Monthly Archives: Kolovoz 2016

fashion + rebel rebel

On Luba: jacket, skirt and belt made of cotton, all - Yulia Yefimtchuk +. On Martha Cotton Dress, Yulia Yefimtchuk +:

http://www.yuliayefimtchuk.com

ovo je bila ljubav na prvi pogled. a nizak dan. energetski nizak. i onda na izmaku snage i elana videh ovu fotografiju gore… yulia yefimtchuk! i vidim sebe kako nosim te lepe nosive stvari koje stvara. jedan dan levi model, drugi dan desni. onda ovi modeli dole. svi! gore, dole, levo, desno. uvek levo. (“ko to tamo korača desnom?“) volim njeno igranje sovjetskim simbolima, volim njenu naklonost minimalizmu, respekt za sovjetsku avangardu, pa još kada sam videla ko su joj omiljeni dizajneri: rei kawakubo i yohji yamamoto !!! a svi ti lepi ћирилични natpisi za juliju nisu tek dekorativne parole iz sovjetske ere, ona u tim porukama vidi, bez трунке ironije, važne i lepe timeless poruke svetu, svetu koji kao da polako sve to zaboravlja, gubi iz vida: mir svetu! rad! svaki dan život živeti sve radosnije

a šta ti misliš o ovim porukama?

p.s. reči  za “mir” i “svet” u ruskom su homonimi i pišu se identično: “мир”…

ovo je ona:

njene kolekcije se traže od amerike do kine.

Yulia Yefimtchuk:

na njenom sajtu piše ovako i sve je tačno:

YULIA YEFIMTCHUK+ IS AN INDEPENDENT, UNCONVENTIONAL FASHION BRAND OF WOMENSWEAR AND UNISEX CLOTHES WITH A STRONG CUT, MINIMALISTIC ELEMENTS OF UNIFORM AND WORKWEAR WITH A BOLD MESSAGE
MAIN COLOURS: BLACK AS A SYMBOL OF CONFIDENCE AND FORCE; RED – LOVE, HAPPINESS AND JOY; WHITE – PEACE

Yulia Yefimtchuk+ : show:

y u l i a   y e f i m t c h u k +

your silhouettes are always very terse and almost combative. what do they say about a woman’s body?
the female body is very sensitive and i want to protect it. i really don’t like the idea of showing sexuality; i think that’s vulgar. i prefer to keep the body’s sexuality hidden, where you can only see it through the burning in a person’s eyes, by the strong silhouette of their clothes. by creating these kinds of clothes, i’m trying to show a woman’s interesting inner world. (yulia yefimtchuk+ for i-d.vice.com)

zbog ovoga je p o s e b n o volim. volela bih da to vidi yohji yamamoto. još jedna sličnost između njih…

“the designer lives and works in kiev, ukraine’s capital. she finished her degree in fashion at the state university of decorative and applied art and design in kiev in 2009. in 2014, she presented her collection to an international audience as a finalist at the hyères festivals. she didn’t end up taking home the main prize, but jurors carol lim and humberto leon summarily created their own prize for her and ordered her collection for opening ceremony. and that – i’ll venture to say – is much more valuable than any already existing prize”, – . writes journalist lisa riehl about yulia yefimtchuk

how political can fashion be?

politics is everywhere, even love is political, and fashion and art are always political. fashion is connected to politics because politics impacts the systems we live within.  (yulia yefimtchuk)

fashion is…
yulia: history.
fashion is not…
yulia: commerce. (style mag.net)

photo by brianne wills 

 

 

can you describe the image of women you are referring to?

an ordinary woman. girls who are not afraid of self expression.

S/S 15 YULIA YEFIMTCHUK+:

Мир опять цветами оброс,
у мира весенний вид.
И вновь встает
нерешенный вопрос –
о женщинах
и о любви.
В. Маяковский

uticaju: rodchenko, mayakovsky, malevich, banksy…

Ю Л И Я   Е Ф И М Ч У К +

anndemeulemeesterfanclub Tumblr Image about #yuliayefimtchuk - 4.10.2015

marina abramović nosi njene modele

deadhypepropaganda Tumblr Image about #yuliayefimtchuk - 24.9.2014

yulia yefimtchuk: i like this clash of innocence and militant politics. i am from a generation that wore soviet school uniform. at school, i found it wild, but i liked the black aprons a lot. i also remember getting excited about school photos of my parents who were soviet pioneers. i liked the style of uniform and concept.

