životu. ja se slažem.

 

d e s h u n   w a n g

 

81-godišnji deshun wang postao je poznat široj javnosti nakon što se pretprošle godine pojavio na nedelji mode u pekingu kao model na reviji kineskog dizajenera hu sheguanga i pokazao besprekoran torzo i neverovatnu energiju. ovaj pozorišni i filmski glumac sa 44 je počeo da uči engleski, sa 49 godina ostavio je sve i otišao u peking gde je živeo kao skitnica. u pedesetoj je prvi put je ušao u fitnes klub, a sa 57 se vratio na scenu i stvorio svoj jedinstveni umetnički program „living sculpture performance“. poručuje: „niko ne može da vas spreči da uspete osim vas samih. kada dođe vreme da zasijate, budute najsjaniji!“

 

evo ga u glavnoj ulozi u filmu seven days koji je režirao xing jian. pogledaj. film je odličan. ima i zvaničnu potvrdu sa filmskog festivala u montrealu 2016.

Komentiraj

Filed under art, china, east, fashion, wildsidefashion

o onome što ne znam

postoje stvari koje znam, a bolje bi bilo da ih ne znam. kao što postoje stvari koje ne znam, a bilo bi dobro da ih znam. ili bih barem ja želela da ih znam, bez da znam da li je dobro što ih ne znam. o onome što ne bi trebalo da zna pisao je i rastko petrović. a  ja volim rastka petrovića. pisao je ovako:  ja znam, ja znam, ja znam. da sam u noći, i u životu i svuda uvek sam, ja znam, ja znam. 

pesma se zove “nešto što ne bi trebalo da znam“.

i nije sve što ne bi trebalo da znam od esencijalnog značaja. neke stvari su sasvim banalne. kao i one koje bi trebalo da znam, a ne znam.

ovo će biti sasvim kratak post. o jednoj fotografiji. za koju znam kada i gde je nastala, ali ne i ko je kreirao model koji je na fotografiji. mislim na model – model, odeću. ne na devojku koja je model koji nosi tu odeću.

elem, taj model je kao štit. onaj viteški. meki oklop da čuva žensko telo. da ga zaštiti od sveta. od svega. štit o kome govori i yohji yamamoto:

“my role in all of this is very simple. i make clothing like armor. my clothing protects you from unwelcome eyes.”

volela bih da znam i šta piše na toj dugoj traci…

Резултат слика за yang fashion designer from shanghai

25. marta 2015. u beijingu, na 23. međunarodnom festivalu mladih modnih dizajnera koji su se takmičili za hempel award. 

 

tao te ching

chapter one

tao (the way) that can be spoken of is not the constant tao’

the name that can be named is not a constant name.

nameless, is the origin of heaven and earth;

the named is the mother of all things.

thus, the constant void enables one to observe the true essence.

the constant being enables one to see the outward manifestations.

these two come paired from the same origin.

but when the essence is manifested,

it has a different name.

this same origin is called “the profound mystery.”

as profound the mystery as it can be,

it is the gate to the essence of all life.

lao tzu

Komentiraj

Filed under art, china, design, east, fashion

sun jun

u priči “sovina kućica” japanski pisac toshiyuki horie piše o mladom bibliofilu iz tokija koji će francuskinji koju je sasvim slučajno sreo, a koja je došla na neko vreme u tokio, pozajmiti knjigu koju je napisao roland barthes. u knjizi su i barthesove fotografije nastale prilikom njegove posete japanu. devojci je pažnju privukao portret jednog istočnjaka. ona koja je tada prvi put u rukama držala neku knjigu ovog svog sunarodnika. smatrala je da je na fotografiji kinez, a ne japanac i da postoji nešto veoma erotično u tom portretu. mladi japanac je pak u tom portretu video jedan od znakova koje je barthes video u japanu. btw, barthes je bio i u kini. u japanu prvi put 1966,  godine kada sam ja rođena. po kinezima: u godini vatrenog konja. iako sam prilično nezainteresovana za bilo kakve horoskope ostadoh bez teksta kada sam pročitala portret žene vatrenog konja. to je moj hiperrealistički portret. kakogod,  evo nas u godini vatrenog petla. daleki istok me privlači nekom meni  (još) neobjašnjivom snagom. mogla bih lako da uronim u njihovu spoznaju mira i doživljaju tišine. u marakamijevom delu “o čemu govorim kada govorim o trčanju” postoji deo koji u kojem kaže:

