nina donis or enjoy the freedom

kišni dan, lazy ponedeljak u sred srede, fudbalsko veče, moji ljubimci iz real madrida već vode… (iako bih volela da je zidane na klupi u nekom yamamotovom modelu, poput onih koje je već nosio, a i igrači da imaju dreseve koje yamamoto za rm dizajnirao pre neku godinu.)

yohji yamamoto i zineide zidane

dok mi je, dakle, u pozadini tv prenos fudbalske utakmice, u prvom planu su sajtovi o brendu koji se zove nina donis. nina donis je privatni i poslovni par нина неретина (1967) i donis poupis(1968). žive i stvaraju između rusije i kipra, a london, milano, pariz već znaju za njih. nina je ruskinja, a donis je kipranin, došao je u moskvu da studira modni dizajn, upoznao ninu i uzeo rusko državljanstvo. nina donis  su stvorili 2000. dobro su zanatski potkovani, obrazovani, intelektualni, politični, sa avangardnom vizijom, nepredvidivi, duhoviti, kritički nastrojani premu svetu koji ih okružuje, oni koji teže slobodi, koji se igraju… svoji! od kako sam prvi put videla ono što stvaraju osvojili su me. o da, volela bih da posedujem njihove modele. mnoge. i da ih nosim zimi i leti. i u proleće i jesen. ovo su njih dvoje, to je taj par:

Nina Donis: «Люди боятся одеваться и говорить просто. Но в лаконичности — сила».

nina i donis

“there’s no fashion system in moscow, there is no industry and mechanism, so you can do whatever you want and enjoy the freedom.” (nina & donis)

a ovo je njihov sajt:

http://www.ninadonis.com

ono što posebno volim na njihovom sajtu je to što uz svaku kolekciju stoji i šta ih je inspirisalo (od maljeviča do basquiata)  , guralo ka njoj. dopada mi se njihov ukus. dugo sam dumala koji mi se njihovi modeli, koje kolekcije, najviše dopadaju… bio je to težak zadatak. možda, ipak, ovi modeli:

Nina Donis Spring/Summer 2013 Lookbook:

Nina Donis Spring/Summer 2013 Lookbook

nina donis s/s 2013

Nina Donis via Rong Zhao:

Backstage. Nina Donis. Cycles and Seasons

a/w 2011/2012

 

s/s 2012

i obožavam ove njihove majice sa porukom:

 

i naravno da su inspiraciju tražili i u ruskim bajkama.

Nina Donis Autumn/Winter 2013/2014 Lookbook

a/w 2013/2014 

 Nina Neretina and Donis Pupis. Fashion designer duet.

a ovako ih je video kirill ovchinnikov

2 komentara

Filed under art, design, east, fashion, y-3, yohji yamamoto

The Garden of Earthly Delights

 

source

o deepmoss o mojom fascinacijom ovim kineskim  brendom i svom tom poetikom koji ide uz njega sam već pisala, a evo ih ovih dana na shanghai fashion week-u (koji se danas završava) inspirisani čuvenim bošovim triptihom “vrt zemaljskih uživanja”, petsto godina nakon rođenja čudesno genijalnog holandeza. kolekcija se zove upravo tako: the garden of earthly delights. kako se nisu mogli teleportovati iz šangaja u madrid i muzej “prado” revija je održana u misheng art muzeju u šangaju. muzika, modeli, atmosfera… dostojno inspiracije!

o deepmoss i dido liu ( xiaolu liu )koja stoji iza deepmossa već sam pisala. ako želiš, podseti se ovde. a  hieronymus bosch i njegova nadrealna moralna alegorija o opasnostima koja moga da donoseu životna iskušenja… koja je veza između ovih modela i triptiha? ova devojka, dido liu, neosporno je i obrazovana i senzibilna. nije li jedan od njenih slogana: for young people, for old soul…

dame i gospodo:

deepmoss 2016 f/w “the garden of earthly delights”,  shanghai minsheng art museum

Instagram media amazing_mong #deepmoss #aw16 #kreuzzz - Pitake

@amazing_mong

Instagram media angelokwok - Pitake

Instagram media angelokwok - Pitake

@angelokwok

Instagram media lola_sharun My #backstage shot from beautiful @deepmoss Always happy to shot this part of #SFW a specialy independent designers. Как обычно очень утонченно и с ноткой пиратства. | #shanghai #sfw2016fw #shanghaifashionweek #deepmoss #independent #designer #white #models #lolitasharun_photo #vscocam - Pitake

