fashion + rebel rebel

On Luba: jacket, skirt and belt made of cotton, all - Yulia Yefimtchuk +. On Martha Cotton Dress, Yulia Yefimtchuk +:

http://www.yuliayefimtchuk.com

ovo je bila ljubav na prvi pogled. a nizak dan. energetski nizak. i onda na izmaku snage i elana videh ovu fotografiju gore… yulia yefimtchuk! i vidim sebe kako nosim te lepe nosive stvari koje stvara. jedan dan levi model, drugi dan desni. onda ovi modeli dole. svi! gore, dole, levo, desno. uvek levo. (“ko to tamo korača desnom?“) volim njeno igranje sovjetskim simbolima, volim njenu naklonost minimalizmu, respekt za sovjetsku avangardu, pa još kada sam videla ko su joj omiljeni dizajneri: rei kawakubo i yohji yamamoto !!! a svi ti lepi ћирилични natpisi za juliju nisu tek dekorativne parole iz sovjetske ere, ona u tim porukama vidi, bez трунке ironije, važne i lepe timeless poruke svetu, svetu koji kao da polako sve to zaboravlja, gubi iz vida: mir svetu! rad! svaki dan život živeti sve radosnije

a šta ti misliš o ovim porukama?

p.s. reči  za “mir” i “svet” u ruskom su homonimi i pišu se identično: “мир”…

ovo je ona:

njene kolekcije se traže od amerike do kine.

Yulia Yefimtchuk:

na njenom sajtu piše ovako i sve je tačno:

YULIA YEFIMTCHUK+ IS AN INDEPENDENT, UNCONVENTIONAL FASHION BRAND OF WOMENSWEAR AND UNISEX CLOTHES WITH A STRONG CUT, MINIMALISTIC ELEMENTS OF UNIFORM AND WORKWEAR WITH A BOLD MESSAGE
MAIN COLOURS: BLACK AS A SYMBOL OF CONFIDENCE AND FORCE; RED – LOVE, HAPPINESS AND JOY; WHITE – PEACE

Yulia Yefimtchuk+ : show:

y u l i a   y e f i m t c h u k +

your silhouettes are always very terse and almost combative. what do they say about a woman’s body?
the female body is very sensitive and i want to protect it. i really don’t like the idea of showing sexuality; i think that’s vulgar. i prefer to keep the body’s sexuality hidden, where you can only see it through the burning in a person’s eyes, by the strong silhouette of their clothes. by creating these kinds of clothes, i’m trying to show a woman’s interesting inner world. (yulia yefimtchuk+ for i-d.vice.com)

zbog ovoga je p o s e b n o volim. volela bih da to vidi yohji yamamoto. još jedna sličnost između njih…

“the designer lives and works in kiev, ukraine’s capital. she finished her degree in fashion at the state university of decorative and applied art and design in kiev in 2009. in 2014, she presented her collection to an international audience as a finalist at the hyères festivals. she didn’t end up taking home the main prize, but jurors carol lim and humberto leon summarily created their own prize for her and ordered her collection for opening ceremony. and that – i’ll venture to say – is much more valuable than any already existing prize”, – . writes journalist lisa riehl about yulia yefimtchuk

how political can fashion be?

politics is everywhere, even love is political, and fashion and art are always political. fashion is connected to politics because politics impacts the systems we live within.  (yulia yefimtchuk)

fashion is…
yulia: history.
fashion is not…
yulia: commerce. (style mag.net)

photo by brianne wills 

 

 

can you describe the image of women you are referring to?

an ordinary woman. girls who are not afraid of self expression.

S/S 15 YULIA YEFIMTCHUK+:

Мир опять цветами оброс,
у мира весенний вид.
И вновь встает
нерешенный вопрос –
о женщинах
и о любви.
В. Маяковский

uticaju: rodchenko, mayakovsky, malevich, banksy…

Ю Л И Я   Е Ф И М Ч У К +

anndemeulemeesterfanclub Tumblr Image about #yuliayefimtchuk - 4.10.2015

marina abramović nosi njene modele

deadhypepropaganda Tumblr Image about #yuliayefimtchuk - 24.9.2014

yulia yefimtchuk: i like this clash of innocence and militant politics. i am from a generation that wore soviet school uniform. at school, i found it wild, but i liked the black aprons a lot. i also remember getting excited about school photos of my parents who were soviet pioneers. i liked the style of uniform and concept.