možda je malo glupavo što ja, koji imam onoliko godina koliko ih već imam, uopšte
govorim o tome, ali želim da budem siguran i razjasnim činjenice: ja sam osoba koja voli da samuje.
da to još jednom pojasnim, ali na suptilniji način: ja sam osoba kojoj ne pada teško da bude sam.
meni to što svakog dana sat ili dva trčim osamljen i ne razgovaram ni sa kim, baš kao što
osamljen sedim pet ili šest sati za pisaćim stolom, ne pada teško, a nije mi ni dosadno. sklon
sam tome još od mladih dana kada sam, ako sam već mogao birati, radije čitao knjige ili sa
zanimanjem slušao muziku, nego  provodio vreme s nekom drugom osobom. uvek sam
mogao da smislim stvari koje sam mogao izvesti sam. (haruki murakami)

prijateljica mi je skrenula pažnju na susan cain i njenu knjigu tihi ljudi. susan je 2012. na ted konferenciji održala govor “moć introvertnih ljudi”. susan u tom govoru kaže i:

u ovom momentu se susrećemo sa predrasudama. najvažnije institucije našeg društva, škole i radna mesta, su dizajnirane za ekstrovertne osobe, i prema njihovim potrebama. takođe, trenutno slavimo i sistem verovanja koji ja nazivam novo kolektivno razmišljanje, koji podrazumeva da sva kreativnost i stvaranje dolazi sa nekog čudno društvenog mesta. (…) grupe tradicionalno slede mišljenja najdominantnije i najharizmatičnije osobe, iako ne postoji veza između dobrog govorništva i dobrih ideja, zaista je nema. tako da možda sledite osobu koja ima najbolje ideje, ali možda i ne. da li zaista želite da prepustite to slučaju? bilo bi mnogo bolje za sve da se osame, dođu do svojih ideja kada su oslobođeni pritiska grupe, a onda da se okupe i porazgovaraju o idejama u dobro regulisanoj sredini i nastave od te tačke.

 

i murakami i susan dodaju da nikako ne treba shvatiti da introvertni ljudi nemaju ljubavi za ekstrovertne ljude i potrebu za društvom drugih ljudi i za razmenom mišljenja sa njima.  susan to ovako objašnjava:

smatram da je važno da u ovom trenutku istaknem da ja volim ekstrovertne osobe. uvek naglašavam da su neki od mojih najboljih prijatelja ekstrovertni, uključujući i mog voljenog muža. naravno, svi se mi nalazimo negde na skali između ekstrema introvertno-ekstrovertno. čak je i karl jung, psiholog koji je popularizovao ove pojmove, rekao da ne postoji isključivo introvertna ili isključivo ekstrovertna osoba. rekao je da bi takav čovek trebalo da bude u ludnici, ukoliko bi uopšte postojao. neki ljudi se nalaze tačno na sredini ovog spektra, to su ambivertne osobe. često pomislim kako su dobili najbolje iz oba sveta. mnogi smatraju sebe ili jednim ili drugim tipom. ja želim da poručim da nam je, kulturološki, potrebna bolja ravnoteža. treba nam više jin i jang odnosa između ova dva tipa. ovo je naročito važno u domenu kreativnosti i stvaralaštva, jer kad psiholozi pogledaju živote najkreativnijih ljudi, nalaze ljude koji uspešno razmenjuju i razvijaju svoje ideje, ali imaju izraženu introvertnu crtu u sebi. (susan cain)

možda ćeš se zapitati zašto ovo pišem na ovom blogu, kakve veze oba priča ima sa blogom o modi. ja sam vatreni konj iz kineskog horoskopa koji jaše sam. način na koji pišem interesuje samo manjinu. mene nikada neće pratiti horde ljudi. svako ko se bavi savetovanjem blogera rekao bi mi da sve radim pogrešno. i ja bih to shvatila, ali bih i dalje radila po svom. na početnoj stranici mog bloga, u onom delu “about me” stoji: “for fashion & art lovers, not for followers…”