@lola_sharun

svi šeširi atelje: kreuzzz

http://www.kreuzzz.com

Instagram media deepmoss deepmoss 16aw | The Garden of Earthly Delights | photo by @elevenh - Pitake

Instagram media deepmoss deepmoss 16aw | The Garden of Earthly Delights | photo by @elevenh - Pitake

Instagram media deepmoss deepmoss 16aw | The Garden of Earthly Delights | photo by @elevenh - Pitake

Instagram media deepmoss deepmoss 16aw | The Garden of Earthly Delights | photo by @elevenh - Pitake

Instagram media deepmoss deepmoss 16aw | The Garden of Earthly Delights | photo by @elevenh - Pitake

Instagram media deepmoss deepmoss 16aw | The Garden of Earthly Delights | photo by @elevenh - Pitake

@deepmoss  16aw | the garden of earthly delights | photo by @elevenh minsheng art museum

http://www.deepmoss.com

“deepmoss” was founded by designer XIAOLU LIU after she graduated from central saint martins. with the theme ‘youthful old soul’, her debut collection in 2013fw was exquisite and classy but maintained the young energy at the same time. xiaolu liu used the technics of sculpturing to design the clothes proportions and details, and her collections do not restrict to any age, time or season.

preuzeto odavde

http://www.shanghaifashionweek.com

 

 

Instagram media super_yuum Good show #deepmoss #shanghaifashionweek #fashionblogger - Pitake

@super_yuum

http://v.youku.com/v_show/id_XMTUzMTQ5MjcwNA==.html?refer=pc-sns-1

Napišite komentar

Filed under art, central saint martins, china, design, east, fashion, music, nature, shanghai

venera kazarova

taman kada sam sebi rekla da malo skrenem pogled sa rusa na neko drugo dvorište, na instagramu sam se zagledala u rad jedne fenomenalne ruskinje! venera  kazarova je njeno ime. nije samo još jedna od talentovanih ruskinja. toliko toga me u njenom radu podseća na već ispričano u istoriji umetnosti, a opet, to što ona radi je tako autentično. i tako je jaka strast koju emituje. a kako je ovaj moj blog u slavu ljubavi između umetnosti i mode, venerin rad apsolutno zaslužuje moj naklon. u umetničkoj tradiciji svoje zemlje, ruskoj avangardi sa početka 20. veka, itekako je imala na šta i koga da se osloni: kazimir malevich, alexander rodchenko, varvara stepanova, vladimir tatlin, el lissitzky

venera kazarova, fashion performance “others & others” 

el lissitzky, 1919

na venerin rad ostavila uticali su i bauhaus, italijanski futurizam, rené magritte, giorgio de chirico, dadaizam, cabaret voltaire…:

hugo ball, 1916

DSC_6759

geometria

ali, da se vratim na veneru kazarovu. mlada dizajnerka  je rođena u moskvi, a sada živi između pariza i moskve. školovala se za dizajnera kostima na državnom univerzitetu u moskvi. osim što stvara kreacije za modne piste stvara i kostime za pozorište i umetničke performense. osim toga, ona je i stilista.

njene kreacije najčešće su od papira. iako papir može da asocira na nešto što nije trajno, na nešto se lako može uništiti, iscepati, izgužvati, zapaliti, promeniti boju… ja se uvek prvo setim umetnosti origamija. lepote prolaznosti. osetljivosti. preosetljivosti. šuštanja… a venera baš ume sa papirom. i da bude nežna i da ga pokori svojoj mašti.

inspiraciju nalazi u prirodi, snovima i bajkama. ali kaže da joj dolaze kao halucinacije.

o njenom odnosu prema modi i koliko joj je važno pomeranje granica govori i projekat iz 2014. contrafashion čiji je deo bila.

volela bih da imaš strpljenja i pogledaš pored fotografija (većinu ih je napravila ira bordo) i sve ove video snimke koje sam okačila, a i one koje nisam, a koje možeš naći istražujući njen sajt. vredi!

http://www.venerakazarova.com

hideaway

projekat inspirisan afrikom: red all over

mandorla

mandorla = svetiteljski oreol koja ne obuhvata samo glavu, izrađen u obliku badema…

how to disappear completely

dolls around

magritte revisited

the mask

pineapple`s life

paper cut

summer day

venera kazarova, moscow fashion week 2015,  izložba/instalacija «источники вдохновения дизайнеров» (izvori nadahnuća dizajnera)

black & white

fish

i конечно, ovo je venera kazarova, fragilna, zatajena:

“мне самой очень важно знать,что помимо пробок, эпидемий, финансовых кризисов и прочего мир может быть красочным, воздушным и сказочным…” венера казарова (ovo je manje-više jasno i bez prevoda? мир je ruska reč za svet)

p.s. ako se u maju zatekneš u moskvi ne propusti ovo:

2 komentara

Filed under art, design, fashion, music

les(s) is more

opet krenuh po oduševljenje u moskvu! i toliko mi je žao što sam gotovo sasvim zaboravila ruski jezik. sada bih lakše otkrivala njihov univerzum…

lesia paramonova ( леся парамонова) je dizajnerka i ilustratorka. kao devojčica je pisala bajke. i sada ih stvara, ali kroz drugi medij. svoju ljubav prema flori i fauni, svetu iz bajki  i snova razigrano je prosula po kreacijama za devojčice i žene-devojčice. maštovito, nadrealno, detinje, očarano, razigrano! jednostavno i jedinstveno. iz duboke šume i sna.  sa monstrumima i vilenjacima. sa čistine usred guste šime, daleko, daleko od straha.

“i want to create clothes for normal people with fantasies. i don’t create things for IT girls. it is my way.” lesia paramonova

LES’ is not only a brand of clothing. it is the whole world existing parallel to reality with its own atmosphere, characters and mood.

njena robna marka  zove se “les”. “les” kao prva tri slova njenog imena. kao ruska reč za šumu. kao oda minimalizmu. bez jednog “s”. a znaš li za “less is more” u pesmi roberta browninga? možda prvi put baš…

yet do much less, so much less, someone says,
(i know his name, no matter) so much less!
well, less is more, lucrezia: i am judged…

(andrea del aarto (“the faultless painter”),  robert browning (1812–1889)

les(na ruskom) = šuma = forest

Lesia Paramonova - Monstrology fashion shot

les kao monstrology

kao somnia

kao…

 

LES-03

les-store.com

ako se zateknete u moskvi možete je sresti u oldich dress & drink. restoran i vintage radnja. prodajno mesto les je u scandinavia clubu.

 pogledaj/pročitaj šta je o lesiji napisla sjajna susanna lau (susie bubble) na svom blogu!

LES-06

http://lesiales.tumblr.com/

if you don’t like this reality, you can create your own. fashion will help you to relax and recincarnated in any character. (lesia paramonova)

Lesia Paramonova - a collection Monstrology

 

2 komentara

Filed under art, design, fashion, nature

I want to ride my bicycle

ne samo zato što ih toliko puno, ali i zbog toga… ne samo zato  što je to tako stara kultura, ali  i zbog toga. i zbog, i zbog… kina je nepresušna inspiracija. i menja se. promena je konstantna. i čudesna. evo samo da bicikle. iz maovog perioda ostala nam je slika: gradska vreva, putevi zakrčeni velikim brojem ljudi ne u automobilima, nego na biciklima. grubim, robusnim, nalik jedni drugima kao i oni koji ih voze. a pogledaj sada ovo carstvo bicikala u šangaju, na adresi 667 changhua road:

Factory Five Jing'An — Shanghai

a ovako je bilo nekada:

mi u srbiji smo zimogrožljivi, pa vozimo bicikl samo kada je toplo, kada ne pada kiša, kada ne duva vetar, kada nije pretoplo… kakogod, dolazi proleće, pa hajmo da ih vozimo zajedno, svako za sebe, po gradu, van grada, do plaže, po planini, po ravnici, da dišemo, da posmatramo sve to oko nas pažljivije, pomnije, da zastanemo gde treba, kad god nam padne na pamet… jer je bolje, zdravije, sporije, lepše… jer nema boljeg načina da osetiš vetar u kosi!

alon raab u sjajnom tekstu za “world literature today” kaže da bi mogao da se organizuje jedan tour de literature sa onima koji su ionako večni:  tolstoy, alfred jarry, aldous huxley, bruno schulz, lu xun, simone de beauvoir, samuel beckett, naguib mahfouz, alain robbe-grillet, henry miller, astrid lindgren, william saroyan, ernest hemingway, vladimir nabokov…

life is like riding a bicycle. to keep your balance, you must keep moving.
albert einstein

