falling in love with poetry

opet je pretoplo i o5 mi je, i pored svega, ostanak u stanu bolja solucija, nego da se kuvam napolju. dovezem se sa posla na svom konju vranom (aka biciklu), odradim popodnevnu siestu i onda putujem. sajber prostorima. kuda god mi duša zaželi. od azorskih ostrva (u znak sećanja na vladimira majakovskog, dan uoči njegovog rođendana) do jednog prelepog apartmana na east village, nyc adresi.

 

azores islands

ja sam se rodio, sisao isprva
živeo, radio, i starost ce doći…
evo, i život kao azorska ostrva će proći.

(vladimir majakovski (19. jul 1893-14. april 1930) , plitka poezija na dubokim mestima)

majakovski, portret koji je napravio rodčenko 1924.

u new yorku je cleo wade i njen dom. poseban i ljubak kao što je i ona. i njeni stihovi koje piše na smith corona pisaćoj mašini pastelno roze boje! svoju poeziju objavljuje na instagramu i na zidovima. virtuelnim i pravim pravcatim. ona je i likovna umetnica. i feministkinja. i društveno odgovorna i angažovana osoba koja na različite načine podržava i bodri one čiji se glas ne čuje. a ni moda joj nije strana, zapravo radi se o njenom stilu. i jasno je da ga takve osobe imaju. i model je, ali i saradnik modnih magazina. i stilista. u upravi je the national black theatre u new yorku, tačnije u harlemu. poznata je po art instalacijama sa porukama, poput one ogromne 2015. u new orleansu koja se zvala “respect”. to je, u stvari, emotivno ljubavno pismo njenom rodnom gradu new orleansu, deset godina nakon što je uragan katrina potopio gotovo 80% ovog grada i odneo skoro 2000 ljudskih života. na  billboardu u istorijskoj, francuskoj četvrti stoje njeni stihovi.

a na internetu njena adresa je: www.cleowade.com

cleo:  i called that poem respect because when you really look into the definition of respect, it means to have deep admiration for what someone has been through.

GP2A0299-hero

photo marianna massey, modna saradnja koju je cleo imala sa zero + maria cornejo’s resort ‘17 capsule collection

 

GP2A0936_pp

Резултат слика за cleo wade are you ok

 

Image

photo meredith jenks

 

 

cleo o sebi kaže “i describe myself as a maker. i get up every morning and try to make things. sometimes it’s on paper, and sometimes it’s on a wall. every day i have the intention of building community with others through creating” 

c l e o  w a d e

“the best thing about girl power is that over time it turns into woman power.”

 

cleo wade: ‘i think that whenever we are able to allow art to be a form of storytelling that shares the beauty, fragility, vulnerability and power of our humanity, then we are doing a public service. when you share your truths and your stories, you give other people permission to do the same. we have so much more power to see each other and free each other than we think. i just try to focus every day on storytelling.’

a ovako je vidi vogue:

Cleo Wade

cleo

Резултат слика за cleo wade new orleans respect

“on a humid saturday last summer, a young woman with a halo of curls put on a white cotton dress and set up a booth at the hester street fair in downtown manhattan. she wasn’t selling artisanal jerky or hand-painted pottery — what she had on offer instead, as advertised by a bright-blue sign propped against a vase of yellow flowers, was “peaceful and loving conversation.” a banner above her head read ARE YOU OK? “honestly, it was inspired by lucy from peanuts,” recalls cleo wade. “she’s an icon.”

— new york times

at home

Komentiraj

Filed under art, fashion

A Myrica Village

i večeras letim daleko! na ovu adresu:

 no.134 qianlong road, yangmeiling, hangzhou 310008, china
hotel: a myrica village

栖迟

daleki istok. i istok kine. xihu district, hangzhou, 10-ak minuta vožnje od slikovitog west lake. sobe sa pogledom na planine, vrt i plantaže čaja.. šest soba za osamu. beton. minimalizam. umetnost dekonstrukcije. tišina. i zen. nije za profi turiste. u lobiju čuveni kineski aesthetics & art magazin mind. i još neki probrani magazini. i knjige (npr. duchamp)…
a napolju ptice…
volela bih da ovakav bude moj prvi susret sa kinom. baš taj hotel. skriven od pogleda. a sa pogledom.
jedna devojka iz barcelone kaže da je taksista jedva pronašao ovu lokaciju. idealno.
iza projekta stoje jedan lekar, jedan arhitekta i tri biznismena. zvuči kao scenario nekog lepog i sporog filma.

naravno, moj omiljeni youTube kanal – yitiao

fotografije su odavde

Фотографија корисника NomadsLife

 

soba s pogledom

site? biće uskoro:

http://myricavillage.com/

fotografije srećnih posetilaca možeš da vidiš ovde:

https://www.dianping.com/newhotel/13925391

pa, laku noć.