‘it was a revolution. it was poetry.
the poetry and revolution united as a whole in my mind’.

mayakovsky‘s memoirs [1922]

Komentiraj

Filed under art, design, east

les 3 boutons

prošle godine u ovo vreme napisala sam na blogu da je ona moj najveći junak tog leta 2015. evo šta sam sam tačno napisala:

agnes varda – ikona francuskog novog talasa.  ima 86 godina i energiju i radoznalost dvadesetogodišnjakinje. smuca se po svetu i radi na novom projektu sa mlađanim  (u odnosu na nju) francuskim umetnikom koji se predstavlja samo kao jra nije loše ovog leta (sve do polovine septembra) biti u njenom letnjikovcu, u la maison de l’aiguebrune, u provansi. u toj prešarmantnoj kući ovog leta kulturni program i mnogo više od toga osmislio je lynchov klub silencio. o kući i programu više ovde: www.maisondelaiguebrun.com .

https://d3v4jsc54141g1.cloudfront.net/uploads/project_image/image/208628/Agnes_JR-1433946274.jpg

jr & av

https://s-media-cache-ak0.pinimg.com/236x/66/d3/54/66d354e72b7ddbe44ea4837a34e87c08--agnes-varda-classy-people.jpg

jacques demy and agnes varda

znaš ko je agnes varda? kao svaki idealista duša me boli što ljudi znaju za neke skroz beznačajne osobe, a ovakve ljude kao što je agnes su mimoišli u životu. a život bi im bio smisleniji sa tom spoznajom. ubeđena sam. i svet bi bio bolje mesto. npr. već godinama nosim jednu majicu sa printom fotografije jane birkin iz mlađih dana. skoro niko nema pojma čiji lik nosim. ja onda entuzijastički krenem da nabrajam njene prelepe pesme, njene filmove, pa na kraju posažem i za informacijom ko je bio njen suprug. ne vredi. pomišljam šta bi tek bilo da im kažem da je agnes varda snimila jedan film o njoj…

opet ću da posegnem za jednim svojim starim postom o agnes. 2013. napisala sam:

 

u nekom smislu agnes varda  (rođena 30. 05. 1928.) je za nouvelle vague  ono što je gertrude stein bila za izgubljenu generaciju. podseća me po mnogo čemu na nju…

agnes nije bila lepotica dana. muškarci reditelji ne moraju da budu frajeri i po da bi se pričalo o njima. potrebno je „samo“ da budu dobri reditelji. za žene u ovom biznisu treba još ohohoho da bi bila cenjena. kao i u pogledu godina… za agnes kažu da je baka novog talasa. za godarda koji je samo dve godine mlađi ne bi rekli da je deda novog talas, taman  i da agnes  ne postoji. nepravedno, ali to je svet u kojem živimo. agnes se ne miri sa zacrtanim stvarima. zacrtane stvari treba obrisati i(ili) crtati preko njih.

kraljica kolaža. montaže. bunta. potlačenih. skrajnutih, levičara,  plaža!

feministkinja. borac za pravdu. rušitelj socijalnih tabua.

studirala istoriju umetnosti na sorboni i školovala se za kustosa na ecole de louvre.

režiser, scenarista, fotograf, vizuelna umetnica…

grčko-francuskog porekla. rođena u belgiji. živi u francuskoj. rođena kao arlette. u osamnaestoj odabrala sama sebi ime agnes. od 19.-te nosi istu frizuru! žena koja je donosila promene nije menjala svoju frizuru

bila je među onih petoro-šestoro ljudi koji su ispratili jima morrisona.

pisala dijaloge za „poslednji tango u parizu“.  završne scene su morrisonom inspirisane…

naterala je jean-luc godarda da skine naočare u jednom njenom filmu.

tokom godina provedenih u americi napravila je 2 filma: lions love (inspirisan hipi pokretom) i black panthers  o kontroverznoj istoimenoj organizaciji za građanska prava crnaca i socijalnu pravdu (1968.) .

sada živi u normandiji, zemlji svog pokojnog supruga jacques demyja, režisera i glumca… posvetila mu je tri filma. jedan igrani (jacques de nantes) i dva dokumentarna.

putovala je u usa, kinu, rusiju, iran, na kubu… pravila filmske i fotografske zabeleške o onome kako je videla te sredine. 

