Missing my playground

nedostajalo mi je ovo mesto. bila sam negde drugde. i fizički i na sve druge načine. neka mesta su me radovala, a neka bolela. život je  rolerkoster. gore, dole, sporo, brzo, suludo…volela bih da smo svi zdravi, dobri, ispunjeni i radosni. ali, nismo…

kada više ne mogu, kada sam poluprazna, a ne polupuna čaša moram da dopustim da me lepota pronađe. to je moj kiseonik. moj način opstanka. i ostanka.

sećaš se onog prošlogodišnjeg spota solange za pesmu “cranes in the sky“? na samom početku ona nosi tu famoznu ružičastu jaknu.

pogledaj:

ta jakna, pulover ili štagodveć napravljena je od memorijske pene. pene koja pamti pokrete tela koje je nosi. umetničko je delo berlinske multidisciplinarne dizajnerke nadine goepfert.  ovo je njen site: nadinegoepfert.com

svi njeni komadi su konceptualni. fluidni.  egzistiraju na tankoj granici između odevnog predmeta i skulpture. nadin kaže da je apsurdno da se danas telo više prilagođava odeći, nego odeća telu. njeni komadi od memorijske pene pamte govor tela, telo ih preoblikuje… materijal koji nas se seća. koji zna ko smo ispod njega. istovremeno taj materijal utiče na telo, na pokrete i ponašanje onoga ko ga nosi. i još nešto – ta ružičasta memorijska pena nastavila je da postoji i kada ju je solange skinula… polako vratila se onome što je bila na početku…

lepota br. 2

(opet negde tamo između umetnosti i mode)

lepota koja dolazi iz daleka, iz kine. slike i haljine. želim ih sve. i slike. i haljine. umetnik je lu jian jun. rođen 1960. u godini gladi i nemaštine. imao je bolno, tužno detinjstvo, spas je tražio i našao u slikanju. dečak je postao i profesor slikanja, na shandong academy.  slika simetrične slike tih zagonetnih, usamljenih žena. one sede, a haljine šušte. šušte… na putu svile.

吕建军

Lu Jian Jun (吕建军; aka Lu Jianjun, b1960, Hangzhou, Zhejiang Province, China; based in Danville, California)

Lu Jian Jun (吕建军; aka Lu Jianjun, b1960, Hangzhou, Zhejiang Province, China; based in Danville, California)

Lu Jian Jun (aka Lu Jianjun, b1960, Hangzhou, Zhejiang Pr, China)

Lu Jian Jun (吕建军; aka Lu Jianjun, b1960, Hangzhou, Zhejiang Province, China; based in Danville, California)

artist Lu Jian Jun (aka Lu Jianjun, b1960, Hangzhou, Zhejiang Pr, China)

lu jian jun 

lepota br. 3

marina abramović. konačno je na srpski prevedena njena knjiga “prolazim kroz zidove“. pročitah  je u dahu. na str. 187. marina piše:

“otišla sam u yamamotovu prodavnicu i kupila fantastičan komplet: crne pantalone, asimetričan sako i belu košulju kojoj viri samo jedan vrh kragne. još posedujem taj komplet i mogu bilo kada da ga obučem – to je klasika. taj komplet doneo mi je otkrovenje. bio je toliko udoban i elegantan; u njemu sam se naprosto osećala. nisam mogla da poverujem u kojoj meri je izmenio moj stav prema najobičnijem hodanju ulicom. osećala sam da sam prelepa. “

u intervjuu za anOther magazine pominje opet mog omiljenog dizajnera:

would you describe fashion as a language and a discourse, as barthes did?
fashion plays an important role in all cultures and it is definitely a language. recently, i looked at the film wim wenders made about yohji yamamoto. he said that in the past if somebody went to sleep and put their clothes on a hanger, just by looking at the hanger you would know if the person is a cook, gardener, artist, writer etc. the clothes exactly described the profession. now it’s not like that anymore. fashion makes the language, so that you can be whatever you want.

Oglasi

about soul

http://www.phaedostudios.com/

unFlop

unflop.it

“i  want to convey to people the idea of something pure, a different point of view on what china has to offer.” (zhu zhu)

ovogodišnju “slobodnu zonu” sinoć  je otvorio film “liberation day” (o-d-l-i-č-a-n) mortena traavika. na jednom mestu ivan jani novak govori o tome kako govore ljudi u severnoj koreji, a  kako govorimo mi, ostali. njihov govor je čist, čak naivan, slobodan od našeg cinizma i ironije… “i  want to convey to people the idea of something pure..”

zhuZhu (38) je avangardni dizajner koji dolazi iz kine. studirao na institutu lepih umetnosti u sečuanu, potom  na čuvenom londonskom central saint martinsu, a prvi je dizajner iz kine koji je pohađao kraljevsku akademiju lepih umetnosti u antverpenu. onda se vratio u svoju kinu…

phaédo je osnovao 2014. u gradu hangdžou, na istoku kine.koncipirao ga je kao svoje jedinstvo istoka i zapada. starog i novog. radi samo sa prirodnim materijalima. i ručno ih boji. na tradicionalan način… organic.