Фотографија корисника Mile Magazine

možda ti je sad jasnije zašto ću danas pažnju da poklonim kineskom fotografu koji se zove sun jun (孙郡) i pravi fotografije koje su više od fotografije, one su dah i duh istoka, veza između fotografskih zapisa istočnjačkog načina života i istočnjačkog slikarstva, onog koji je oduševljavao i van gogha. i tolike druge.

sun jun je rođen 1978, živi u šangaju. diplomirao je na akademiji lepih umetnosti, a od sedme godine je učio tradicionalno kinesko slikanje. i tako je razvio svoj sopstveni pristup fotografiji. sun jun je svoj.

i da, ovo je priča (i) o melanholiji.

http://www.sunjunphoto.com

Du Juan by Sun Jun (8):

8

Фотографија корисника Mile Magazine

LiuWen

harper’s bazaar china, december 2015

Sun Jun's Traditional-ish Chinese Painted Photos | CreativeHunt:

Резултат слика за sun jun fashion photographer

Фотографија корисника Mile Magazine

Фотографија корисника Mile Magazine

fashionphotograph By Sun Jun:

2 komentara

Filed under art, china, design, east, fashion, passion, philosophy, photography

winter sonata

prekrio me talas. pokušavam što bezbednije da se izvučem, ali mi teško ide… hladni i sivi dani nisu za mene. samo čekam da prođu. uz svu svest da je svaki dan života neponovljiv, nenadoknadiv… ali, ja na ovakvim temperaturama, odsustvu svetlosti i prevazi noći nad danom sebe ne mogu ni da vidim. a kada se ne vidim (ne mislim spolja, nego, pre svega, iznutra) kao da ne postojim. a ako ne postojim zašto me onda sve to dotiče? jedva uspevam da radim i ono što najviše volim: sanjam, čitam, pišem, gledam filmove… ne mogu ni da spavam. samo dišem. a i to nije neko disanje. plitko, a brzo, uznemirujuće. moj bože, šta bih ja radila u beskrajnoj noći nordijskih zemalja?

jednu lošu stvar prati druga i tako pletu niti od nekog jako dugog zimskog šala. a šta će mi taj šal kad izlazim na minus samo kada je neophodno?

dok čekam duge dane, sunce i zeleno ruka mi je krenula za belim, broširanim koricama. na njima piše: 20 pisaca, 25 priča. antologija savremene japanske priče. i tu sam se sakrila. usred te bez suvišne reči opisane japanske melanholije i mirnoće (to su teme). u prethodnim životima sanjala sam u japanu…

i hvala izdavačkoj kući tanesi za ovu knjigu.

a kakve veze ova antologija ima sa modom, s obzirom da je ovo, ipak, nekakav fashion passion blog? na str. 47. počinje murakamijeva priča “tony takitani”. čovek bi rekao da je ovo anti-fashion priča. o mladoj ženi koja ne zna kako da se izbori sa porivom za kupovanjem, gomilanjem nove i nove garderobe. njen muž, onaj kome je pravo ime tony takitani,  uz svu silnu ljubav koju oseća prema njoj, ne može da joj ne skrene pažnju na probleme koji iz toga proizilaze… ali, ona je i bukvalno postala žrtva mode. (kako? pročitaj priču.) a ono što je tonija privuklo ovoj ženi bio je upravo način na koji je ona nosila garderobu… i haruki murakami zna da prepozna taj poseban način:

nikad ga nije previše zanimalo šta drugi ljudi nose, niti je bio od onih ljudi čiji um registruje svaki odevni predmet na nekoj ženi, ali u oblačenju ove devojke postojalo je nešto tako predivno da je na njega ostavilo dubok utisak: čak bi se moglo reći da ga je ganulo. oko njega je bilo puno žena koje su se oblačile elegantno, a još više onih koje su se odevale da bi privukle pažnju, ali ova devojka bila je drugačija, potpuno drugačija. odeću je nosila tako prirodno i dostojanstveno kao da je ptica koja se umotala u poseban vetar spremajući se da odleti na drugi svet. nikad nije video ženu koja je nosila svoju odeću sa toliko očigledne radosti. a sama odeća izgledala je, tako obavijena oko njenog tela, kao da ima neki sopstveni život.”

randommovies: “Tony Takitani, 2004 ”

http://tonytakitani.tumblr.com/

Сродна слика

japanski reditelj jun ichikawa 2004.  adaptirao je za film ovu priču koju je haruki murakami prvi put objavio 2002.  na stranicama the new yorkera. ovo je minimalistički film, bez puno dijaloga, pun govoreće tišine, sa nenametljivim naratorom u pozadini… i prelepom muzikom koju je specijalno za ovaj film uradio ryuichi sakamoto.

 

 

Резултат слика за トニー滝谷

"To be modern is to tear the soul out of everything." Yohji Yamamoto:

“to be modern is to tear the soul out of everything.” yohji yamamoto

 

Сродна слика

Сродна слика

ako želiš pogledaj film online ovde:

a tema iz filma koju je komponovao i izvodi ryuichi sakamoto je ovde:

p.s. tek kada sam pustila ovaj post videla sam na socijalnim mrežama da je na današnji dan 1949. godine rođen haruki murakami. lepa slučajnosti…

Komentiraj

Filed under art, design, east, fashion, movie, music, tokyo, wildsidefashion

Zhu ChongYun

„u lepom prolećnom sunčanom danu,

devojka nosi sa sobom korpu,

na seoskoj stazi bere dudove

lišće za svilene bube.“

( pesma iz prve kineske zbirke pesama „ši đing„)

ZHUCHONGYUN Wu • beginning fall/winter fashion show

no, nije proleće kao u pesmi. zima je. hladna zima. a hladne zime me uspore. bezmalo parališu. nisam za akciju. (što i nije tako loše, jedan je od puteva da se približim tišini.) prikuju za krevet. a krevet pun knjiga, časopisa, beležnica, olovaka, flomastera i kojekakvih uređaja kako bih bila u toku sa svetom, non-stop, kao da sam ratni izveštač ispod jorgan planine. (a jasno je da bez tih uređaja za praćenje tokova sveta više bih bila u kontaktu sa tokom svoje svesti. i podsvesti… ) prateći svetske tokove naiđoh na nekoliko fotografija na kojima su uhvaćeni neki meni zanimljivi modni trenuci. trenuci lepote i harmonije. i kako je daleki istok stigao do juga evrope. do italije. a nekada su evropljani odlazili na daleki istok po svilene bube i svilu kako bi tu smirujuću lepotu doneli ovde. sada ona stiže sama. na krilima kapitala i filozofije da tiha voda breg roni. zhu chongyun je od 2014. na čelu italijanskog brenda krizia (koji je 1954.osnovala jedna druga žena, mariuccia mandelli). kriziu je, zapravo kupila marisfrolg fashion group iz shenzhena koju je zhu osnovala kada je imala samo 29 godina. zamišljam tu 1993. u kini i nju kako započinje svoj posao. pretpostavljam da tada i tamo nije bilo jednostavno biti žena (kao ni bilo gde na ovom svetu) i početi da gradiš svoje snove. ljudi sa dalekog istoka i mi zapadnjaci imamo sasvim drugačiji doživljaj vremena. mi bismo sve i sada, a  ni su strpljivi, istinski strpljivi. volela bih da sam iz te dimenzije.