‘it was a revolution. it was poetry.
the poetry and revolution united as a whole in my mind’.

mayakovsky‘s memoirs [1922]

Napišite komentar

Filed under art, design, east

les 3 boutons

prošle godine u ovo vreme napisala sam na blogu da je ona moj najveći junak tog leta 2015. evo šta sam sam tačno napisala:

agnes varda – ikona francuskog novog talasa.  ima 86 godina i energiju i radoznalost dvadesetogodišnjakinje. smuca se po svetu i radi na novom projektu sa mlađanim  (u odnosu na nju) francuskim umetnikom koji se predstavlja samo kao jra nije loše ovog leta (sve do polovine septembra) biti u njenom letnjikovcu, u la maison de l’aiguebrune, u provansi. u toj prešarmantnoj kući ovog leta kulturni program i mnogo više od toga osmislio je lynchov klub silencio. o kući i programu više ovde: www.maisondelaiguebrun.com .

jr & av

znaš ko je agnes varda? kao svaki idealista duša me boli što ljudi znaju za neke skroz beznačajne osobe, a ovakve ljude kao što je agnes su mimoišli u životu. a život bi im bio smisleniji sa tom spoznajom. ubeđena sam. i svet bi bio bolje mesto. npr. već godinama nosim jednu majicu sa printom fotografije jane birkin iz mlađih dana. skoro niko nema pojma čiji lik nosim. ja onda entuzijastički krenem da nabrajam njene prelepe pesme, njene filmove, pa na kraju posažem i za informacijom ko je bio njen suprug. ne vredi. pomišljam šta bi tek bilo da im kažem da je agnes varda snimila jedan film o njoj…

opet ću da posegnem za jednim svojim starim postom o agnes. 2013. napisala sam:

 

u nekom smislu agnes varda  (rođena 30. 05. 1928.) je za nouvelle vague  ono što je gertrude stein bila za izgubljenu generaciju. podseća me po mnogo čemu na nju…

agnes nije bila lepotica dana. muškarci reditelji ne moraju da budu frajeri i po da bi se pričalo o njima. potrebno je „samo“ da budu dobri reditelji. za žene u ovom biznisu treba još ohohoho da bi bila cenjena. kao i u pogledu godina… za agnes kažu da je baka novog talasa. za godarda koji je samo dve godine mlađi ne bi rekli da je deda novog talas, taman  i da agnes  ne postoji. nepravedno, ali to je svet u kojem živimo. agnes se ne miri sa zacrtanim stvarima. zacrtane stvari treba obrisati i(ili) crtati preko njih.

kraljica kolaža. montaže. bunta. potlačenih. skrajnutih, levičara,  plaža!

feministkinja. borac za pravdu. rušitelj socijalnih tabua.

studirala istoriju umetnosti na sorboni i školovala se za kustosa na ecole de louvre.

režiser, scenarista, fotograf, vizuelna umetnica…

grčko-francuskog porekla. rođena u belgiji. živi u francuskoj. rođena kao arlette. u osamnaestoj odabrala sama sebi ime agnes. od 19.-te nosi istu frizuru! žena koja je donosila promene nije menjala svoju frizuru

bila je među onih petoro ljudi koji su ispratili jima morrisona.

pisala dijaloge za „poslednji tango u parizu“.  završne scene su morrisonom inspirisane…

naterala je jean-luc godarda da skine naočare u jednom njenom filmu.

tokom godina provedenih u americi napravila je 2 filma: lions love (inspirisan hipi pokretom) i black panthers  o kontroverznoj istoimenoj organizaciji za građanska prava crnaca i socijalnu pravdu (1968.) .

sada živi u normandiji, zemlji svog pokojnog supruga jacques demyja, režisera i glumca… posvetila mu je tri filma. jedan igrani (jacques de nantes) i dva dokumentarna.

putovala je u usa, kinu, rusiju, iran, na kubu… pravila filmske i fotografske zabeleške o onome kako je videla te sredine. 

1957. na poziv kineske vlade provela je 2 meseca po nr kini. sa tog puta, po tada za strance prilično zatvorenu kinu i nepriznatu od strane un, nastale su njene sjajne fotografije. 

 

agnes varda & jim morrison

a kakve veze agnes varda ima sa modom, pošto je ovo modni blog wildsideFashion, a agnes baš i ne mari za modu? znaš za projekat miu miu  “women’s tales”.  okuplja sjajne žene reditelje sa raznih strana sveta koje pričaju filmom o ženama i modi. jednu od priča (zapravo anti bajku) ispričala je i agnes. jednostavno, magično. lepo i pametno. ništa manje nego što bi se od nje i očekivalo. i uvek intrigantno. kod nje se ništa ne podrazumeva. ne volim da gubim vreme na ljudi i stvari koji nemaju tu neophodnu, delikatnu dozu intrigantnosti. inače, čemu sve to? ona ne deli savete, pouke, ali jasno i glasno kaže šta je važno, a šta nije. obrazovati se i uzeti život u svoje ruke, osvajati slobodu ili se oblačiti i presvlačiti ili već nešto isprazno poput toga, biti konzument…

a ovo je film koji je napravila za miu miu i women’s tales:

evo i njene priče o toj priči, o tome kako je suprotstavila i spojila farmu i jednostavan život na selu i visoku modu:

a ovako se snimao film:

 

 

2 komentara

Filed under art, design, fashion, movie, music

(only) imagination will take you everywhere

od onoga što ne postoji često je više koristi i zadovoljstva nego od onoga što postoji. kao npr. od ove naše stvarnosti. u mojoj glavi postoji toliko upornih partibrejkera, ali i toliko još upornijih partijanera, maštovitijih i od praznika u rimu i crno-belog bala pod maskama koji je truman capote priredio 28. novembra 1966. (a ja se rodila dva dana kasnije) u plaza hotelu u njujorku. sama sam ih negovala, zalivala i prehranjivala.  na testovima tzv. opšte kulture za prijeme na ovdašnje fakultete trebalo bi kao kriterijum kvalitetnog odabira budućih akademaca uzeti stepen nezagađenosti stvarnim svetom oko sebe, koliko truda budući student je uložio da se distancira, uzdigne od  svakodnevne epidemije gluposti. koliki mu je stepen neobaveštenosti o budalaštinama i bespotrebnostima. da li je bacio tv (ne radio!) kroz prozor. pogledati mu istoriju prolazaka kroz internet mrežu. veruje li da ima života pre smrti… koliko mu je nivo imaginacije. o čemu sanja… zna li onu ajnštajnovu da će te logika odvesti od tače a do tačke b, a mašta… a onda stvara svoju realnost. pa, postane  realan i zahteva neMoguće…

candice bergen holding her white bunny mask / photo by  elliott erwitt

 

ovaj čovek ima 73 godine i sanja svaki dan. sanjaš, sanjaš, sanjaš i onda stvaraš sve što tvoja duša ište… tako zavoliš svet. ( danas sam prvi put čula i zaljubila se u ovu stvar: zaljubila sam se. detour. na jednom mestu kaže:”mijenja me, zaljubila sam se zaljubila sam se u sebe”, neophodan preduslov za zavoleti svet…)  a tako svet postaje i lepši i bolji. pošto sanja, yohji yamamoto je jedan od malobrojnih koji zna. od onih koji menjaju sve(t). pogledaj kako priča, kako se osmehuje…

 

prva tragedija: opšte obrazovanje, obavezno i pogrešno, koje nas sve gura u istu arenu, u kojoj sve hoćemo da postignemo po svaku cenu. po toj areni tumaramo kao neka čudna i mračna vojska, naoružana pištoljima i gvozdenim šipkama. odatle ona, prva klasična podela, po kojoj treba „biti uz slabije“. ali, ja kažem da su, na neki način, svi slabi, zato što je svako žrtva. i svako je kriv, zato što je spreman da se upusti u tu ubilačku igru posedovanja. naučeni smo da imamo, posedujemo i uništavamo. (pier paolo pasolini)

 

pasolini & anna magnani u veneciji 1962.

maria callas & p.p. pasolini 1969.

a ovogodišnji filmski festival u veneciji bići prava gozba, wim wenders, terrence malick, paolo sorrentino … e, buduće akademske građane valjalo bi, ipak, propitati šta su propratili od tih remek-dela. sad idem da gledam na rtv 1 “melanholiju“. kad već nisam bacila tv kroz prozor, barem nešto dobro da vidim tamo.

i još ovo. jer njegove reči znače. i onda kada jeziku, rečima, kaže: adieu… jasno je, ne znam koga od ovih ljudi pomenutih u postu više volim… godarda, pasolinija, yamamota, malicka…

2 komentara

Filed under art, fashion, meditation, motion, passion, philosophy, photography, wildsidefashion, yohji yamamoto

new york and new nordic movement

jutro nakon neprospavane noći. a moram na posao (kad nisam vlasnik svog vremena…). vuku se sati. i, konačno, vreme je. povratak kući. pretoplo. ulazim u taxi prijatno klimatizovan. automobil čist. na zadnjem sedištu ja. sedim i ćutim. nesposobna i da mislim. tek postojim. u raljama umora. i onda krene ova stvar:

i SVE  se promeni. za tren!  sve je perfectly imperfect. i pomislim kako li je tek nekom ko se vozi ulicama tog Grada i sve mu je krenelo na bolje, i zna da sve može i želi…

pitam se šta je manjkavo u samom postojanju? biti deo tog spektakla nije li već privilegija? to što imaš mesto i posmatraš, upijaš zvuke, slike, vibracije, pratiš svoj dah… kada se, ako si alpinista, popneš na vrh planine imaš li osećaj nemoći što ne pomeraš oblake, što ne vedriš i ne oblačiš? ili kada dođeš do vodopada izjeda li te čežnja da ga zaustaviš?a sopstveni život nije nikakvo manje čudo od planinskog vrha i huka vodopada.

