Monthly Archives: Srpanj 2016

new york and new nordic movement

jutro nakon neprospavane noći. a moram na posao (kad nisam vlasnik svog vremena…). vuku se sati. i, konačno, vreme je. povratak kući. pretoplo. ulazim u taxi prijatno klimatizovan. automobil čist. na zadnjem sedištu ja. sedim i ćutim. nesposobna i da mislim. tek postojim. u raljama umora. i onda krene ova stvar:

i SVE  se promeni. za tren!  sve je perfectly imperfect. i pomislim kako li je tek nekom ko se vozi ulicama tog Grada i sve mu je krenelo na bolje, i zna da sve može i želi…

pitam se šta je manjkavo u samom postojanju? biti deo tog spektakla nije li već privilegija? to što imaš mesto i posmatraš, upijaš zvuke, slike, vibracije, pratiš svoj dah… kada se, ako si alpinista, popneš na vrh planine imaš li osećaj nemoći što ne pomeraš oblake, što ne vedriš i ne oblačiš? ili kada dođeš do vodopada izjeda li te čežnja da ga zaustaviš?a sopstveni život nije nikakvo manje čudo od planinskog vrha i huka vodopada.

da li sam ti pričala o henriku vibskovu?

doneo je nordijski dizajn i u njujork. voziš se tako taksijem, na pravom si mestu,  sinatra se čuje sa radija, račun ti je dovoljno pun i imaš ovu adresu: 456 broome street 10013, nyc.  uđeš i vidiš ovo:

photo by kseniya baranova

ili ti je bliži copenhagen? krystalgade 6, copenhagen k 1172

ovde ćeš videti šta on sve radi:

http://www.henrikvibskov.com

ovaj strastveni i baš visoki kreativac koji kao da se sve vreme igra, osim što je modni kreator  je i reditelj, i bubnjar, i unutrašnji dizajner, i likovni umetnik, i kostimograf, i scenograf, i predavač… za modni dizajn školovao se na najboljem mestu, u londonu, na central saint martinsu. rođen je 1972. njegove modele nosili su: björk, the arctic monkeys, franz ferdinand, lou reed, devendra banhart…

znam da, ko god da si i gde god da si,  izbombardovan si informacija 7/24, ali možda budeš hteo ove video zapise da pogledaš. možda te to što henrik radi ponese, uznese… kakogod, da budem iskrena, ovo pišem sebi. onoj šćućurenoj, radoznaloj, na dnu mog bića. ili  za jednu ili dve baš takve iste. ne zavaravam se da horde i horde ljudi hita da pročita ovo. nikad me nije ni zanimalo da budem po ukusu mnogih.

”you can walk into a room with hundreds of people and without talking to any of them, you feel attracted to one.” henrik vibskov about fashion and how it resembles art even though it has another speed. (louisiana channel)

kada on predstavlja novu kolekciju to je mnogo više od modne revije.  a i modeli su mnogo više od mode. vidi:

 

“it is important not to lose your sense of humor. without humor, we would be computers. many of my concepts or visions have humorous dimensions,” he says.

paris fw, june 2016,  ss 2017 – ‘the salami kitchen of the non-exi-stent’ where the opposites meet.
morals and sensibility vs. desires – the latest health trend vs. letting one self go to hedonistic pleasures. (photos by victor jones)

nika: what inpires you?

vibskov: just by walking or sleeping, things hit you. inspiration comes from everywhere. western, non-western cultures—i’m open-minded. i love to travel. but not only for inspiration. alas, timewise, i have a problem with that. touring, museums, designing, babies.

interview magazine

“creativity cannot be forced or given boundaries. i enjoy placing

myself in the midst of the unknown. it is then that i can learn

and adapt to things completely new. i use my eyes and my brain.” 

henrik vibskov, 2013

fotografije sa njegovog bloga

 

hint magazine

hint magazine: is there a difference between the design world and the music world?
henrik: not really. for me, it’s the same attitude, just playing with identity. dressing up, less fashion, more costume, but i’m still trying to build a something that people respond to.

 daelim art museum  seoul, south korea , 2015.

http://www.vibskovemenius.com/

the fringe je projkat na kojem radi sa vizuelnim umetnikom emeniusom.

kinfolk je takođe skrenuo pažnju na henrikov rad. evo u ovom tekstu.

Komentiraj

Filed under art, design, fashion, movie, music, nature, passion, philosophy, photography, wildsidefashion

plamenorečiti

znaš, sutra je dan rođenja vladimira majakovskog (19. jul 1893-14. аpril 1930.).  njega koji je glasno udario šamar javnom ukusu. a onda podviknuo i nebu: “ehej! nebo! skini kapu! ja dolazim!i otišao mu.

od gruzije do neba…

а u autobiografiji mlad, junoša, zapisao:

nikada nisam imao odela. imao sam dve bluze najodvratnijeg izgleda. oprobani način — doterivanje pomoću kravate. nema no­vaca. uzmem od sestre komad žute trake. zavežem je. urnebes. znači, kravata je najupadljivija i najlepša stvar kod čoveka. očevidno — što veća kravata, to veći urnebes. a pošto su razmere kravate ograni­čene, dovijam se: sašijem košulju-kravatu, odnosno kravatu-košulju.

utisak neodoljiv.

majakovski + comme des garcons men’s beauty spring 2016

išaranih lica i čudno obučenih, s rotkvicama u reverima i drvenim kašikama umesto maramice u gornjem džepu kaputa. šetali su oni “plamenorečiti“, po moskvi i petrogradu, ‘jedva lavirajući između istine, lepote i policije’(majakovski), raznosili svoju veru u poeziju i avijaciju po uspavanim ruskim prostorima.prožeti gađanjem prema postojećem, svoj protest su utopili u egzaltirano prihvatanje revolucije.” (nana bogdanović: futurizam marinetija i majakovskog, prosveta, beograd, 1963)