Henry Miller Bike

henry miller

Salvador Dalí:

salvador dali

john lennon & yoko ono

“as a kid i had a dream – i wanted to own my own bicycle. when i got the bike i must have been the happiest boy in liverpool, maybe the world. i lived for that bike. most kids left their bike in the backyard at night. not me. i insisted on taking mine indoors and the first night i even kept it in my bed.” (john lennon)

marcel duchamp

marilyn monroe and arthur miller

na ulicama new yorka srešćete patti smith, davida byrna… david byrne je toliko ozbiljni biciklista da je napisao i knjigu “biciklistički dnevnici” koja je prevedena i srpski jezik. u uvodu knjige byrne kaže:

“krajem osamdesetih otkrio sam sklopive bicikle i, pošto su me moj posao i znatiželja vodili u razne delove sveta, obično bih jedan nosio sa sobom. isti onaj osećaj slobode koji sam imao u njujorku vraćao bi mi se dok bih okretao pedale u mnogim glavnim gradovima sveta… s te tačke posmatranja – kada čovek ide brže nego peške, sporije od voza i često je pomalo uzdignutiji od ljudi koji hodaju – razvilo mi se nešto što sam nazvao moj panoramski prozor, kroz koji sam posmatrao dobar deo sveta za poslednjih tridesetak godina – i još to radi.”

i komponovao je ovu poemu za bicikliste:

Patti Smith:

patti smith

a u svetu mode među najozbiljnijim zaljubljenicima u biciklizam je paul smith, čak je i dizajnirao jedan sjajan model za mr. porter:

SimonUpton_PaulSmith_Bike

rame uz rame među modnim dizajnerima sa paul smithom stoji i vivienne westwood. kao što vidiš, ni godine, ni londonska kiša nisu neke prepreke…

Stripes stripes, a winning combination. Circa 2011.:

vivienne westwood

vivienne westwood: runway – paris fashion week womenswear f/w 2012

public school‘s dao-yi chow i maxwell osborne, sa njihovim nyc žutim taksijem inspirisanim modelom bicikla (photo by kate hinds)

a kolekcija za muškarce issey miyake ss13 prikazana na pfw 2012 inspirisana je vožnjom biciklom po gradu

neki su se tako so stylish venčali uz bicikle:

solange knowles & alan ferguson u new orleansu

a za kraj, kako drugačije, nego uz ovu stvar?

i want to ride my bicycle

i want to ride it where i like

Napišite komentar

Filed under art, fashion, music, nature, photography, shanghai

so far (it’s alright)

trebalo bi otići na bohajsko more. onda kada si usamljen i kada ti usamljenost znači više nego bilo šta što nije usamljenost.

na bohajskom miru je jedna očaravajuće usamljena biblioteka, koju je projektovao čovek zvučnog imena: gong dong. zaklonjena je tamo na severositoku kine. kažu, najusamljenija na svetu. obećava ušuškanost sopstvenog izbora.

do nje ne možeš stići automobilom. možeš donekle, a onda hodaš. i nosiš svoje knjige. logično je očekivati da u biblioteci preovladavaju one na kineskom… i logično od mene je da ne očekujem da kao likovi u filmu “new york, i love you” govoriš kineski…

i toaleta za ovu posebnu biblioteku mora biti posebna. jednostavna. nedramatična. neprozaična. poetična.  nešto kao yohji yamamto rukopis…

cotonblanc: Summer 1986Cour Carrée du Louvre Asymmetry breaks the rules for white and striped shirts. Being oversized, they wrap, tie together, and sculpt a body with broken-offset lines. An exercise of style that generously embraces two cultures. Talking to Myself, Edited by Carla Sozzani and Yohji Yamamoto:

yohji yamamoto, summer 1986

erika wall by craig mcdean for yohji yamamoto spring summer 2000 lookbook:

erika wall by craig mcdean for yohji yamamoto spring summer 2000 

yohji yamamoto, spring/summer 2002 – peter lindbergh

inventory magazine , yohji yamamoto, photos by gosha rubchinskiy

1 komentar

Filed under art, china, design, fashion

red and black or be ready

Yohji Yamamoto:

nedavno sam na pinterestu videla ovaj plakat. i baš bih volela da znam koliko je yohji yamamoto imao udela u njegovoj izradi. i uopšte, jako bih volela da ga upoznam. ne bih ga gnjavila pitanjima. ćutala bih tiho. samo bih ga pitala o kombinaciji crvene i crne. jer, ta kombinacija je osetljivo polje. mora biti dobro osmišljena, da ne sklizne  u previše. ili u ništa. a ako je dobra, prava, onda je snažna. kao revolucija. ona koja ne jede svoju decu… onda je toranj sa kojeg se podiže. visoko gore. gde je vazduh čist i pogled jasan.