da li sam ti pričala o henriku vibskovu?

doneo je nordijski dizajn i u njujork. voziš se tako taksijem, na pravom si mestu,  sinatra se čuje sa radija, račun ti je dovoljno pun i imaš ovu adresu: 456 broome street 10013, nyc.  uđeš i vidiš ovo:

photo by kseniya baranova

ili ti je bliži copenhagen? krystalgade 6, copenhagen k 1172

ovde ćeš videti šta on sve radi:

http://www.henrikvibskov.com

ovaj strastveni i baš visoki kreativac koji kao da se sve vreme igra, osim što je modni kreator  je i reditelj, i bubnjar, i unutrašnji dizajner, i likovni umetnik, i kostimograf, i scenograf, i predavač… za modni dizajn školovao se na najboljem mestu, u londonu, na central saint martinsu. rođen je 1972. njegove modele nosili su: björk, the arctic monkeys, franz ferdinand, lou reed, devendra banhart…

znam da, ko god da si i gde god da si,  izbombardovan si informacija 7/24, ali možda budeš hteo ove video zapise da pogledaš. možda te to što henrik radi ponese, uznese… kakogod, da budem iskrena, ovo pišem sebi. onoj šćućurenoj, radoznaloj, na dnu mog bića. ili  za jednu ili dve baš takve iste. ne zavaravam se da horde i horde ljudi hita da pročita ovo. nikad me nije ni zanimalo da budem po ukusu mnogih.

”you can walk into a room with hundreds of people and without talking to any of them, you feel attracted to one.” henrik vibskov about fashion and how it resembles art even though it has another speed. (louisiana channel)

kada on predstavlja novu kolekciju to je mnogo više od modne revije.  a i modeli su mnogo više od mode. vidi:

 

“it is important not to lose your sense of humor. without humor, we would be computers. many of my concepts or visions have humorous dimensions,” he says.

paris fw, june 2016,  ss 2017 – ‘the salami kitchen of the non-exi-stent’ where the opposites meet.
morals and sensibility vs. desires – the latest health trend vs. letting one self go to hedonistic pleasures. (photos by victor jones)

nika: what inpires you?

vibskov: just by walking or sleeping, things hit you. inspiration comes from everywhere. western, non-western cultures—i’m open-minded. i love to travel. but not only for inspiration. alas, timewise, i have a problem with that. touring, museums, designing, babies.

interview magazine

“creativity cannot be forced or given boundaries. i enjoy placing

myself in the midst of the unknown. it is then that i can learn

and adapt to things completely new. i use my eyes and my brain.” 

henrik vibskov, 2013

fotografije sa njegovog bloga

 

hint magazine

hint magazine: is there a difference between the design world and the music world?
henrik: not really. for me, it’s the same attitude, just playing with identity. dressing up, less fashion, more costume, but i’m still trying to build a something that people respond to.

 daelim art museum  seoul, south korea , 2015.

http://www.vibskovemenius.com/

the fringe je projkat na kojem radi sa vizuelnim umetnikom emeniusom.

kinfolk je takođe skrenuo pažnju na henrikov rad. evo u ovom tekstu.

Napišite komentar

Filed under art, design, fashion, movie, music, nature, passion, philosophy, photography, wildsidefashion

plamenorečiti

znaš, sutra je dan rođenja vladimira majakovskog (19. jul 1893-14. аpril 1930.).  njega koji je glasno udario šamar javnom ukusu. a onda podviknuo i nebu: “ehej! nebo! skini kapu! ja dolazim!i otišao mu.

od gruzije do neba…

а u autobiografiji mlad, junoša, zapisao:

nikada nisam imao odela. imao sam dve bluze najodvratnijeg izgleda. oprobani način — doterivanje pomoću kravate. nema no­vaca. uzmem od sestre komad žute trake. zavežem je. urnebes. znači, kravata je najupadljivija i najlepša stvar kod čoveka. očevidno — što veća kravata, to veći urnebes. a pošto su razmere kravate ograni­čene, dovijam se: sašijem košulju-kravatu, odnosno kravatu-košulju.

utisak neodoljiv.