 

Komentiraj

Filed under art, china, design, east, fashion, meditation, motion, nature, wildsidefashion

i opet velika lepota…

kasno sam noćas legla, a jutros se rano probudila. well, pred put me uvek uhvati nervoza… polubunovna već u krevetu posegnula sam za mobilnim. i prva stvar koju sam videla ostavila me je bez daha. ali, zaista. evo ne prestajem da gledam taj jednominutni video. noćas sam pisala taj post “la grande bellezza” i, očito, još sam na tom talasu.

evo ovo sam videla:

brend poetičnog imena ageless einzelgänger, kolekcija ss18. iza ovog  avangardnog, anti-fashion brenda sa sopstevnom estetikom koja slavi minimalizam i bezvremenost, stoje kie hye lee i jin lee koje već neko vreme pratim na instagramu. (@agelesstheofficial.com , @kleeheelk , @jin0.1 ) gledam njihove šetnje po ulicama i parkovima new yorka… oboje besprekorno stilizovani, sofisticirani, uvek u crnom, baš  kao ime njihovog dela – ageless einzelgänger (einzelgänger na nemačkom znači “usamljenik”) . i jedan pas. i pokoji prijatelji senzibiliteta nalik njihovom. tako zen. pritajeni, fragilni, zagonetni, tajanstveni… kao da nisu iz ovog vremena. kao da se izašli iz nekog murakamijevog romana…  o njima znam samo na osnovu njihovih fotografija i fotografija njihovih modela. tek tu i tamo pokoja reč. na njenom instagram profilu piše: anti current fashion… i da sakuplja yamamotove vintage komade! njih dvoje definitivno nisu samo dizajneri odeće, nego i dizajneri jednog sasvim posebnog načina življenja. nepretenciozno spajaju istočno i zapadno. i posvećeno redefinišu prošlost. stvaraju kostime za film, balet, pozorište…

na njihovOm, isto toliko pritajenom, diskretnom sajtu, piše da materijali za njihove kolekcije dolaze iz japana, iz jedne stare fabrike u nagoyi. krajem meseca predstaviće najnoviju kolekciju u parizu.

ovo je adresa njihovog sajta:

http://www.agelesseinzelganger.com

Фотографија корисника Ageless Einzelgänger

na njihovoj facebook stranici kažu:

ageless einzelganger; sketched in new york, hand-made in japan, and presents in paris. as anti-fashion garment designers, our goal is to preserve traditional craftsmanship that are not only involved in creating garments, but to continue the beautiful legacies, cultures, and histories that have been left for our generation.

our approach to designing garments and developing our narrative comes from surrealistic visuals and sounds. but when our imagination comes to reality, we focus on actual functionality that one will wants to wear in daily life and age together.

ovaj lepi, kratki video gore koji najavljuje njihovu novu kolekciju prati muzika koju je 1906. u italji napisao sergej rahmanjinov.  prethodne dve godine je proveo u baljšom teatru, a onda je došlo do kreativnog i političkog raskida i rahmanjinov sa suprugom natalijom te 1906. prvo odlazi u firencu, a onda u mestu marina di pisa (u koje su bili zaljubljeni i gabriele d’annunzio i eleonora duse o kojima sam pisala ovde) iznajmljuju vilu. tu su dolazili putujući lokalni muzičari i pred slavnim maestrom pevali, svirali, a jedna od njih je volela da mu svira polku, čiju je melodoiju rahmanjinov ovekovečio u delu “italijanska polka“… kompozicija u isto vreme vesela i melanholična privukla je pažnju i ove dve tanane duše. razumljivo.

сергей рахманинов sa kćerkama

kie hye lee leti, sanja, diše ulicama new yorka…

kie hye lee i jin lee

ja ću još jednom ovo da pogledam i odslušam:

laku noć.