mi ne letimo, samo se podižemo na one tornjeve koje možemo sami izgraditi. (osip mendeljštam, jutro akmeizma, 1919)

nick knight

photo: alexey blagutin

zamišljam yamamotovu haljinu inspirisanu tatljinovim spomenikom internacionali. crvenu i crnu. 

ako bi bilo pristojno, pitala bih ga šta misli o ruskoj avangardi iz prošlog veka. o dekonstrukciji kao neophodnosti za konstrukciju. volela bih da kaže reč-dve. a onda bih volela da mi dopusti da posmatram jedan njegov radni dan u ateljeu. a ja da dišem. easy… easy… i upijam. svaki detalj. dok on izvodi nokturno na flauti-oluku…

da l’ biste mogli?

izbacivši iz čaše boju,

namazah sliku radnog dana;

na pihtijnom pokazah loju

kose obraze okeana.

na limene ribe krljušti durnoj

pročitah novih usta poruku.

a vi,

da l’ biste mogli nokturno

izvesti

na flauti-oluku?

(vladimir majakovski)

vladimir tatlin, costume design for life for the tsar, 1913-1915

yohji yamamoto

pogledaj (i slušaj!) ovo:http://bit.ly/1Rgwde2

el lissitzky, study for a page of the story of two squares: a suprematist tale in six constructions, 1929: “they fly to earth from very far away.”

varvara stepanova, be ready! 1932. varvara je bila i modni kreator. rodčenkova ljubav…

Napišite komentar

Filed under art, design, fashion

artist(s) at home

jedan jedini put sam bila u rusiji nepristojno davno. bila je zima. i bilo je prelepo ušuškati se pod šubarom kupljenom u tada polupraznom gum-u i zamišljati da sam ana karenjina lično. ili lili brik! rusija je tada bila matrjoška u drugoj, većoj matrjoški, u sovjetskom savezu. rafovi su bili pusti, stomaci kao i oči svega gladni, pa sam za iznošene italijanske farmerice dobila 100 nemačkih maraka… ali, jasno je bilo koliko su bogati. na sve one druge, važnije načine. pominjala sam taj svoj, do sada jedini, put u rusiju ovde i ranije. kada sklopim oči mogu da vidim sliku: uz ciku od sreće penjem se hitro ogrooomnim stepeništem ermitaža, pa pred mojim prvim modiljanijem u životu plačem, pa se opet smejem i ne znam kuda ću pre, na koju stranu. čak i da mi kao aleksandru sokurovu dozvole da na jedan dan zatvorim ermitaž samo za sebe, ne bih znala kuda bih pre pošla … a napolju je padao sneg.  i sve je bilo tako veliko. i nestvarno belo. i široko. i bulevari. i prazne radnje. i dvorane. i osmesi…

владимир маяковский и лиля брик

film “ruska arka” obavezno pogledati! sokurov ga je snimio u jednom kadru!

a ovo je priča o dvema ruskinjama iz moskve i njihovom modnom projektu “artist at home“(художник дома). kolekcija je 4. februara predstavljena u moskvi. o njoj je pisao i  ruski vogue.one se zovu liza smirnova i olga glagoljeva.  liza je slikarka, a olga se bavi modom i ima svoj brand “go“. sve je u ovoj kolekciji urađeno ručno. materijali su prirodni ili reciklirani, organski pamuk, kašmir i denim, starinski peškiri koji su korišćeni ručno su tkani. olga glagoljeva veoma drži do eko pristupa i voli da sarađuje sa umetnicima. apstraktni lizin vez imitira tragove boje koji ostaju po graderobi slikara. artist at home… kolekcija je priča o kreativnom procesu jednog umetnika ispričan jezikom veza i tekstila. još jedna priča o preplitanju umetnosti i mode iz rusije! (pisala sam o uldus bakhtioznoj, nataši judinoj…) i mislim da će nam iz rusije i bivših sovjetskih republika tek stizati dobre modne priče.

eto, to je olgin go!

 

“artist at home”

new collection from olya glagoleva’s eco-friendly brand GO in collaboration with lisa smirnova, a talented artist from moscow. 

the collection tells the story of a painter whose studio and her home is a single space, where both home and work clothing mix together. the story of the creative process will captivate you and transport you to the artist’s parallel realityevery garment is made only once, each decorated with hand embroidery in the unique style of lisa smirnova. the clothes themselves are pieces of art, lovingly created in a process that spans up to 100 hours each. 