majakovski + comme des garcons men’s beauty spring 2016

išaranih lica i čudno obučenih, s rotkvicama u reverima i drvenim kašikama umesto maramice u gornjem džepu kaputa. šetali su oni “plamenorečiti“, po moskvi i petrogradu, ‘jedva lavirajući između istine, lepote i policije’(majakovski), raznosili svoju veru u poeziju i avijaciju po uspavanim ruskim prostorima.prožeti gađanjem prema postojećem, svoj protest su utopili u egzaltirano prihvatanje revolucije.” (nana bogdanović: futurizam marinetija i majakovskog, prosveta, beograd, 1963)

 

андрей шемшурин, давид бурлюк, владимир маяковский. 1914, москва. © государственный музей в.в. маяковского, москва

išarana lica… yohji yamamoto ss 2016

 

plitka filozofija na dubokim mestima

majakovski

postaću ne tolstoj,
no nešto mnogo gore,
jedem,
pišem,
i ludim od toplog svoda.
ko još nije filozofirao nad morem?
voda.
ko vrag ljut beše
okean prošlo veče,
danas –
golubica na jajima,
pun smirenja.
kolika razlika!
sve teče…
sve se menja.
a ima voda svoje vreme:
plima, oseka,
jedno po jedno.
samo kod stjeklova
voda ne izlazi iz teme.
i to nepravedno.
crknuta riba usamljena sred vode.
ko slomljena krilca –
peraja trag.
i pliva tako, i ode vragu.
u susret trom, fokinog tela,
brod iz meksika,
a mi – tamo sada.
drukčije i ne može.
podela rada.
kažu – kit.
može biti.
vrsta ribljeg bednog –
trostrukog obima.
samo kod demjana brci su spolja,
a kit ih unutra ima.
godine – galebi.
poređaju se i u more se zariju
kljukajući se ribom nemilice.
pa se sakriju.
u samoj stvari, gde su te ptice?
ja sam se rodio, sisao isprva
živeo, radio, i starost ce doći…
evo, i život kao azorska ostrva
će proći.

 

 владимир маяковский & алекса́ндр миха́йлович ро́дченко

srećan ti rođendan, majakovski!!!

Napišite komentar

Filed under art, fashion

leto

ulenjilo me leto. (o, ciao leto. opet si tu…)

i neki događaji.

i neka skitanja.

i moja unutrašnja emigracija.

i neki odlasci.

i ne znam ni odakle da počnem…

18. juna bila sam na aerodromu i za dva i po sata našla sam se na omiljenom mediteranu. na tlu majorke. mallorca… kakva reč! nešto tako nežno i veselo označava nešto veliko… inače od odmora najviše volim plažu, but ovog leta stvari su se okrenule. svesno sam žrtvovala plažu (barem 50% vremena)  za cunjanje ulicama grada palma de mallorca.

a od svih gradova koje sam videla ovo je najharmoničniji. sklad na svakom koraku. ali, ne onaj sterilni sklad kao u nekim bogatim i pod lenjirom uređenim zemljama, nego sklad od radosti, mašte i slobode. i pored hordi turista koji ga opsedaju ne dominira nehat turista, nego spori ritam i lakoća življenja domaćih. ne ni na onaj narcisoidni način italijana, nego onako, baš kako treba da bi čovek osećao sreću što je tu. pa, estetizovanost koja nije bučna, nego diskretna, stylish. ne znam da li sam bila srećnija u širokim ulicama sa platanima čiji te hlad i njihanje grana miluje po licu kao španske lepeze ili u uskim ulicama koje ti pogled prikuju nagore… pa, dvorišta i ulazi zgrada!! pa, privatni i javni vrtovi!!!pa… ovde su neko vreme živeli  joan miro, gaudi…  znam sada i zašto.

a kako se oblače na ulici? relaksirana individualnost. vitki i nasmejani ljudi. posebno su mi se svidele visoko strukirane pantalone koje dominiraju kod muškaraca, sa dobro odabranim kajševima i upasanim košuljama čiji kroj prati liniju tela. u takvoj odeći hod svakog muškarca me  podsećao na pokrete toreadora. uspravan i ponosit. jedno popodne niz ulicu born, na prelazu kod casas solleric lagano, ali odlučno, ulicu je prelazio stariji muškarac, oko 70 godina, crne pantalone, crna košulja, tregeri tanki crni, beli panama šešir, dobre crne cipele… i hod! ole!

moje privatne fotografije sa majorke

kada odeš na ovakvo mesto shvatiš i koliki je stepen zatrovanosti u našim glavama, nas koji živimo na ovim nesrećnim prostorima. 26. juna su bili izbori u španiji, a nisam primetila ni jedan plakat, niti bilo šta drugo što ukazuje na činjenicu da imaju izbore. manijački sam svaki čas te nedelje uveče išla na internet, ne bih li videla kako je prošao podemos. a podemos… najbolji manifest ikad nakon manifesta komunističke partije u stripu! urađen kao ikein katalog! naše stranke da postoje još milion godina (sačuvaj me bože) ne bi im tako nešto kreativno palo na pamet. niti takav socijalni program i briga za narod. to je od njih daleko, daleko… jako daleko.

