the way to say no

(ova pesma koju u originalnoj verziji izvodi severnokorejska ženska grupa moranbong  veoma je važna u severnoj koreji, važna za njihovu propagandu. dakle, važna za kima. u njihovoj mitologiji planina paektu predstavlja mesto rođenja nacije. članovi grupe laibach su nameravali na svom nastupu u severnoj koreji da izvedu ovu stvar… nije bilo baš najbolje protumačena ta želja…)

posmatranje lica nije moja zabava. to je moja zabrinutost. posmatram ljude oko sebe gdegod se zateknem. bila sam sklona da pomislim da je problem u meni. da to što primećujem toliko sivila dolazi iz nekog dubokog izvora sivila u meni. jer: lepota je u oku posmatrača… sledi pitanje samoj meni, a kako čim odem u neku sredinu gde je estetika na pijedestalu, moje oko i duša ne mogu od uzbuđenja i radosti da stignu da registruju sve te količine lepote?  da ne patim od manjka rodoljublja i privrženosti sredini u kojoj živim, pa mi je sve tuđe lepše? u cilju daljeg istraživanja prešla sam na prisluškivanje razgovora ljudi pored kojih slučajno sedim u kafićima i onih koje uhvatim u letu, u prolazu, na ulici, u marketu, po hodnicima i drugim mestima… utisak je i dalje isti. ljudi ovde vode sive razgovore. sivo izgledaju, pa sivo i govore. neretko i crno (mada je crno moja omiljena boja, ali to nije ono na šta sad mislim).

ja (priznajem) poprilično visim na društvenim mrežama, imam naloge na fb, tumblru, pinterestu, twitteru… e, tu je druga slika. čak i među našim ljudima. tu pogotovu. svi srećni, zadovoljni, ostvareni, prelepi, ni traga problemima…  kao po kalupu, diktatu ili zapovesti. pravo na planinu paektu svi pošli. a možda na društvenim mrežama to mora baš tako.

kako je to moguće? da li su jedni ljudi na ulicama, a drugi na društvenim mrežama? da li smo neki srećni, a neki nesrećni? neki (o)tužni, a drugi presrećni?  ili su to jedni isti ljudi… ti na ulici i ti na instagramima…

zbunjuje me taj nesklad između zombiranih prilika u stvarnom životu i njihovo egzaltirano demonstriranje predobrog života na društvenim mrežama, u stanovima sve jednim nalik drugima, sa istim takvim pozama, tanjirima, šoljicama kafe, citatima, usnama i pogledima… zaista me zbunjuje. jer, život je jin i jang, smena dana i noći, kiše i sunca, sreće i tuge, dobrog i lošeg… sve to.

u suštini, kada moja glava malo bolje promisli, ovaj globalni svet sa mnoštvom tehničkih i raznih drugih mogućnosti nekako je upao u crnu rupu monotonije, umesto u carstvo mnogih i mnogih mogućnosti. umesto da cveta hiljadu cvetova, postali smo nalik jedni drugima na onaj najbezvezniji, najtužniji način. ne u smislu pobratimstva lica u svemiru, nego u smislu odustva hrabrosti da se bude svoj, drugačiji, autentičan…

naravno, zašto bi drugačije bilo u modi. čim izađeš na ulicu videćeš gomilu isto obučenih ljudi. prelistaj 2-3 modna čisopisa i videćeš sve, iste reklame, iste fotografije objavljene već milion puta na milion drugih mesta. dosadno!

i onda se zaista obradujem kada pronađem nešto/nekoga drugačijeg. sa pričom. sa idejom. snom. sa stavom. nekog poput sarah bruylant.  devojka iz belgije, ali umesto da ode u antwerpen na studije modnog dizajna, ona je otišla u amsterdam. i evo šta je postigla! vidi!

Сродна слика

Сродна слика

Сродна слика

kada odeš na njen tumblr sve će ti biti jasno.

http://sarahbruylant.tumblr.com/

jasno i glasno piše šta je njena misija: t h e *  w a y  *  t o  * s a y  * n o!

i po(r)uka (didaktika nije uvek odurna) da vreme je da kažeš ne dosadnoj odeći, dosadnom životu (onom koji vodi sav tzv. normalan svet), da prestaneš da pratiš trendove, sve te (bože me sačuvaj) influensere koji ti govore šta treba da nosiš. budi svoj/svoja i, majku mu, budi kreativan/kreativna!

evo pročitaj:

moja reč je i n t r o p i a (inner utopia), a njena je, očito, utopia. na tumblr profilu poželela je dobrodošlicu u svoj utopijski modni svet.

kaže da je njen rad reakcija na razočarenje modnom inudstrijom u kojoj je masovna potrošnja diktator koji vedri i oblači. umesto da u ormanu imamo 10 kvalitetnih stvari imamo tonu bezveznih, skroz nepotrebnih stvari koje ispadaju sa polica… njene kreacije su priča o ženi koja je stvorila svoj modno utopijski svet u kome ljudi smeju da budu drugačiji, svoji. svet u kome  je svaki dan festival i karneval, svet u kojem postoji razlika između “odeće” i “mode”.

Сродна слика

Сродна слика

Сродна слика

Резултат слика за sarah bruylant

a koji je tvoj način da kažeš ne svim tim pokušajima, okolnostima, da od nas naprave vojsku istovetnih koji ne biju svoje bitke, nego tuđe, ko zna kakve, bitke za cifre na računu ili nešto još gore?

Резултат слика за sarah bruylant

my fashion universe is a place where people wear crazy, bright, bold fashion. a kind of fashion which is on the edge of being art that is able to transport viewers and wearers to another place amongst the galaxy or one that is parallel. In this world, people make the difference between clothes and fashion.
imagine streets filled with colours, everyday is a festival, a carnival where no judgement exists and every shape becomes a personal message. (sarah bruylant about collection: meet me in another world)

njena kolecija iz 2015. zvala se “lost in connection“. govoreći o njoj sarah zapravo govori ono što sam napisala u uvodu, ono što je bilo moje polazište. (znači,  tin ujević je bio u pravu: “ne boj se, nisi sam! ima i drugih nego ti…”):

this collection is the result of a social media overdose.
today, you can’t escape from it, you need it to exist but you can’t be real on it. is there any compatibility between honesty and social media? we all have an idea of our perfect life and on those platforms, we all try to get closer to it. we carefully choose what we share, what we like, what we follow. in parallel to this, i got fascinated by those people that are not affraid of being different and even sometimes look weird to the rest of the world, that do not follow this standard of showing an ideal life. to reflect all these facts, garnments were made colorful and voluminous to attract the eye and oblige people to look at them, to follow them. but by ripping off some details and distorting the silouhette, the reality behind the beautiful picture is shown to the world. the high neck, heavy on the shoulders showing the overload brought by this constant pressure to look perfect. In addition to the outfits , the wigs are there to show that by trying to create yourself an identity you might just be losing your real self.

Резултат слика за sarah bruylant lost in connection

Сродна слика

Oglasi