2015-06-18-1434654330-4252279-Zhu2.jpg

2015-06-18-1434654593-6470243-Zhu4.jpg

zhu

zhu

zhu chongyun

Сродна слика

zhu chongyun, verovali ili ne, rođena je 1964, a izgleda kao mnogo mlađa žena… obrazovana, ambiciozna, sposobna, smirena, nadarena, inspirisana umetnošću sveta, ali i filozofijom podneblja iz kojeg potiče. živi  između kine i italije, paralelno vodeći nekoliko brendova u kini i kriziu u italiji.

 

zhu je modni dizajner i inženjer po obrazovanju. njena prva kolekcija inspirisana je filmom  andreja tarkovskog “solaris” što meni već dosta govori o njoj.

 

2016 ss

my basic philosophy is this: slowness is speed. and vice versa. if you have built a solid foundation calmly, you can afford to decide the next moves rapidly. and run.” (zhu chongyun)

ZHUCHONGYUN SS16

 

“i enjoyed science: mathematics, physics and chemistry. and i was very good at manual things. what did i dream of? to be chosen one day as a ‘model worker,” to be recognized all over the country. i wasn’t interested at all about fashion. i thought only about studying. but my mother, who had always had a great sense of style, tried to dress me well. i didn’t find any clothes i liked, and so, because of those manual skills, i began to buy cloth for a few RMB (renminbi or yuan, literally ‘the people’s currency’ ed.) and immediately turned it into skirts and bags. the people around me started asking me where i got my clothes or found my inspiration. so i started designing clothes for others. and i have never stopped. in fact, the story is rather longer than that.  i asked my mother to let me go and explore the world. i spent my time at university reading newspapers and drinking tea. it was not my life. of course, in the china of the time, giving up a government job was a strange thing to do, especially for a girl.” (zhu chongyun)

zhuchongyun

“it has always been important for me to build a culture in my company. we dedicate most our days and our lives to work. so for me it is important to have a healthy environment and, this may be utopian, even a happy one. making beautiful things is meaningless if we don’t enjoy sharing them with others.” (zhu)

 

“i think i’ll go on working like this until i’m 60, then i’ll try to enjoy life in a different way. i won’t retire from the company, of course, but i’ll no longer be the only one in charge. but i want what i have achieved to be recognized, especially by young peo- ple, to give them hope and get them back to believing in a world of opportunity. who knows, maybe i’ll end up teaching, just like my parents wanted me to many years ago. each stage of life is different from the one before: as a little girl i was a tomboy and i wanted to be a scientist, as a young woman i was a romantic engineer, at 30 i was an aspiring manager who designed clothes, and now i am an entrepreneur full of passion. in the future, having neglected my daughters, perhaps i will compensate by being a grandmother. but i also want to travel more, make new friends. i haven’t yet had time to dream the next dream, but i know there is one.” (zhu)

由境生像,随像入境•ZHUCHONGYUN 2016 春夏女装大片

 

yoka.com

ZHUCHONGYUN “境·像”2016秋冬时装

ZHUCHONGYUN “境·像”2016秋冬时装

ZHUCHONGYUN 2016秋冬系列广告大片

ZHUCHONGYUN 2016秋冬系列广告大片

ZHUCHONGYUN 2016秋冬系列广告大片

haibao

Сродна слика

na fotografiji gore čuvena glumica zhang ziyi nosi model zhu chonngyun. photo xinhua

dole su fotografije i video sa shanghai fashion week-a iz oktobra 2015:

http://v.youku.com/v_show/id_XMTM1OTY2NjA3Mg==.html?from=s1.8-1-1.2

ZHUCHONGYUN is an internationalfashion brand that has Chinese independent values. Itis not only a clothing brand but also a brand which expresses oriental thought. It is built based on a concept of integration of thought and art to serve the high-end females having independent thought and values. Aiming at the deep desire, based on a design basis of pure and elegant, fine and simple artistic temperament, it is created to satisfy independent females who have rich inner world and peaceful attitude.