Komentiraj

Filed under art, design, east, fashion, music

dve nove kineske priče

JEWELRY 08

 

priča već zvuči poznato: yirantian guo (郭一然天) rođena i odrasla u kini (1991), studirala u londonu. imam utisak da gotovi svi najbolji kineski modni dizajneri se školuju u londonu. jasno je i zašto. tamo su najbolje škole. a posle školovanja, treba odabrati svoj put… kada dolaziš  iz zemlje koja je tako mnogoljudna zasigurno je teže razviti i sačuvati svoju individualnost. i forsirati upravo to: individualnost, kreativnost, igru, traganje za novim konstrukcijama kroz dekonstrukciju, dekonstrukciju postojećeg, ući u istraživanje koje nikada ne prestaje… ne ići utabanim stazama, već pronaći svoj put stavljanjem postojećih elemenata u nove odnose, jer elementi su znani, tu su oduvek…. jedna od njenih prvih kreacija se i zvala “un” (unconventional combinations). za tu kolekciju inspiraciju je našla u kubizmu, ali kaže da je inspiriše sve oko nje. jer, znaš:

Резултат слика за everything is interesting

yirantian guo ima svoj brand “yirantian“, dizajnira odeću i nakit i evo ovde možeš da pogledaš šta ona radi:

http://yirantian.com

ovo je ona:

 

keywords:  

deconstruction, abstraction and modernism

YIRANTIAN image

YIRANTIAN image

iz kine dolazi i renLi su. i sličan životni put. nakon osnovnih studija u pekingu londonsko školovanje – london college of fashion. i poput ostalih najboljih mladih kineskih dizajnera modele i yuangtian guo i renli su možeš u pekingu i šangaju naći u dong liang studiju… ali, jedna drugačija priča. prirodni, ručno rađeni materijali… jedna nostalgična priča koja bi te pre navela da pomisliš na njeno hrišćansko, englesko, a ne kinesko poreklo. na prvi pogled…

http://www.renlisu.com

na njenom sajtu stoji ovo:

time & memory

in 17ss, creative director renli su inspired by multiple mythical stories about the ocean and angels of bravery.  the first story is from christian mythological stories. according to christian angelic hierarchy, virtues are said to be the chief bestowers of grace and valor. like a guiding light for humans feeling lost and dejected, they watch over nature and encourage humans. the second story is about lin moniang, which is the human name of ma-tsu, the chinese patron goddess hailing from renli’s hometown of fujian province in china. she was a goddess who was said to protect seafarers and fishermen out at sea.  these mythological stories have a common thread of inspiration and hope when times are tough, and this was a focal point of renli’s exploration.  ​

 

“i like humble, quiet, subtle things,i  like to transfer it to the collection: i believe people can feel it.” (renLi su)

keywords:

handmade, organic, comfort, simplicity and beauty

Сродна слика

gore i dole njena kolekcija s/s 2014

Сродна слика

ona je u sredini

 

when i was little i spent a lot of time with my grandparents and it was lovely. especially my granddad who is skilled with traditional chinese instruments and in calligraphy. watching them influenced the way i see eastern culture. the town where i grew up is also heavily influenced by buddhism, so there are many local craft places that produce the outerwear and embroidery for the religion. that has always inspired me. i often visit those hand-crafted places that remind me of home when i’m abroad. (renli su)

Фотографија корисника RENLI SU

Фотографија корисника RENLI SU

ipak, u njenoj  najnovijoj kolekciji (a/w 2017) čitamo jasno kinesku priču.

 

taking inspiration for her new collection from her roots, renLi su’s thoughts returned to her small seaside hometown in china’s fujian province and specifically to the sea; it’s changing shapes, patterns and colours. now based in london, she seeks solace and inspiration in nature, finding it a useful bridge to overcome homesickness and cultural difference as a chinese designer in the west.

(renli su)

 

a ovo je to mesto gde možeš ako si u pekingu ili šangaju da nađeš i ove dve mlade kreatorke koje žive i rade između kine i londona – dong liang studio. samo kratko za prvo predstavljanje. tek da stekneš prvu sliku o ovom magičnom mestu. ja bih volela i da ga lično vidim. na obe adrese.

http://en.dongliangchina.com

what is DONGLIANG? the answer may vary for different people. to designers, it is a buyer shop. to customers, it is a multi-brand store. it has been almost five years since we launched the first DONGLIANG store in beijing in august, 2009. DONGLIANG started off together with chinese fashion industry and grew up with the local fashion forces.  (dongliang studio)

imaju i svoj magazin, crow magazine. i blog!

znaš, tamo se svašta dešava, ne samo prodaja garderobe i revije, nego i  (kvalitetne) izložbe, koncerti, promocije knjiga, umetnika, programa…

npr.

“silence of 4’33”. “

this mini exhibition is inspired by JOHN CAGE’s creation in 1952. we poured the three concrete cube, hand-made the exhibition poster, set the lights… we hope this delicate musical philosophy can be converted into a visual presentation.