 

na put sam pod obavezno ponela knjigu  “sunce se ponovo rađa” ernesta hemingwaya. i to je jasno zašto.

i “rečnik zaljubljenika u španiju” koji je napisao michel del castillo!

dok sam bila na majorci u parizu je održana nedelja muške mode. evo koju su muziku odabrali yohji yamamoto i jiro amimoto za yamamotovu kolekciju za proleće/leto 2017. obrati pažnju na početak!

yohji yamamoto pour homme s/s 2017 backstage, photographs: elise toïdé

leto je i surovo. ono i odnosi. ljude, na primer. zatajene i genijalne ljude kao što je bio bill cunningham, taj skromni čovek na biciklu bio je pionir street style fotografije, dugogodišnji kolumnista rubrike on the street u the new york times magazinu.

scena iz filma “bill cunningham new york”

juče je leto odnelo i tog velikog  pesnika filma iz irana.

abbas kiarostami je njegovo ime. ovo je snimak kada je bio u barceloni prošle godine. o, stani sa time, leto!

1 komentar

Filed under art, design, fashion

fashion meets poetry

MODERNIST - Lemaire online shop:

 

ono što je zajedničko između ove dve fotografije je on – paul nougé (1895-1967)uz rené magritta najpoznatiji belgijski nadrealista.  pesnik, fotograf, filozof, jedan od osnivača belgijske komunističke partije (1921)…  a  košulju, tuniku i haljinu sa njegovim izvezenim stihovima iz knjige ” l’expérience continue”, kreirao je christophe lemaire  za kolekciju ss 2016. najfiniji indijski pamuk, sedefna dugmad… posvećenost.

subversion des images je naziv  knjige fotografija čiji je autor paul nougé , 19 fotografija nastalih jednostavnom, amaterskom kamerom od decembra 1929. do februara 1930. te fotografije vidiš u ovom postu.

a ovo su ti izvezeni stihovi na haljini. tekst na tekstilu. postoji tu dobra konekcija i u jeziku… kakve je teksture tekst?

čije bih stihove volela da vidim ovako majstorski izvezene na svojoj haljini? oh, mnoge. zasigurno: majakovskog, bodlera, pesoe… a ti? govoriš li francuski?

 

La Messagère

Je suis belle

on me l’a dit

je suis laide

on me l’a dit

mais ce n’est pas pour vous

que je le suis

Messieurs Mesdames

 

N’essayez pas sous cette robe

qui pourrait être de n’importe quelle

couleur

de prévoir les points sensibles d’un

corps qui n’est pas pour vous

ni sous le fard de mes lèvres

le moyen d’une bouche qui

restera pour toujours

et pour moi-même

un secret

ni le sens des reflets de mes yeux

qui seront pour vous

pour toujours

des yeux vides

/Nougé, Fragments/

 

Embroidered Poem Dress, White

Embroidered Poem Dress, White

monamoore.com

robe brodée

http://www.lemaire.fr

rené magritte, marthe nougé, georgette magritte, betty magritte & paul nougé, brussels, soignes forest, 1939

 

2 komentara

Filed under art, design, fashion

outlaw moscow

photo by adam katz sinding, max bashkaev & di minrakhmanova, moscow, 2015

http://www.outlaw.ru

диляра минрахманова (dilyara minrakhmanova) je sa 17 godina stigla u moskvu da studira. postala je politikolog i prevodilac za kineski jezik, potom je studirala i u kini, a onda je putovala, slikala, pravila kratke filmove, na moskovskom državnom univerzitetu završila je modni dizajn i postala modni kreator. sve to postigla je kao da je baš lako. максим башкаев (max bashkaev) danas se takođe bavi modom, uporedo sa filmom i fotografijom, a u kini je studirao orijentalistiku i kineski jezik, da bi potom u parizu studirao business.  a onda su 2014. njih dvoje osnovali street fashion brand provokativnog imena: outlaw moscow. zapravo, to je mnogo više od brenda. koncept, odnos prema životu… na svom sajtu  ovo dvoje mladih, obrazovanih ljudi ovako su opisali to što rade:

outlaw moscow fashion brand stands in avant-garde of the new wave of the russian art life.

founded by the duet of russian designers di minrakhmanova and maxim bashkaev it concentrates on the cutting edge outerwear and innerwear designs and represents the very independent and unique moscow fashion style culture.