 

андрей шемшурин, давид бурлюк, владимир маяковский. 1914, москва. © государственный музей в.в. маяковского, москва

išarana lica… yohji yamamoto ss 2016

 

plitka filozofija na dubokim mestima

majakovski

postaću ne tolstoj,
no nešto mnogo gore,
jedem,
pišem,
i ludim od toplog svoda.
ko još nije filozofirao nad morem?
voda.
ko vrag ljut beše
okean prošlo veče,
danas –
golubica na jajima,
pun smirenja.
kolika razlika!
sve teče…
sve se menja.
a ima voda svoje vreme:
plima, oseka,
jedno po jedno.
samo kod stjeklova
voda ne izlazi iz teme.
i to nepravedno.
crknuta riba usamljena sred vode.
ko slomljena krilca –
peraja trag.
i pliva tako, i ode vragu.
u susret trom, fokinog tela,
brod iz meksika,
a mi – tamo sada.
drukčije i ne može.
podela rada.
kažu – kit.
može biti.
vrsta ribljeg bednog –
trostrukog obima.
samo kod demjana brci su spolja,
a kit ih unutra ima.
godine – galebi.
poređaju se i u more se zariju
kljukajući se ribom nemilice.
pa se sakriju.
u samoj stvari, gde su te ptice?
ja sam se rodio, sisao isprva
živeo, radio, i starost ce doći…
evo, i život kao azorska ostrva
će proći.

 

 владимир маяковский & алекса́ндр миха́йлович ро́дченко

srećan ti rođendan, majakovski!!!

Komentiraj

Filed under art, fashion

leto

ulenjilo me leto. (o, ciao leto. opet si tu…)

i neki događaji.

i neka skitanja.

i moja unutrašnja emigracija.

i neki odlasci.

i ne znam ni odakle da počnem…

18. juna bila sam na aerodromu i za dva i po sata našla sam se na omiljenom mediteranu. na tlu majorke. mallorca… kakva reč! nešto tako nežno i veselo označava nešto veliko… inače od odmora najviše volim plažu, but ovog leta stvari su se okrenule. svesno sam žrtvovala plažu (barem 50% vremena)  za cunjanje ulicama grada palma de mallorca.

a od svih gradova koje sam videla ovo je najharmoničniji. sklad na svakom koraku. ali, ne onaj sterilni sklad kao u nekim bogatim i pod lenjirom uređenim zemljama, nego sklad od radosti, mašte i slobode. i pored hordi turista koji ga opsedaju ne dominira nehat turista, nego spori ritam i lakoća življenja domaćih. ne ni na onaj narcisoidni način italijana, nego onako, baš kako treba da bi čovek osećao sreću što je tu. pa, estetizovanost koja nije bučna, nego diskretna, stylish. ne znam da li sam bila srećnija u širokim ulicama sa platanima čiji te hlad i njihanje grana miluje po licu kao španske lepeze ili u uskim ulicama koje ti pogled prikuju nagore… pa, dvorišta i ulazi zgrada!! pa, privatni i javni vrtovi!!!pa… ovde su neko vreme živeli  joan miro, gaudi…  znam sada i zašto.

a kako se oblače na ulici? relaksirana individualnost. vitki i nasmejani ljudi. posebno su mi se svidele visoko strukirane pantalone koje dominiraju kod muškaraca, sa dobro odabranim kajševima i upasanim košuljama čiji kroj prati liniju tela. u takvoj odeći hod svakog muškarca me  podsećao na pokrete toreadora. uspravan i ponosit. jedno popodne niz ulicu born, na prelazu kod casas solleric lagano, ali odlučno, ulicu je prelazio stariji muškarac, oko 70 godina, crne pantalone, crna košulja, tregeri tanki crni, beli panama šešir, dobre crne cipele… i hod! ole!

moje privatne fotografije sa majorke

kada odeš na ovakvo mesto shvatiš i koliki je stepen zatrovanosti u našim glavama, nas koji živimo na ovim nesrećnim prostorima. 26. juna su bili izbori u španiji, a nisam primetila ni jedan plakat, niti bilo šta drugo što ukazuje na činjenicu da imaju izbore. manijački sam svaki čas te nedelje uveče išla na internet, ne bih li videla kako je prošao podemos. a podemos… najbolji manifest ikad nakon manifesta komunističke partije u stripu! urađen kao ikein katalog! naše stranke da postoje još milion godina (sačuvaj me bože) ne bi im tako nešto kreativno palo na pamet. niti takav socijalni program i briga za narod. to je od njih daleko, daleko… jako daleko.

 

na put sam pod obavezno ponela knjigu  “sunce se ponovo rađa” ernesta hemingwaya. i to je jasno zašto.

i “rečnik zaljubljenika u španiju” koji je napisao michel del castillo!

dok sam bila na majorci u parizu je održana nedelja muške mode. evo koju su muziku odabrali yohji yamamoto i jiro amimoto za yamamotovu kolekciju za proleće/leto 2017. obrati pažnju na početak!

yohji yamamoto pour homme s/s 2017 backstage, photographs: elise toïdé

leto je i surovo. ono i odnosi. ljude, na primer. zatajene i genijalne ljude kao što je bio bill cunningham, taj skromni čovek na biciklu bio je pionir street style fotografije, dugogodišnji kolumnista rubrike on the street u the new york times magazinu.

scena iz filma “bill cunningham new york”

juče je leto odnelo i tog velikog  pesnika filma iz irana.

abbas kiarostami je njegovo ime. ovo je snimak kada je bio u barceloni prošle godine. o, stani sa time, leto!

1 komentar

Filed under art, design, fashion