DONGLIANG BEIJING Doingliang Studio

No.102, 2-BUILDING, CENTRAL PARK, No.6, CHAOWAI STREET,
CHAOYANG DISTRICT, BEIJING

DONGLIANG SHANGHAI

No.184, FUMIN ROAD, JING’AN DISTRICT, SHANGHAI

na pitanje šta je za nju moda, tasha liu, suosnivač dong liang studija kaže:

a way to find your own identity and individuality.

***

i laku noć…

Komentiraj

Filed under art, china, design, east

Flower Power

izraz “flower power” skovao je allen ginsberg protestujući protiv rata u vijetnamu. slogan je izražavao moć nenasilnog otpora besmislenom i dugom ratu u kojemu je nastradalo previše ljudi (na milione). prihvatila su ga deca cveća. em hoa, kako bi rekli vijetnamci…  i posle svega ulicama malih i velikih mesta ove lepe zemlje dalekog istoka u rana jutra cvećem natovareni biciklovi i motori kreću se ka pijacama, mestima gde će se cveće zameniti za novac. za novac koji će onima koji gaje i prodaju to lepo, raznobojno rezano cveće, dugih stabljika doneti bolje dane,a onima koji ga kupe ulepšati dom, ulepšati dan, život sam… tako bi trebalo da bude.

o godinama kada se nije seklo cveće nego ljudske glave grupa francuskih reditelje (godard, klein, lelouch, marker, resnais i varda) snimili su antiratni omnibus: “daleko od vijetnama” (loin du vietnam) 1967.

valjda postiji smisao u svemu tome. u stalnoj smeni dana i noći, života i smrti, minusa i plusa, kiše i sunca, dobrog i lošeg… i svemu onom između tih krajnjih vrednosti. u ciklusu? ili je smisao ono što blake kaže:

videti svet u zrnu peska
i nebo u divljem cvetu,
držati beskraj na dlanu ruke
i večnost u jednom trenu…

a ciklus počinje (ili završava) tim jutrom i lepom gužvom koju stvaraju pretovareni tovari cveća na biciklovima i motorima od kojih se ne vide ni tela, ni lica ljudi koji ih razvoze ulicama širom vijetnama.

elem, htedoh večeras da predstavim njega, a on je nguyễn công trí. dolazi iz najvećeg grada u vijetnamu, iz ho ši mina (hồchí minh) nekadašnjeg sajgona. btw, ja kada želim da se informišem šta se dešava u savremenom vijetnamu idem na portal vietcetera.com. pa, pođi i ti ako te zanima ova lepa zemlja nasmejanih ljudi. 

junak ovog posta – nguyen cong tri rođen je 1979. i danas je jedno od vodećih imena na vijetnamskoj modnoj sceni.

ovo je njegov site, njegova lična karta: nguyencongtri.com

i sad dolazim do veze između onog cveća sa dugim drškama (lotosov cvet (simbol mudrosti i čistote) and co.) i njegovih kreacija, kolekcija a/w 2017 koja se zove “em hoa” prikazana na tokyo fashion weeku ove godine. kolekcija inspirisana velikim cvetovima prenesenim na jednostavnan, minimalističko estetički način na tkaninu.

prvo inspiracija:

kako je nastajala kolekcija br. 10:

pa, pripreme za izlazak pod svetla reflektora u tokiju:

i kruna, defile lepote, moći jednostavnosti i lepote cveća:

 

 

“i hardly see their faces, but i can see that blooming world on their back, and it’s stunning. it makes me forget our suffocating urban life. their clothing choices are so bohemian and care-free, a sensibility that inspired ‘EM HOA’.throughout my collection there are two different design perspectives. the front is a very simple, monochrome color, inspired by the way in which the flower ladies go about earning their living. the back is inspired by the flowers carried on their backs that appear to silently flood the city with oxygen and colour.’ (…) in my humble opinion, fashion doesn’t have to be something steeped in luxury. rather it needs to be sparked by an inspiring story or the needs of everyday life. fashion, once worn, should inspire us to shine, to be positive and most of all to be cheerful. EM HOA is an extension of beauty itself. it takes us on a colouful journey and distracts us from the pressures and burdens of modern life.’’ (nguyen cong tri, about “em hoa)

Резултат слика за nguyen cong tri.com em hoa

Сродна слика

i za kraj podsećanje na nekoga sa drugog kraja ovog magičnog kontineta, sa bliskog istoka. na poetiku nekog ko je bio poseban, velik, u minimalističkom izražavanju, na abbasa kiarostamija i završnu scenu u filmu “close-up”:

Komentiraj

Filed under art, design, east, fashion

waters will run, rivers will turn

na njegovom sajtu su reči koje me kupuju:

L U I H O N is about a story, harmony and philosophy…

luihon.com je ta adresa…

znaš da ja držim do priče. nepretenciozne, pritajene, ali postojane. nežno / snažne.

pa, gledam nazive kolekcija. poezija… obrati pažnju:  kolekcija jesen/zima 2016: “waters will run, rivers will turn“, proleće/leto 2017: tomorrow, i’m coming home“. 

lui hon dolazi iz malezije, ima kineske korene, a školovao se i stvara u melburnu. pomoću crteža, makaza, igle, tekstila i konca priča svoju jin i jang priču o harmoniji, o balansu i proporcijama. o krhkosti, o unutrašnjoj lepoti i njenoj snazi. njegov dizajn priča je o slobodi i njenim manifestacijama i putevima. fluidno, slojevito, sa mogućnošću kombinovanja komada i preplitanja, jer ove stvari zovu  individualnost, ohrabruju je… fragilno i snažno. potrebno vam je samopouzdanje da nosite ovo, da ne plivate niz aktuelnu modnu reku, ali vam ova odeća i podupire samopouzdanje. lui  je odrastao okružen jakim ženama i kreacije govore to. posvećeno i zaigrano se upušta u proces i ekspirement.

žena treba da bude bogata i priušti sebi ovo. treba? mora! barem ova žena. (uz svu svest o money for nothing istini…) sad mi samo preostaje da smislim kako da zaradim novac. 🙂

a najbliža adresa gde se može naći u ovom delu sveta je:

eigensinnig, sankt-ulrichs-platz 4
1070 vienna
http://www.eigensinnig.at

+++

iz sveta mode kao uzore navodi ova imena: yohji yamamota, ann demeulemeester, maison margiela, tom ford… ne iznenađuje me.

muzika, film, fotografija, likovna umetnost takođe su važan deo njegovog života i stvaralaštva, pa neretko sarađuje sa umetnicima iz ovih sfera. jedan od njih je japanska umetnica  koja pravi magiju od papira – nakano kaoru. ali, ne samo ona.

meni se baš dopada ovo što ovaj mladi čovek stvara. a tebi? šta se tebi dopada?

“i was raised by strong women, whose tenacity, courage and inner strength continue to inspire the type of muse i design for. i want to be valued by a woman with tremendous strength and courage.” – lui hon

+++

Lui Hon on the rise>>>

2 komentara

Filed under art, design, east, fashion, philosophy, wildsidefashion

budi svoj(a) i jedi pastu

gotovo iz svih medijskih oružja, i tradicionalnih i ovih najsavremenijih elektronskih, gađani smo porukama da volimo sebe. i nekako se najviše obraćaju nama ženama. (jasno im je da smo mi deficitarne sa tom vrstom ljubavi?) problem je što obično zaborave da je to nemoguća misija ako prethodno ne spoznamo to „sebe“, taj objekt naše (predstojeće) ljubavi. možda misle da se to podrazumeva, ali da je to tako lako ni sokrat ne bi posezao do proročišta u delfima.

nekako sam uvek mislila da su italijanke pošteđene potrage za tom ljubavlju, one kao da je prirodno poseduju. izgledaju savršeno i mimo modnih diktata o idealnim merama, tj. ne izgledaju kao da su jedva preživele dijetu, naprotiv, a zgodne su, zanosne, glasno se smeju i ono najbitnije – deluju zadovoljne sobom. a jednu pastu! mnogo paste!!! sophia loren je jednom odala tajnu svoje zanosne figure: „sve što vidite, dugujem špagetama!“ međutim, nedavno se pojavio poster za predstojeći kanski filmski festival sa fotografijom ništa manje zanosne claudie cardinale. na posteru ona iz 1959, pleše na nekom rimskom krovu. sve bi bilo u redu da na posteru stas ove filmske legende nije u photoshopu smanjen barem za broj. čemu to i zašto? šta je autor plakata pokušao da nam poruči? da i italijanke negde greše? da mlada claudia nije bila dovoljno zgodna?