however, the ‘outlaw’ has grew up into something wider than just a clothing brand, it has formed the unofficial community of the young creatives and talented professionals, united by the same values and love to freedom.
it all has started to moscow and now goes global.

outlaw people set the new cultural and fashion trends, forming the international community of the independent, creative and free-minded people.

zanimljivo je da su ih ljudi iz organizacije mercedes benz fashion week zapazili na instagramu i pozvali da učestvuju na moskovskoj nedelji mode. njihov rad propraćen je sjajnim kratkim filmovima, čak toliko da se može reći da su po tome prepoznatljivi. ove godine su dobili nagradu za najbolji modni film koju dodeljuje shoWstudio čiji je vlasnik čuveni nick knight. a to nije mala stvar! ovakve posebene, posvećene ljude i treba da primećuju, odaju im priznanje i nagrađuju.

Это стиль жизни мыслителей и искателей, борцов за свободный дух. самые выдающиеся подвижники русской культурной и общественной жизни были настоящими аутло. первоткрыватель беринг и художник марк шагал, поэт цветаева и ссыльный декабрист муравьев-апостол, яростный маяковский и безжалостный барон унгерн, мыслитель бродский и неистовый старообрядец протопоп аввакум, атаман степан разин и философ бердяев, – вот настоящие аутло российского мира. одежда outlaw moscow создана для аутло современности.

outlaw moscow ставит перед собой задачу отразить новое поколение людей в россии: свободное и открытое миру.  (di minrakhmanova)

di minrakhmanova

outlaw moscow clothing was born from the protest of the art and intellectual people of russia against the mental slavery, oppression and dictatorship of the presence.

max bashkaev & di minrakhmanova = outlaw moscow

photo by adam katz stinding, le 21eme
“we are inspired by russian art and we try to put it in a modern way, and we also have our own philosophy, which we call the philosophy of freedom. that’s how we call the people who dress like this — not in the way that you are an outlaw physically, it’s more like that’s how you feel. it’s also a description of the environment in which the brand has been built, it’s a description of the situation in the country now as well.” (max bashkaev)

outlaw showroom ćeš naći na ovoj adresi ako te put nanese u rusiju: moscow 

2-nd obydensky pereulok, 12 a, 3rd floor

 

Napišite komentar

Filed under art, design, east, movie

dzhus

http://dzhus.portfoliobox.me/home

o modi iz ukrajine nisam znala baš ništa. i onda se iznenadih kad otkrih dzhus. dzhus je prezime kreatorke irine. džus! ono što sam prvo uočila kod njenih kreacija je odsustvo dugmadi (koje ich ne ljubim, osim kad baš ne može bez njih, a dzhus poput amiša pokazuje da se može bez njih i danas, u 21. veku) i arhitektonski pristup. vidim i sve ono što još ljubim u modi: asketski utilitarizam i monohromatski minimalizam. (reči koje samo zvuče hladno) i trake i tračice! obožavam ih. odvezane više nego svezane. irina stvara ne samo odeću nego i celokupan koncept. i taj nedvosmislen uticaj istoka… a istok ne kaže sve od početka do kraja, istok je tajnovit…

я ничего не делаю просто так. за любым моим решением стоит идеологическая мотивация. (ирина джус)

(šta je rekla? google translate je jednostavan za upotrebu…)

na ovoj stranici: http://www.stihi.ru/avtor/irinadzhus  videćeš nalaze se njeni stihovi.

sa ponosom ističe da je njen brand vegetarian-friendly. i da stvara za nonkomformiste u potrazi za svojim unutrašnjim svetom. slowfashion

fotografije u ovom postu su iz njene SS16 kolekcije “pro forma”, inspirisane uniformama. kolekcija koja slavi individualnost, eto može da bude inspirasana uniformama.

“pro forma”, naravno, nije jedina njena kolekcija, prosto ostaviću prostora i za neki naredni post o njenom radu. kupljena sam!

the style of my pieces is quite utilitarian and brutalistic. i was brought up in kiev, a city with vast soviet heritage: factories and monuments, architecture and social customs – all glorifying industrialisation, and that environment has influenced my creative mind crucially. every time i see an abandoned plant or a former ceremonial palace i can feel the powerful spirit of the bygone epoch, sublime and oppressive at the same time.

***

however, my favourite source of inspiration has much deeper historical roots. it is an orthodox christian monastery called kiev pechersk lavra. what makes it truly phenomenal are spontaneously mummified ancient saints, buried in glass coffins along man-made underground caves. being literally a stronghold of spirituality, lavra is filled with very powerful energy and at the same time, it picturesquely displays the grotesque side of religion as such.

