А мы летим, как звездочки…

iza moskovskog brenda “m u z a” stoje stilistkinja oksana on (оксана он) i glumica vasilisa kuzmina (василиса кузьмина). njihove kolekcije se neće brojati po sezonama proleće/leto i jesen/zima, nego po umetnicima. i mislim da je baš dobro što je “muza” u svojoj prvoj kolekciji startovala sa imenom jednog muškarca, jednog izuzetnog umetnika, sasvim neobičnog čoveka i tragičnog junaka, kralja sopstvenog sveta i kralja apsurda (i) onda kada je sve oko njega bilo apsurdno  – danila ivanoviča harmsa, koji kao što je bio autentičan u svemu drugom bio je autentičan i u odevanju. zamišljam kako je šetao ulicama svog sankt peterburga obučen kao kakav londonski dendi, u trodelnom odelu, sa  nekakvom ekscentričnom kapom i obaveznom lulom. i nasmejan.

1930. godine neko ga je ovako opisao:

“ipak, među tom književnom elitom najviše je očaravao svojom neponovljivošću danil ivanovič. njegov spoljašnji izgled najbolje se mogao okarakterisati rečju – džentlmen. visok, lep, izvanredno vaspitan, neizmerno korektan, čist, duboko neiskvaren, posedovao je savršeno osećanje za humor i ništa manje savršeno osećanje za jezik – kao i književni sluh.”

- | Foto: -

Дни летят, как ласточки,
А мы летим, как палочки.
Часы стучат на полочке,
А я сижу в ермолочке.
А дни летят, как рюмочки,
А мы летим, как ласточки.
Сверкают в небе лампочки,
А мы летим, как звездочки.

Даниил Хармс, (1905-1942)

Фотографија корисника MUZA

njegova prijateljica alisa poret opisala je njegovu spoljašnjost ovako:

“za inat, ko zna kome, nosio je pantalone za golf, uštirkanu visoku kragnu, kravatu tipa plastron i iglu u obliku potkovice ukrašenu modrim kamenčićima i brilijantičićima. uvek je čistio cipele i bio veoma uredan.”

alisa poret i danil harms 1930.

Резултат слика за бренд muza хармс

sam harms je jednom u nekom društvu pobrojao šta ga sve interesuje i među pisanjem stihova i saznavanja iz stihova raznih stvari,  proze, spoznaje, nadahnuća, svega logički besmislenog, svega što izaziva smeh, našlo se i pitanje nošenja odeće.

oksana i vasilisa svojom kolekcijom ne samo što su odale počast danilu harmsu, nego su i pokazale respektabilno poznavanje njegovog dela.  sve asocira na harmsa. čak i detalji poput broševa u vidu mački. glumicu juliju snigir odabrale su za reklamnu kampanju ove kolekcije. pogledaj. tu su džinovske stranice harmsovom rukom pisanih beležnica, njegovi stihovi, crteži…

oksana i vasilisa kažu da će i u budućim kolekcijama njihove muze biti ličnosti iz bogate ruske kulturne baštine, slikari, pisci, režiseri… volela bih da odaberu i majakovskog, stravinskog, rodčenka, maljeviča, nižinskog, djagiljeva… oh, bože, koliko ih samo ima. divnih. besmrtnih.

Резултат слика за бренд muza хармс

«Коллекция № 1. Даниил ХАРМС».

Фотографија корисника MUZA

 

 

Oglasi

the greatest revolution

o, baš sam bila glupa (a sad sam paaametna). dugo nisam obraćala pažnju ko sam, šta mi treba, šta je dobro za mene… nisam se trudila. nisam uložila dovoljno vremena, truda, energije, a ni ljubavi da spoznam sebe. naravno, ne mislim na vulgarnu opsednutost sobom i samo sobom baziranu na predrasudi o svojoj dominaciji i tuđoj inferiornosti. zaista bih volela da budem sposobna i vična da ostatak čegagod posvetim dobrim, lepim, jednostavnim stvarima. i odnosima.

ovo  je blog koji progovara koju o modi, tj. o onom što stavljamo preko svoje kože kako bi se u toj svojoj koži osećali bolje i boljima. sigurniji. bezbedniji. više nalik sebi (ako odaberemo/priuštimo/kupimo/napravimo/osmislimo oklop od tkanine tako da on što više liči na ono šta smo ispod kože). i tu je ista stvar. nisam ni u tom segmentu bolje znala sebe. inače mi ormani ne bi bili prepuni sulude količine stvari koje niti su mi potrebne, niti baš liče na mene.