srećom, ne misle svi tako, ne posežu niti za fotošopiranjem, niti za dijetama, već shvataju razliku između suštine i… praznine? jedna od tih koje su znale suštinu uvek je bila i georgia o’keeffe. poznata po svom umetničkom radu, načinu života, snažnom ličnom stilu i insistiranju na onoj istini iz delfa. od 17. do 28. maja možeš da pratiš kanski filmski festival, a sve do 23. jula ako letiš preko okeana obavezno poseti brooklyn museum i izložbu „georgia o’keeffe: living modern“, izložbu koja slavi snagu individualnosti, autentičnost i nezavisnost jedne fascinantne ličnosti. (o njoj sam pisala ovde i ovde)

someone else’s vision will never be as good as your own vision of your self. live and die with it ’cause in the end it’s all you have. lose it and you lose yourself and everything else. i should have listened to myself.” – georgia O’keeffe 

georgia o’keeffe, photo by bruce weber,  1984

sad,  kada si već u njujorku možda na njegovim ulicama zapaziš i ovu ženu,  lyn slater, sedokosu univerzitetsku profesoricu koja ne krije svoje godine (63), modnu ikonu u usponu, vlasnicu netipičnog modnog bloga „accidental icon“, zaštitno lice najnovije mango kampanje “a story of uniqueness“, ženu koju je angažovao i elite model management, kreativnu osobu koja promoviše stav „budi svoj“. oscar wilde je već odavno u svom geniju primetio da nam ništa drugo ni ne preostaje, svo ostalo je već zauzeto.

lyn slater, photo carmen daneshmandi

ako i ne putuješ gotovo o svemu, ako želiš,  možeš da se informišeš i na internetu, tu možeš i da poručiš knjigu (ako možeš da izdvojiš tridesetak dolara)  koju se izdale ove dve fenomenalne žene, takođe njujorčanke, majka i kćerka, elisa goodkind i lily mandelbaum (o njima sam pisala ovde). njihova knjiga se zove

t r u e   s t y l e   i s  w h a t ‘s   u n d e r n e a t h:

t h e  s e l f –  a c c e p t a n c e   r e v o l u t i o n“.

zvuči snažno i istinito, zar ne? elisa je dugo bila urednica i stilista u najprestižnijim modnim časopisama i kaže da ju je narastajuća komercijalizacija mode sve više frustrirala, pa je sa svojom kćerkom, antropologom lily, pokrenula site/projekat  „style like u“ o ljudima sa sadržinom, koji grade svoj sopstveni stil. kada sledeći put izađeš na ulicu pokušaj da obratiš pažnju na one ljude koji ne izgledaju nalik drugima, jer stil je način da kažemo koju na temu ko smo, bez da otvorimo usta.

“people are very beautiful when you pay attention to them.” elisa goodkind 

being ‘stylish’ is not synonymous with being young, rich, thin, trendy or famous. it is not about having a designer label or an ‘it’ bag -true style is a reflection of the nonconformist spirit of the person underneath the clothes.” (elisa & lily)

StyleLikeU

Komentiraj

Filed under art, design, fashion, movie, wildsidefashion

g(old) ili šta sve možeš u kini kada si star, a tako mlad…

ne mora da bude kao u tinovoj “svakidašnjoj jadikovki”. mislim posebno na onaj deo kada kaže da je mučno, najmučnije, biti već star, a tako mlad…

evo šta sve možeš u kini kada si star, a  mlad:

možeš da postaneš filmski ili modni star, npr.

dame imaju prednost:

h u a n g   y a n z h e n  (黄炎贞)

74 godine. šta kažeš?  ova lepa žena  na harliju zove se huang yanzhen. zovu je goddess granny. u njenom životu nije sve bilo bajno, sa 18 godina su je udali, danju je radila teške poslove u polju, a uveče se bavila glumom… tek sada ostvaruje svoje snove, poput putovanja na tibet i šetanja modnom pistom. kaže da su godine samo brojke i da nikada nije kasno da ostvariš svoje snove.

What style she has! She dons a green and metallic coat, teaming it up with large oval sunglasses and cherub earings

65b5de9egw1f7ix91kam6j2328225b2c

65b5de9egw1f7ix309puyj22zj208npe

fotografisao ju je ding guoliang, poznat u kini pod imenom xiaoyejiexi. njegove fotografije preuzela sam sa sajta  what’s on weibo koji je kreirala sinolog i japanolog iz holandije, manya koetse i sa shanghaidaily.com.
btw. ovo dole je ding guoliang sa svojim 85. godišnjim dedom, bivšim farmerom koji je ceo život uzgajao pirinač i bambus, a od koga je unuk sada napravio modnu ikonu. ding guoliang smatra da i stari ljudi zavređuju pažnju i da je i njima potrebno malo uzbuđenja u životu. ja se slažem.