 (sa sajta www.gowitholya.com)

lisa-smirnova-8

lisa-smirnova-11

lisa-smirnova-10

Lisa Smirnova

оля: мой стиль – моя философия. планета – наш дом, вне зависимости от того где мы находимся, так мы и должны к ней относиться. поэтому моя одежда выглядит как домашняя и расслабленная.

 

фотограф: ирина бордо
макияж: марина грин
модель: варвара шилова 

olga kreira sjajno, a liza pravi magiju pomoću igle i konca. pogledaj samo. inače, osim što je slikarka, ona je i dizajner, ilustrator knjiga… po obrazovanju je kostimograf:

я считаю, что талантливый человек на 80% состоит из отсутствия этого страха, он не боится заявить о себе и продолжить заниматься тем, чем хочет. ты можешь как угодно тонко чувствовать мир, обладать идеальным вкусом и академическим образованием, но если ты в себя не веришь, то это никому не надо.  (лиза смирнова)

lisa smirnova, лиза смирнова

go je mladi brand i predstavlljen je 2014. prvi put. olga glagoljeva ima zanimljiv site: www.gowitholya.com . rođena je u tadžikistanu, živi u moskvi gde je i studirala, posle studija provodi šest meseci u indoneziji gde uči tajne izrade materijala, a posle indonezije odlazi u london na čuveni central saint martins. provereni recept za kvalitet: talenat plus posvećenost, plus vrhunsko obrazovanjr i stalan rad na sebi.

olga glagoleva (ольга глаголева)

lisa smirnova (лиза смирнова)

sokurov’s “russian ark”

o, da, ovo je ceo film!

Napišite komentar

Filed under art, design, fashion, movie

not building a wall but making a brick or mount mogan fashion week

obavezno neka (bilo koja) murakamijeva knjiga. i pitanje. da mi odgovori. onako uzgred. o čemu razmišlja dok trči po danu nalik ovom vetrovitom? i peljevin! kog vraga radi u budističkom manastiru dok pada kiša?da li bi došao kada bih ga pozvala na ovu nedelju mode?

//

necessarily a book (any) by murakami. and  a question. to be answered. casually, by the way. what is he thinking about while running on a windy day, like the one today? and pelevin! what the hell is he doing in a buddhist monastery while it’s raining? would he come had i invited him to the forthcoming fashion week?

i lao ce. preko planine mogan (200 km od šangaja) 4d mapiranje njegovih mudrosti. da se vide iz aviona. i odande. sa onog sveta.

glava mi je kao košnica ovih dana.  kakofonija. a lepo me brian eno upućuje: “ne zidanje zida, već izrada cigle“/ “zaobilazne strategije”. preko preče, naokolo bliže. zato zaobilazne strategije. da bi se stiglo.

zamišljam nedelju modu tamo daleko, u brdama i gorama, po vetru i kiši, daleko od instant-poznatih, bliceva, selfija, neophodnih, suvišnih… u miru. i skladu. da u prvom redu sede lame, čuvari kozjeg stada, proizvođači kašmira i berači čaja, posvećeni i zaljubljeni u lepo i dobro.  zephy lou & kian zhang iz old lyric / autumn sonata su glavni selektori te nedelje mode. jedini dozvoljeni video zapis bi smeo da radi abbas kiarostami. i barem dva dana morala bi (zbog scenografije i svežine posle) da pada kiša. tamo na dalekom istoku, na planini mogan… scenografiju bi radio shengxuan zhu.

kod njega bismo i odseli. i bili bismo pažljivi gosti… hodali bismo kao gejše, jedva čujno. i svi bismo se neusiljeno osmehivali.