treba mi cvrkut ptica. i zelenilo. i stvari koje ne moram. odnosi koje ne moram. ne treba mi (ni) garderoba koju mogu sebi da priuštim omeđana cenama i ponudom u skladu sa standardom većinske kaste kojoj pripadam u ovom zemlji. (što bi rekli t’rex: i drive rolls royce / cause it’s good for my voice... a iz drugog džuboksa čuje se: ustajte prezreni na svetu…)

Резултат слика за love yourself revolution

m  i  n  i  m  a  l  i  z  a  m

jer sam rešila da se više osluškujem.

i jer sam odlučila da se više posvetim.

(što ne znači da nema više dana kada bih da budem šarena kao t’rexi)

kao što ne znači i da minimalizam mora da bude svačiji izbor. izbor (kao što sama reč kaže) treba da bude individualna stvar, ono što najviše tebi odgovara, tebi znači i na tebe liči.

minimalizam u svemu. jedna od mojih želja je da ima jedan ovakav prostor i živim od njega/u njemu:

ili ovakav:

a u slavu modnog minimalizma evo jedne ruskinje sa katalonskom adresom. nata mesnikovich. tamo gde je ona odrasla danas je -31 °C. magadan na dalekom istoku rusije. u zalivu ohotskog mora. tamo gde ono dodiruje i obale japana. na kraju, ili početku, sveta.

dragi bože, univerzume, dalaj lamo i svi ostali, zašto je daleki istok takav magnet za moje biće? eto, kad sam već na putu spoznaje, volela bih i to da spoznam. 

dok ne dođe do te samospoznaje vraćam se na priču o nati mesnikovich. dok se 2013. nije preselila u barselonu živela je u nekoliko ruskih gradova. upoznavala sebe na putu do minimalizma na jugu raspevane evrope. u voronježu je kreirala kostime za go-go igračice u opskurnim noćnim klubovima, u moskvi je radila za pop zvezde, pisala modnu kolumnu za jedan modni časopis, sarađivala u nekoj tv emisiji o modi…

mesnikovich.com

18.0.08 DB DRESS.jpg

ovo je moja omiljena mesnikovich haljina – dragon dress

18.0.07 DB DRESS.jpg

a ovo je bum dress

na natinom sajtu stoje i ove reči:

“it´s drapes. it´s lines. it´s minimal”

18.0.10 DB DRESS.jpg

double neck dress

Фотографија корисника Mesnikovich

Фотографија корисника Mesnikovich

Фотографија корисника Mesnikovich

ovi komadi odeće nate mesnikovich su dovoljni sami sebi. što sam starija sve manje nosim nakit. nekako mi je dovoljan dobar sat.

ali… ako je nakit zaista dobro dizajniran, kako mu odoleti? ovaj o kome sada maštam mislim da nije u konfliktu sa minimalizmom. a ni sa mojim bićem.

d  e  t  a  j

http://www.detaj.com

i , da, i on je sa dalekog istoka. iz japana. iz osake. (meni zanimljivo, prodaje se i u sibiru, u permu. tamo gde pravi najuzbudljiviju opersku scenu na svetu teodor currentzis…)

i ima priču. a meni je priča važna (kada se dopunjuje sa tišinom, pogotovu.)

Фотографија корисника Danchu Taipei

na sajtu piše ovo:

the creative process always starts by developing a feeling for the material, by endless trials, making the most of the metal properties.
in the distortion of the air, in shared times…
inspiration is always there.
away from decorative concerns, the goal is to find some beauty in the functionality and structure of objects.
all detaj jewelry is handmade in his workshop.
regardless of gender, creations address the individual.

designer : takayoshi yamanami

WE FIND BEAUTY IN FUNCTION AND STRUCTURE.
WE SEE BEAUTY IN BOTH CREATION AND DESTRUCTION.
WE CAN SEE GOD’S BEAUTY IN RUBBLE.

TINKERING IS SYNONYMOUS WITH POLISHING.
KNOWING THE PAST IN SYNONYMOUS WITH KNOWING THE PRESENT.
BEING AVANT-GARDE IS SYNONYMOUS WITH UNDERSTANDIN THE CLASSIC.

EVERY ACCOMPLISHMENT IS THE BEGINNING OF A NEW-STANDARD.

Сродна слика

-2

Фотографија корисника Danchu Taipei

 

eto, to bi bilo to za večeras.