1957. na poziv kineske vlade provela je 2 meseca po nr kini. sa tog puta, po tada za strance prilično zatvorenu kinu i nepriznatu od strane un, nastale su njene sjajne fotografije. 

https://s-media-cache-ak0.pinimg.com/736x/93/03/da/9303dafd512ce84c050138898cb6e979--jim-morrison-the-doors.jpg

agnes varda & jim morrison

a kakve veze agnes varda ima sa modom, pošto je ovo modni blog wildsideFashion, a agnes baš i ne mari za modu? znaš za projekat miu miu  “women’s tales”.  okuplja sjajne žene reditelje sa raznih strana sveta koje pričaju filmom o ženama i modi. jednu od priča (zapravo anti bajku) ispričala je i agnes. jednostavno, magično. lepo i pametno. ništa manje nego što bi se od nje i očekivalo. i uvek intrigantno. kod nje se ništa ne podrazumeva. ne volim da gubim vreme na ljudi i stvari koji nemaju tu neophodnu, delikatnu dozu intrigantnosti. inače, čemu sve to? ona ne deli savete, pouke, ali jasno i glasno kaže šta je važno, a šta nije. obrazovati se i uzeti život u svoje ruke, osvajati slobodu ili se oblačiti i presvlačiti ili već nešto isprazno poput toga, biti konzument…

a ovo je film koji je napravila za miu miu i women’s tales:

evo i njene priče o toj priči, o tome kako je suprotstavila i spojila farmu i jednostavan život na selu i visoku modu:

a ovako se snimao film:

 

 

 

Сродна слика

2 komentara

Filed under art, design, fashion, movie, music

(only) imagination will take you everywhere

od onoga što ne postoji često je više koristi i zadovoljstva nego od onoga što postoji. kao npr. od ove naše stvarnosti. u mojoj glavi postoji toliko upornih partibrejkera, ali i toliko još upornijih partijanera, maštovitijih i od praznika u rimu i crno-belog bala pod maskama koji je truman capote priredio 28. novembra 1966. (a ja se rodila dva dana kasnije) u plaza hotelu u njujorku. sama sam ih negovala, zalivala i prehranjivala.  na testovima tzv. opšte kulture za prijeme na ovdašnje fakultete trebalo bi kao kriterijum kvalitetnog odabira budućih akademaca uzeti stepen nezagađenosti stvarnim svetom oko sebe, koliko truda budući student je uložio da se distancira, uzdigne od  svakodnevne epidemije gluposti. koliki mu je stepen neobaveštenosti o budalaštinama i bespotrebnostima. da li je bacio tv (ne radio!) kroz prozor. pogledati mu istoriju prolazaka kroz internet mrežu. veruje li da ima života pre smrti… koliko mu je nivo imaginacije. o čemu sanja… zna li onu ajnštajnovu da će te logika odvesti od tače a do tačke b, a mašta… a onda stvara svoju realnost. pa, postane  realan i zahteva neMoguće…

candice bergen holding her white bunny mask / photo by  elliott erwitt

 

ovaj čovek ima 73 godine i sanja svaki dan. sanjaš, sanjaš, sanjaš i onda stvaraš sve što tvoja duša ište… tako zavoliš svet. ( danas sam prvi put čula i zaljubila se u ovu stvar: zaljubila sam se. detour. na jednom mestu kaže:”mijenja me, zaljubila sam se zaljubila sam se u sebe”, neophodan preduslov za zavoleti svet…)  a tako svet postaje i lepši i bolji. pošto sanja, yohji yamamoto je jedan od malobrojnih koji zna. od onih koji menjaju sve(t). pogledaj kako priča, kako se osmehuje…

 

prva tragedija: opšte obrazovanje, obavezno i pogrešno, koje nas sve gura u istu arenu, u kojoj sve hoćemo da postignemo po svaku cenu. po toj areni tumaramo kao neka čudna i mračna vojska, naoružana pištoljima i gvozdenim šipkama. odatle ona, prva klasična podela, po kojoj treba „biti uz slabije“. ali, ja kažem da su, na neki način, svi slabi, zato što je svako žrtva. i svako je kriv, zato što je spreman da se upusti u tu ubilačku igru posedovanja. naučeni smo da imamo, posedujemo i uništavamo. (pier paolo pasolini)

 

pasolini & anna magnani u veneciji 1962.

maria callas & p.p. pasolini 1969.

a ovogodišnji filmski festival u veneciji bići prava gozba, wim wenders, terrence malick, paolo sorrentino … e, buduće akademske građane valjalo bi, ipak, propitati šta su propratili od tih remek-dela. sad idem da gledam na rtv 1 “melanholiju“. kad već nisam bacila tv kroz prozor, barem nešto dobro da vidim tamo.

i još ovo. jer njegove reči znače. i onda kada jeziku, rečima, kaže: adieu… jasno je, ne znam koga od ovih ljudi pomenutih u postu više volim… godarda, pasolinija, yamamota, malicka…

2 komentara

Filed under art, fashion, meditation, motion, passion, philosophy, photography, wildsidefashion, yohji yamamoto