//

and lao tze. 4d mapping of his wisdoms over the mogan mountain (200 km from shanghai). to be seen from the plane. and from over there. from the other world.

my had is like a bee hive these days. cacophony. and brian eno has been guiding me : ‘not building a wall, but making a brick’/the oblique strategies.

i’m imagining a fashion week far away, in the mountains and valleys, in the wind and rain, far away from instant – celebrities, camera flashes, selfies, the unnecessary, over the top… in peace. and harmony.  lamas, goat shepherds, tea pickers sitting in the first row, in love with beauty and goodness. zephy lou & kian zhang from old lyric/ autumn sonata are the main selectors of that fashion week.  the only videa allowed  would have to be made by abbas kiarostami. and there would have to rain for at least two days (for the scenery and the freshness in the aftermath). there, in the far east, on the mogan mountain… scenography would be made by shengxuan zhu.

we would have stayed in his place too. and we would have been careful guests… we would have been walking as geisha’s, soundlessly. and we would have smiled casually.

mogan mount, , zhejiang province, china

http://www.kreuzzz.com

reviju šešira i kapa ateljea kreuzzzz bismo videli na otvaranju. započela bi napolju, a onda bi, uz pomoć onih koji imaju moć, pljusnula kiša. i abbas kiarostami bi uradio sjajan posao… on zna:

in the total darkness, poetry is still there, and it is there for you…  abbas kiarostami
//

the opening runway show would have been that of hat atelier kreuzzz. it would have begun outside, and then, with the help of those who have the power, the rain would start pouring…. and abbas kiarostami would have done a great job…he knows: in the total darkness, poetry is still there, and it is there for you… abbas kiarostami

Abbas Kiarostami: ABBAS KIAROSTAMI RAIN (23) 2007

abbas kiarostami, rain, 2007

muzikу posle vetra i kiše dobijaju oni: david sylvian, brian enoryuichi sakamoto.

prostor i vreme između kreuzzz-a i kraja prepuštam, sa puno poverenja, zephy i kian, ali na kraju moraju biti junya watanabe, comme des garçons i yohji yamamoto. 

//

the music after the rain and wind i leave to them: david sylvian, brian eno and ryuchi sakamoto.

time and space between the kreuzzz and the end i leave, with much confidence to zephy and kian, but in the end there has to be junyaa watanabe, comme des garçons and yohji yamamoto.

Junya Watanabe, Comme des Garcons and Yohji Yamamoto

junya watanabe, comme des garçons & yohji yamamoto. 

 

dame i gospodo, drugovi i drugarice, koze, ovse, psi, berači čaji, viktore peljevinu and co. bio bi to mount mogan fashion week.

//

ladies and gentleman, comrades, goats, sheep, dogs, tea pickers, victor pelevin and co. it would have been mount mogan fashion week.

Napišite komentar

Filed under art, china, design, east, fashion, movie, music, nature

makar jedan čas…

… k’o u filmu “ljubavnik” margarit diras… 

kaže vlatko stefanovski u pesmi leb i sol “femme fatale”.

“obećanje istoka”…

mislim da sam uvek žudela istok. i onda kada to nisam znala. kada sam imala 15 godina moj otac je kupio kuću koja je imala japanski krov. bila je jedna i jedina takva u tom gradu u kome više ne živim.  kuća drugačija od svih drugih… a nemam ni jednu fotografiju… ali, imam mnogo filmova u glavi o njoj. bila je stara, a ja sam bila suviše mlada da bi me pitali za mišljenje i totalno su joj promenili izgled. to se zove renoviranje… danas sam plakala za njom, tom kućom. kakva je prvobitno bila. prvi put u životu. kao margarit diras kada je, vraćajući se brodom sa porodicom u francusku, čula šopenov valcer br. 10 i tek tada, prvi put, zaplakala za njime. za svojim lepim, kosookim ljubavnikom. popodne sam ponovo gledala taj film. i ponovo me je i nahranio i opustošio. svako ko zna da razlikuje đubre od umetnosti i stalo mu je do potonje trebalo bi da pročita baš sve knjige margaret diras, pogleda njene filmove i filmove koje su drugi reditelji snimili po njenim knjigama. kako je ovo blog koji slavi vezu umetnosti i mode hoću da skrenem pažnju na to kako su film “ljubavnik” i istoimeni roman dotakli ovu temu.