 

d e s h u n   w a n g

 

81-godišnji deshun wang postao je poznat široj javnosti nakon što se pretprošle godine pojavio na nedelji mode u pekingu kao model na reviji kineskog dizajenera hu sheguanga i pokazao besprekoran torzo i neverovatnu energiju. ovaj pozorišni i filmski glumac sa 44 je počeo da uči engleski, sa 49 godina ostavio je sve i otišao u peking gde je živeo kao skitnica. u pedesetoj je prvi put je ušao u fitnes klub, a sa 57 se vratio na scenu i stvorio svoj jedinstveni umetnički program „living sculpture performance“. poručuje: „niko ne može da vas spreči da uspete osim vas samih. kada dođe vreme da zasijate, budute najsjaniji!“

 

evo ga u glavnoj ulozi u filmu seven days koji je režirao xing jian. pogledaj. film je odličan. ima i zvaničnu potvrdu sa filmskog festivala u montrealu 2016.

Komentiraj

Filed under art, china, east, fashion, wildsidefashion

o onome što ne znam

postoje stvari koje znam, a bolje bi bilo da ih ne znam. kao što postoje stvari koje ne znam, a bilo bi dobro da ih znam. ili bih barem ja želela da ih znam, bez da znam da li je dobro što ih ne znam. o onome što ne bi trebalo da zna pisao je i rastko petrović. a  ja volim rastka petrovića. pisao je ovako:  ja znam, ja znam, ja znam. da sam u noći, i u životu i svuda uvek sam, ja znam, ja znam. 

pesma se zove “nešto što ne bi trebalo da znam“.

i nije sve što ne bi trebalo da znam od esencijalnog značaja. neke stvari su sasvim banalne. kao i one koje bi trebalo da znam, a ne znam.

ovo će biti sasvim kratak post. o jednoj fotografiji. za koju znam kada i gde je nastala, ali ne i ko je kreirao model koji je na fotografiji. mislim na model – model, odeću. ne na devojku koja je model koji nosi tu odeću.

elem, taj model je kao štit. onaj viteški. meki oklop da čuva žensko telo. da ga zaštiti od sveta. od svega. štit o kome govori i yohji yamamoto:

“my role in all of this is very simple. i make clothing like armor. my clothing protects you from unwelcome eyes.”

volela bih da znam i šta piše na toj dugoj traci…

Резултат слика за yang fashion designer from shanghai

25. marta 2015. u beijingu, na 23. međunarodnom festivalu mladih modnih dizajnera koji su se takmičili za hempel award. 

 

tao te ching

chapter one

tao (the way) that can be spoken of is not the constant tao’

the name that can be named is not a constant name.

nameless, is the origin of heaven and earth;

the named is the mother of all things.

thus, the constant void enables one to observe the true essence.

the constant being enables one to see the outward manifestations.

these two come paired from the same origin.

but when the essence is manifested,

it has a different name.

this same origin is called “the profound mystery.”

as profound the mystery as it can be,

it is the gate to the essence of all life.

lao tzu

Komentiraj

Filed under art, china, design, east, fashion

sun jun

u priči “sovina kućica” japanski pisac toshiyuki horie piše o mladom bibliofilu iz tokija koji će francuskinji koju je sasvim slučajno sreo, a koja je došla na neko vreme u tokio, pozajmiti knjigu koju je napisao roland barthes. u knjizi su i barthesove fotografije nastale prilikom njegove posete japanu. devojci je pažnju privukao portret jednog istočnjaka. ona koja je tada prvi put u rukama držala neku knjigu ovog svog sunarodnika. smatrala je da je na fotografiji kinez, a ne japanac i da postoji nešto veoma erotično u tom portretu. mladi japanac je pak u tom portretu video jedan od znakova koje je barthes video u japanu. btw, barthes je bio i u kini. u japanu prvi put 1966,  godine kada sam ja rođena. po kinezima: u godini vatrenog konja. iako sam prilično nezainteresovana za bilo kakve horoskope ostadoh bez teksta kada sam pročitala portret žene vatrenog konja. to je moj hiperrealistički portret. kakogod,  evo nas u godini vatrenog petla. daleki istok me privlači nekom meni  (još) neobjašnjivom snagom. mogla bih lako da uronim u njihovu spoznaju mira i doživljaju tišine. u marakamijevom delu “o čemu govorim kada govorim o trčanju” postoji deo koji u kojem kaže:

možda je malo glupavo što ja, koji imam onoliko godina koliko ih već imam, uopšte
govorim o tome, ali želim da budem siguran i razjasnim činjenice: ja sam osoba koja voli da samuje.
da to još jednom pojasnim, ali na suptilniji način: ja sam osoba kojoj ne pada teško da bude sam.
meni to što svakog dana sat ili dva trčim osamljen i ne razgovaram ni sa kim, baš kao što
osamljen sedim pet ili šest sati za pisaćim stolom, ne pada teško, a nije mi ni dosadno. sklon
sam tome još od mladih dana kada sam, ako sam već mogao birati, radije čitao knjige ili sa
zanimanjem slušao muziku, nego  provodio vreme s nekom drugom osobom. uvek sam
mogao da smislim stvari koje sam mogao izvesti sam. (haruki murakami)