i, za kraj, njen rad za marisfrolg aw2016. ja sam in love sa njenom estetikom. da sam sada sirota mala bogatašica ne bih imala dilemu čime sebe u kupovini garderobe da obradujem.

daleki istok blizak je srcu mom…

Marisfrolg AW16

 

Komentiraj

Filed under art, china, design, east, fashion, passion, philosophy, wildsidefashion

Sky of blue and sea of green / In our yellow submarine

nikada nisam volela ni jesen,ni zimu, a onda sam ih naprečac zavolela pre dve godine. sada kada razmislim to nije bila ljubav, nego pokušaj prihvatanja realnosti. ali, realnost mi nikada nije išla od ruke, pa je tako bilo i sa ova dva godišnja doba. ova jesen me je definitivno udaljila od mog pokušaja. jesen i zima su meninovnosti, a proleće i leto su mogućnosti. obećanje slobode, nada… pogađaš, neminovnost mi je potpuno odbojna. znam da oni koji ljube jesen i zimu imaju neki drugi rezon, neka njima dovoljno valjana opravdanja…

meni ove sive, kišne jeseni sa sve kraćim i kraćim danima treba kao vazduh, kao voda, kao šum mora, kao malickovi, sorrentinovi i wong kar waijevi  filmovi,više žute. osunčane žute, po mogućnosti…

julie eilenberger, danska dizajnerka sa adresom u londonu…

u ovo mekano, veselo i udobno dvojca portugalskog porekla, takođe sa londonskom adresom – marques almeida ( marta marques & paulo almeida, suzy menkes ih je opisala kao anti-fancy fashionbih se ušuškala sad, pa sve dok ne grane sunce, “proljeće kad stigne /23. ožujak, travanj /stolicu iznesem na verandu…

a sumorne jesenje  i zimske dane (kao i bilo koje druge) može da spasi od besmisla jedino igra. (kao što reče schiller: “čovek se igra samo kada je u punom značenju reči čovek, a u potpunosti je čovek samo onda kada se igra.”)kao npr. ova igra (i svetlost istoka): origami. kao comme des garçons. (photo by sophie delaporte)

i želelea bih ovo žuto iz anrwerpena:

dries van noten

 

Komentiraj

Filed under antwerp, art, design, east, fashion, wildsidefashion

not afraid / daydreams

popodne je srđa penezić u nekoj kolaž tv emisiji predstavljao svoj film “dobrica”. voditeljku (a vrv. i tzv. širu javnost) interesovala je više priča o srđinom ocu. bila je šokirana kada je rekao da uopšte nije zainteresovan da priča o tome. rekao je i to da su ga bajke uvek više interesovale od realnosti.

koja korist od realnosti? uvek su mi više donosili snovi.

ovih dana toliko srba daje sebi za pravo da raspreda o karijeri novaka đokovića i da li je ok ili nije ok da se bavi meditacijom i jogom. kako se hrani. etc. etc. ljudi koji nemaju svoje živote (jer nemaju ni snove) raspravljaju o ljudima koji su se drznuli da svoje snove ostvare. jedan taksista mi je juče ujutro nadobudno pričao kako novak za njega nije sportista ranga federera. tu se isključim. gledam kroz prozor. u drveće, oblake, lišće koje pada… (dosadnu sumornost i monotonost ljudskih lica ignorišem.) po društvenim mrežama gledam komentare o ono malo prevedenih odlomaka iz najnovije knjige marine abramović koje su vajni komentatori pročitali u letu. (do knjige neće ni stići. niti razumeju, niti ih zanima. ali, naravno, radi su da sude.)

kao i srđa penezić ne držim do realnosti, pa što se mene tiče ja sam od juče u hanoju, u vijetnamu. na njihovoj nedelji mode. kako samo uživam! moji snovi me vode kuda god moja duša želi.