već na samom početku knjige/filma petnaestogodišnja margarit diras stoji na palubi parobroda koji plovi rekom mekong (bože, kako lepa reč: mekong) i vodi je u sajgon, grad u tadašnjoj francuskoj indokini, u kome se školavala. na glavi ima muški šešir,  njena bela haljina je krpljena, cipele su iznošene, a pletenice kose vezane su crnim pertlama za cipele. da, sve na njoj je izbor njenog duha. i dok je žan-žak ano tako kamerom otkriva, tu već na samom početku filma, uz glas žane moro, koji veoma podseća na glas margarit diras, jasno je svakom ko je u stanju da prepozna lepotu – da je ta petnaestogodišnjakinja, a  buduća velika umetnica, posebna, lepa. da nije jednodimenzionalna, površna, kopija zadatih modela lepote ma ko da ih je zadao… yohji yamamoto je jednom rekao da mladi ljudi nemaju predstavu koliko su lepi sami po sebi, da bi trebalo da im je dovoljno biti čist, imati običnu belu majicu i farmerice… sećam se kada sam bila devojčica i kada bih imala praznu kuću samo za sebe, oblačila bih ponešto od mamine toalete sa kraja šezdesetih i početka sedamdesetih, obično suknje, uske, ženstvene, do sredine kolena, a gore iznošenu, a još uvek jednako belu i barem broj veću, majicu, bez rukava, od nekog tada još uvek dobrog pamuka u širokoj proizvodnji socijalističke federativne republike jugoslavije, zemlje u kojoj sam rođena, mamine crne kožne sandale, sa tankom, tankom štiklom ne preko 5 cm… tatin filcani sivi šešir sa širokom crnom trakom je zaokruživao sliku. bilo je to lepo i sporo vreme bez mobilnih telefona i selfija. sve fotografije pravila sam direktno u svojoj glavi i tamo ih čuvam dok me ne sustigne običan zaborav ili neka bolest koja jede pamćenje. sve te stvari ostale su u mojoj roditeljskoj kući, u koju od kako je on, moj otac,  umro više nisam ušla. i skoro ništa, osim par sitnica, nisam ponela. jer bi me materijalizovano sećanje još jače zabolelo…

jane march

da se vratim na pesmu sa početka, femme fatale… za to je potrebno ono što je imala petnaestogodišnja margaret diras: da nije jednodimenzionalna, površna, kopija zadatih modela lepote… i nije femme fatale s predumišljajem, skupom garderobom, stilistom, večitom mladošću uz pomoć skalpela i ko-zna-čega-sve-ne…  ona ima ono što jednu kap izdvaja iz okeana. i ceo život radi na sebi, obuzeta je stvaranjem kao zaigrano dete u pesku… jedna druga, takođe sasvim posebna žena, rei kawakubo rekla je da stvara odeću za ženu koja je nezavisna i nije pod uticajem onoga što njen suprug misli…

jane march and tony leung

“imam na sebi haljinu od prirodne svile, istrošena je, gotovo prozirna. bila je nekada majčina, jednog je dana nije više obukla jer joj se učinila presvetlom, pa mi ju je dala. to je haljina bez rukava, vrlo izrezana. žućkasta je, kakva postaje svila nakon dugog nošenja. te se haljine sećam. mislim da mi lepo stoji. stavila sam kožni kaiš oko struka, možda kaiš moje braće. (…) tog dana sam, verovatno, imala onaj par cipela od zlatnog lamea sa štiklom. idem u gimnaziju u večernjim cipelama sa sitnim ukrasom od šljokica. tako mi je volja. (…) nisu te cipele koje čine neobičnim, nečuvenim, izgled male toga dana. čudno je da je tog dana mala imala na glavi muški šešir ravnog oboda, meki filcani šešir boje ružinog drveta sa širokom crnom vrpcom. presudna dvosmislenost slike je u tom šeširu. nijedna žena, nijedna devojka u koloniji nije u to vreme nosila muški šešir. a ni domorodka. ” (ljubavnik, marguerite duras)

mlada  marguerite duras

i starija, u parizu… fotografisao 1955. čuveni robert doisneau

Alana-zimmer8

photo by txema yeste, marie claire, italia, august 2010

“ja sam već upućena. nešto znam. znam da nije odeća ta koja ženu čini manje ili više lepom, ni nega, ni cena parfema, ni nakit… znam da je suština drugde. ne znam gde. samo znam da nije tamo gde žene misle da jeste. (…) ta izdaja žena prema sebi samima, od njih samih, uvek mi se činila greškom.” (ljubavnik. m. diras)

ostarela dirasova

“jednog dana, bila sam već u godinama, u predvorju neke dvorane prišao mi je nepoznati čovek. predstavio se i rekao: – poznajem vas oduvek. svi kažu da ste u mladosti bili lepi. došao sam da vam kažem da ste za mene sada lepši nego kada ste bili mladi, manje mi se sviđalo vaše lice mlade žene od ovog sadašnjeg, opustošenog.” (m. duras: prvi redovi romana “ljubavnik”)

Napišite komentar

Filed under art, east, fashion, hats, movie, music