(irina za le paradox)

what i always wanted to create was a conceptual fashion product worn by intelligent and independent individuals in their everyday life. (irina dzhus)

DZHUS’ identity is a synthesis of industrial aesthetics and a distinctive spiritual message. (irina dzhus)

actually, i’m not a big fan of the fashion world.  i mean i was never enchanted with the catwalk glamour and never did i worship the fashion icons.  what i have always aspired to was to do with design as such.  i’m totally into creating innovative structures and unusual aesthetics of the form.  but sure, the idea comes first. DZHUS pieces are meant to become the perfect match for a nonconformist intellectual’s inner world, thus, the design concepts are a visual key to it. (irina dzhus) 

i’m a big fan of early margiela, yamamoto and miyake. now that the legendary avant-garde fashion houses have become far more commercial, i enjoy discovering new designers with revolutionary ideas. as regards my favorite creatives ever, i worship the heritage left by the artist hieronymus bosch, ukrainian writer nikolai gogol and soviet writer daniel harms. (irina dzhus)

a ovo je irina dzhus (ирина джус) :

Irina Dzhus

2 komentara

Filed under art, design, east, fashion

are you dreaming? or CHEREVICHKI OT VICHKI

Boots

http://www.cherevichkiotvichki.com

jasno je da yohji yamamoto zna. zna šta radi. zna i koga zove na saradnju. ova samouka devojka radi stvari od kojih zastaje dah. neko je nazvao to šta ona radi – “romantična nostalgija” i “utilitarni minimalizam”.  victoria andrejeva ! i njen brand čiji je ime sazdano od šašave kombinacije suglasnika i samoglasnika. evo povazdan ga izgovaram i smejem se: CHEREVICHKIOTVICHKI!!! čerevički ot vički! probaj i ti da izgovoriš. ja, pak, i vrlo ličnu naklonost imam ka toj kombinaciji “k” i “č”… a, pada mi na pamet i naziv romana viktora (victor / victoria?) peljevina: “čepajev i praznina” i njegov uvrnuti smisao za humor. to poigravanje sa svim elementima koji mu stoje na raspolaganju… victoria je neko koga sam prvo na street fashion fotografijama zapazila po besprekornom stilu, a da nisam znala da nije samo ona koja sledi modu, nego je i diktira. i onda jutros naleteh na fb da je otpočela saradnju sa njim, sa najvećim. yy!

Boots in the show

victoria andrejeva je rođena u litvaniji u jevrejskoj porodici, ali insistira na svom sovjetskom backgroundu. sedište njenog brenda je london. zanatski se to što kreira stvara u njenom ateljeu u italiji. tamo gde su tradicionalno dobre zanatlije i dobri materijali, posebno koža. ona je posvećeni maker baby. ručna izrada, zanatski perfekcionizam, kvalitetni materijali, naklonost ka lepom i nesavršenom, staro i novo, istok i zapad, smisao za humor i nepatetična nostalgija – njene su odredišne tačke. i tu victoria šije!(šije kao pobeđuje…)

zanimljivi su i načini na koji ona predstavlja svoje kolekcije. i mesta. dover street market je jedno od njih. adrian joffe i rei kawakubo su odabrali njene modele!! art instalacije! jedna kolekcija se zove “abandoned spaces”kaže da želi da stvari koje kreira izgledaju kao da su tek otkrivene, nakon godina napuštenosti, nekorišćenja… i tako i izgledaju. kao da su došle iz nekih prohujalih vremena,  iz pre-industrijskog perioda još, iz nekog davno napuštenog prostora…

lepo i jednostavno.

još jedan povod za proveru teze da jednostavne stvari nisu uvek i lepe stvari, ali da da lepe stvari su uvek i jednostavne!

Bags

evo kako se victoria andrejeva oblači privatno:

cecelia musmeci & victoria andrejeva, photo by adam katz sinding

Cherevichkiotvichki

the brand’s name means “shoe by victoria” in old slavic…

mike nouveau & victoria andrejeva

Victoria Andrejeva and the Cherevichkiotvichki studio in Hoxton, London for the new issue of This is Paper

victoria andrejeva, photos by kasia bobula

DSCF6906

gore i dole fotografije: cecilia msumeci

victoria andrejeva and leparadox.com

cherevichkiotvicki / dover street market / style zeitgeist magazine 

"Present-Past: A Shadow of the Process" - il footage

victoria andrejeva & concept store mona moore, los angelese 

Cherevichkiotvichki @ Mona Moore, Venice Beach

victoria andrejeva created an imaginary game of multiple identities in a playful and magical atmosphere, where the impossible and reality shadow each other. – /www.vogue.it

スクリーンショット 2014-03-09 17.57.12

 

2 komentara

Filed under art, design, east, fashion, philosophy