a danas, drugog dana vietnam international fashion weeka predstaviće se malezijski brand joe chia. iza njega stoji sjajan emotivni i kreativni par: joe chia i melissa deng. joe chia je dizajner, a melissa deng se bavi poslovnom politikom kuće. na istoku su već dobro pozicionirani, a uspešno osvajaju i zapadno tržište. i na pariskoj nedelji mode su se predstavili. joe chia je od onih kreatora koji kroz svoj dizajn izražavaju svoje biće. i ne mari za okvire koje nameće pol, trend, vreme… to što on stvara je u paleti monohromatskog minimalizma, gotovo svaki model mogu oba pola da nose, pa imaju veličine od xs do xl.  provocira hod od  tradicionalnog do urbanog. između bezvremenskog i eksperimentalnog.

ja sam u snovima (za sada samo tamo i mogu jer… ovo mesto i ovo vreme…) toliko njegovih komada prošetala i dalje ne mogu da odaberem najomiljeniji.

joe bi voleo da upozna yamamota. divi se njemu i rei kawakubo. razumljivo i logično.

kolekcije se zovu: chapter 1, 2,3… sada su u chapter 9. (ss17)

JOE CHIA CHAPTER09 - SS17 COLLECTION WEB 08

ovo dole su oni,  joe chia i melissa deng. na pariskoj nedelji mode prošle godine snimila ih je ona koja zaljubljena u film sebe zove po jednom: eva al desnudo, sjajan fotograf iz londona sa http://www.evaaldesnudo.com:

 

Joe Chia and Melissa Deng in Paris:

fashion is really about expressing yourself in terms of your work and creation, and speaking in your own language. (joe  chia)

 

what’s in the future for you and your label?

right now, it is to challenge ourselves. i live to create clothes and i like clothes so much but i don’t want to do something just for the sake of money.  (joe chia)

obe fotografije gore su sa joe chia fb stranice

Komentiraj

Filed under design, east, fashion, vietnam

beauty is in the eye of the beholder

o filmskim susretima mode i umetnosti na ovom blogu sam već pisala pominjući onaj lepi projekat kuće miu miu“women’s tales”koji okuplja žene reditelje koje pametno, netipično promišljaju modu. giorgio armani, takođe, već nekoliko godina ima projekat koji priča priču između njegovih okvira za naočare, filma, gradova i života nekih zanimljivih ljudi.  frames of life je naziv tog projekta,  a 2014.  pokreće i drugi – “films of city frames” uz pomoć kojeg kroz oči mladih reditelja sa prestižnih svetskih filmskih škola (i armanijeve naočari) možeš da vidiš urbane, poetske portrete nekih od najlepših gradova na ovom svetu: rima, njujorka, pariza, la, seula… kroz jednostavne emocije i priče lišene cinizma.

jedan od meni najdražih filmova u projektu  “frames of life” je film koji potpisuje piero messina, asistent paola sorrentina na jednom od mojih omiljenih filmova ever “la grande bellezza“. njegov film je inspirisan “putovanjem nakraj noći” (louis-ferdinand celine), a upotrebio je i neke neiskorišćene kadrove iz “la grande bellezze”. plus, u filmu se pojavljuje, okrenut leđima, sam paolo sorrentino. i večni grad!

ne znam da li ćeš imati vremena i dovoljno pažnje da odgledaš sve ove filmove… nije to stvar na koju bih se kladila. pažnja nam je sve kraća, a vreme sve više puštamo da klizi van naše volje, kontrole, ljubavi ili kako se već to zove. 2016. je godina. godina brzog ritma… šteta.

 

travel is useful, it exercises the imagination. all the rest is disappointment and fatigue. our journey is entirely imaginary. that is its strength. it goes from life to death. people, animals, cities, things, all are imagined. it’s a novel, just a fictitious narrative. littré* says so, and he’s never wrong. and besides, in the first place, anyone can do as much. you just have to close your eyes. it’s on the other side of life. (journey to the end of the night,  louis-ferdinand céline)

 

mimi thorisson  koja piše jedan od meni najomiljenijih kulinarskih blogova

priča iz rima

priča iz sidneja

priča iz hong konga

film iz torina

priča iz njujorka

 

 

Komentiraj

Filed under art, design, fashion, movie