leto

ulenjilo me leto. (o, ciao leto. opet si tu…)

i neki događaji.

i neka skitanja.

i moja unutrašnja emigracija.

i neki odlasci.

i ne znam ni odakle da počnem…

18. juna bila sam na aerodromu i za dva i po sata našla sam se na omiljenom mediteranu. na tlu majorke. mallorca… kakva reč! nešto tako nežno i veselo označava nešto veliko… inače od odmora najviše volim plažu, but ovog leta stvari su se okrenule. svesno sam žrtvovala plažu (barem 50% vremena)  za cunjanje ulicama grada palma de mallorca.

a od svih gradova koje sam videla ovo je najharmoničniji. sklad na svakom koraku. ali, ne onaj sterilni sklad kao u nekim bogatim i pod lenjirom uređenim zemljama, nego sklad od radosti, mašte i slobode. i pored hordi turista koji ga opsedaju ne dominira nehat turista, nego spori ritam i lakoća življenja domaćih. ne ni na onaj narcisoidni način italijana, nego onako, baš kako treba da bi čovek osećao sreću što je tu. pa, estetizovanost koja nije bučna, nego diskretna, stylish. ne znam da li sam bila srećnija u širokim ulicama sa platanima čiji te hlad i njihanje grana miluje po licu kao španske lepeze ili u uskim ulicama koje ti pogled prikuju nagore… pa, dvorišta i ulazi zgrada!! pa, privatni i javni vrtovi!!!pa… ovde su neko vreme živeli  joan miro, gaudi…  znam sada i zašto.

a kako se oblače na ulici? relaksirana individualnost. vitki i nasmejani ljudi. posebno su mi se svidele visoko strukirane pantalone koje dominiraju kod muškaraca, sa dobro odabranim kajševima i upasanim košuljama čiji kroj prati liniju tela. u takvoj odeći hod svakog muškarca me  podsećao na pokrete toreadora. uspravan i ponosit. jedno popodne niz ulicu born, na prelazu kod casas solleric lagano, ali odlučno, ulicu je prelazio stariji muškarac, oko 70 godina, crne pantalone, crna košulja, tregeri tanki crni, beli panama šešir, dobre crne cipele… i hod! ole!

moje privatne fotografije sa majorke

kada odeš na ovakvo mesto shvatiš i koliki je stepen zatrovanosti u našim glavama, nas koji živimo na ovim nesrećnim prostorima. 26. juna su bili izbori u španiji, a nisam primetila ni jedan plakat, niti bilo šta drugo što ukazuje na činjenicu da imaju izbore. manijački sam svaki čas te nedelje uveče išla na internet, ne bih li videla kako je prošao podemos. a podemos… najbolji manifest ikad nakon manifesta komunističke partije u stripu! urađen kao ikein katalog! naše stranke da postoje još milion godina (sačuvaj me bože) ne bi im tako nešto kreativno palo na pamet. niti takav socijalni program i briga za narod. to je od njih daleko, daleko… jako daleko.

 

na put sam pod obavezno ponela knjigu  “sunce se ponovo rađa” ernesta hemingwaya. i to je jasno zašto.

i “rečnik zaljubljenika u španiju” koji je napisao michel del castillo!

dok sam bila na majorci u parizu je održana nedelja muške mode. evo koju su muziku odabrali yohji yamamoto i jiro amimoto za yamamotovu kolekciju za proleće/leto 2017. obrati pažnju na početak!

yohji yamamoto pour homme s/s 2017 backstage, photographs: elise toïdé

leto je i surovo. ono i odnosi. ljude, na primer. zatajene i genijalne ljude kao što je bio bill cunningham, taj skromni čovek na biciklu bio je pionir street style fotografije, dugogodišnji kolumnista rubrike on the street u the new york times magazinu.

scena iz filma “bill cunningham new york”

juče je leto odnelo i tog velikog  pesnika filma iz irana.

abbas kiarostami je njegovo ime. ovo je snimak kada je bio u barceloni prošle godine. o, stani sa time, leto!

Oglasi

1 komentar

Filed under art, design, fashion

One response to “leto

  1. Pingback: šta je leto? | wildsides

Komentiraj

Popunite niže tražene podatke ili kliknite na neku od ikona za prijavu:

WordPress.com Logo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš WordPress.com račun. Odjava / Izmijeni )

Twitter picture

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Twitter račun. Odjava / Izmijeni )

Facebook slika

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Facebook račun. Odjava / Izmijeni )

Google+ photo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Google+ račun. Odjava / Izmijeni )

Spajanje na %s