prijateljica mi je skrenula pažnju na susan cain i njenu knjigu tihi ljudi. susan je 2012. na ted konferenciji održala govor “moć introvertnih ljudi”. susan u tom govoru kaže i:

u ovom momentu se susrećemo sa predrasudama. najvažnije institucije našeg društva, škole i radna mesta, su dizajnirane za ekstrovertne osobe, i prema njihovim potrebama. takođe, trenutno slavimo i sistem verovanja koji ja nazivam novo kolektivno razmišljanje, koji podrazumeva da sva kreativnost i stvaranje dolazi sa nekog čudno društvenog mesta. (…) grupe tradicionalno slede mišljenja najdominantnije i najharizmatičnije osobe, iako ne postoji veza između dobrog govorništva i dobrih ideja, zaista je nema. tako da možda sledite osobu koja ima najbolje ideje, ali možda i ne. da li zaista želite da prepustite to slučaju? bilo bi mnogo bolje za sve da se osame, dođu do svojih ideja kada su oslobođeni pritiska grupe, a onda da se okupe i porazgovaraju o idejama u dobro regulisanoj sredini i nastave od te tačke.

 

i murakami i susan dodaju da nikako ne treba shvatiti da introvertni ljudi nemaju ljubavi za ekstrovertne ljude i potrebu za društvom drugih ljudi i za razmenom mišljenja sa njima.  susan to ovako objašnjava:

smatram da je važno da u ovom trenutku istaknem da ja volim ekstrovertne osobe. uvek naglašavam da su neki od mojih najboljih prijatelja ekstrovertni, uključujući i mog voljenog muža. naravno, svi se mi nalazimo negde na skali između ekstrema introvertno-ekstrovertno. čak je i karl jung, psiholog koji je popularizovao ove pojmove, rekao da ne postoji isključivo introvertna ili isključivo ekstrovertna osoba. rekao je da bi takav čovek trebalo da bude u ludnici, ukoliko bi uopšte postojao. neki ljudi se nalaze tačno na sredini ovog spektra, to su ambivertne osobe. često pomislim kako su dobili najbolje iz oba sveta. mnogi smatraju sebe ili jednim ili drugim tipom. ja želim da poručim da nam je, kulturološki, potrebna bolja ravnoteža. treba nam više jin i jang odnosa između ova dva tipa. ovo je naročito važno u domenu kreativnosti i stvaralaštva, jer kad psiholozi pogledaju živote najkreativnijih ljudi, nalaze ljude koji uspešno razmenjuju i razvijaju svoje ideje, ali imaju izraženu introvertnu crtu u sebi. (susan cain)

možda ćeš se zapitati zašto ovo pišem na ovom blogu, kakve veze oba priča ima sa blogom o modi. ja sam vatreni konj iz kineskog horoskopa koji jaše sam. način na koji pišem interesuje samo manjinu. mene nikada neće pratiti horde ljudi. svako ko se bavi savetovanjem blogera rekao bi mi da sve radim pogrešno. i ja bih to shvatila, ali bih i dalje radila po svom. na početnoj stranici mog bloga, u onom delu “about me” stoji: “for fashion & art lovers, not for followers…”

Фотографија корисника Mile Magazine

možda ti je sad jasnije zašto ću danas pažnju da poklonim kineskom fotografu koji se zove sun jun (孙郡) i pravi fotografije koje su više od fotografije, one su dah i duh istoka, veza između fotografskih zapisa istočnjačkog načina života i istočnjačkog slikarstva, onog koji je oduševljavao i van gogha. i tolike druge.

sun jun je rođen 1978, živi u šangaju. diplomirao je na akademiji lepih umetnosti, a od sedme godine je učio tradicionalno kinesko slikanje. i tako je razvio svoj sopstveni pristup fotografiji. sun jun je svoj.

i da, ovo je priča (i) o melanholiji.

http://www.sunjunphoto.com

Du Juan by Sun Jun (8):

8

Фотографија корисника Mile Magazine

LiuWen

harper’s bazaar china, december 2015

Sun Jun's Traditional-ish Chinese Painted Photos | CreativeHunt:

Резултат слика за sun jun fashion photographer

Фотографија корисника Mile Magazine

Фотографија корисника Mile Magazine

fashionphotograph By Sun Jun:

2 komentara

Filed under art, china, design, east, fashion, passion, philosophy, photography