zhuzhu

zhuzhu, photo by attila

meni je prelepo to što se jedan modni brand zove po platonovom delu. to mi je tako obećavajuće. kada sam danas na instagramu kineskog butika sa najlepšim imenom na svetu – “autumn sonata”, otkrila ovaj brand srce mi je zaigralo od radosti. phaedo (fedon ili o duši) je naziv platonovog dijaloga o besmrtnosti duše. iza ove ideje stoji poštovanje prirode i potraga za ličnom slobodom. na temelju te filozofije zhuzhu stvara svoj svet, tako je u milanu zimus predstavio svoju prvu kolekciju “from things to form”, na kojoj je strpljivo i posvećeno radio tri godine u svom studiju smeštenom u pećini.  pokazao je nešto drugačije. nešto baš zen. modnu reviju koja je bila nešto više  – i umetnička instalacija, na kojoj su pored modnih kreacija izložene fotografije (zapazila sam i jednu fotografiju georgie o’keeffe!) i keramika koju je stvarao svojim rukama. odudarao je od ostalih glamuroznih i komercijalnih revija u milanu… neko je napisao da je zvucima iz prirode (koji se čuju i na njegovom sajtu) započeo svoje konceptualno, duhovno i emocionalno putovanje. sve to se vidi jasno kao dan i na njegovom  instagram profilu. atmosfera, fotografije, njegov mali vrt (“ko čuva ovaj vrt, vrt tako divan i zelen?”), keramika… pogledaj i ti to instagram mesto, koje uopšte nije instant: @phaedostudios.

a ovo je zhuzhu rekao za italijanski vogue:

as for me, i have always been concerned with what i want to do rather than the external environment, because only in this way i can concentrate and think of how to do things. i used to study fashion design, but now i am more curious about other disciplines, such as space design, pottery and even cooking. all this is very fascinating.

is craftsmanship a signature element of the brand ? if yes, what makes an artisanal product more special than a fashionable one?

yes, craftsmanship is at the core of phaédo studios. as for me, hands can make people devote all their energy and minds to create one single thing, and this gives to objects a warm touch, a soul.

ja sam kupljena…

‘from things to form’ by ZhuZhu  + phaèdo

photos by zika liu

 

_MG_5181

photo by attila

Phaédo MFW - Fall 2017

Phaédo na Triennale di Milano

Phaédo - MFW dress

photos by manu luize 

A Myrica Village

i večeras letim daleko! na ovu adresu:

 no.134 qianlong road, yangmeiling, hangzhou 310008, china
hotel: a myrica village

栖迟

daleki istok. i istok kine. xihu district, hangzhou, 10-ak minuta vožnje od slikovitog west lake. sobe sa pogledom na planine, vrt i plantaže čaja.. šest soba za osamu. beton. minimalizam. umetnost dekonstrukcije. tišina. i zen. nije za profi turiste. u lobiju čuveni kineski aesthetics & art magazin mind. i još neki probrani magazini. i knjige (npr. duchamp)…
a napolju ptice…
volela bih da ovakav bude moj prvi susret sa kinom. baš taj hotel. skriven od pogleda. a sa pogledom.
jedna devojka iz barcelone kaže da je taksista jedva pronašao ovu lokaciju. idealno.
iza projekta stoje jedan lekar, jedan arhitekta i tri biznismena. zvuči kao scenario nekog lepog i sporog filma.

naravno, moj omiljeni youTube kanal – yitiao

https://aff.bstatic.com/images/hotel/max500/111/111901410.jpg

https://aff.bstatic.com/images/hotel/max500/112/112272595.jpg

https://aff.bstatic.com/images/hotel/max500/112/112272600.jpg

http://myricavillage.com/

fotografije srećnih posetilaca možeš da vidiš ovde:

https://www.dianping.com/newhotel/13925391

pa, laku noć.

 

dve nove kineske priče

JEWELRY 08

 

priča već zvuči poznato: yirantian guo (郭一然天) rođena i odrasla u kini (1991), studirala u londonu. imam utisak da gotovi svi najbolji kineski modni dizajneri se školuju u londonu. jasno je i zašto. tamo su najbolje škole. a posle školovanja, treba odabrati svoj put… kada dolaziš  iz zemlje koja je tako mnogoljudna zasigurno je teže razviti i sačuvati svoju individualnost. i forsirati upravo to: individualnost, kreativnost, igru, traganje za novim konstrukcijama kroz dekonstrukciju, dekonstrukciju postojećeg, ući u istraživanje koje nikada ne prestaje… ne ići utabanim stazama, već pronaći svoj put stavljanjem postojećih elemenata u nove odnose, jer elementi su znani, tu su oduvek…. jedna od njenih prvih kreacija se i zvala “un” (unconventional combinations). za tu kolekciju inspiraciju je našla u kubizmu, ali kaže da je inspiriše sve oko nje. jer, znaš:

Резултат слика за everything is interesting

yirantian guo ima svoj brand “yirantian“, dizajnira odeću i nakit i evo ovde možeš da pogledaš šta ona radi:

http://yirantian.com

ovo je ona:

 

keywords:  

deconstruction, abstraction and modernism

YIRANTIAN image

YIRANTIAN image

iz kine dolazi i renLi su. i sličan životni put. nakon osnovnih studija u pekingu londonsko školovanje – london college of fashion. i poput ostalih najboljih mladih kineskih dizajnera modele i yuangtian guo i renli su možeš u pekingu i šangaju naći u dong liang studiju… ali, jedna drugačija priča. prirodni, ručno rađeni materijali… jedna nostalgična priča koja bi te pre navela da pomisliš na njeno hrišćansko, englesko, a ne kinesko poreklo. na prvi pogled…

http://www.renlisu.com

na njenom sajtu stoji ovo:

time & memory

in 17ss, creative director renli su inspired by multiple mythical stories about the ocean and angels of bravery.  the first story is from christian mythological stories. according to christian angelic hierarchy, virtues are said to be the chief bestowers of grace and valor. like a guiding light for humans feeling lost and dejected, they watch over nature and encourage humans. the second story is about lin moniang, which is the human name of ma-tsu, the chinese patron goddess hailing from renli’s hometown of fujian province in china. she was a goddess who was said to protect seafarers and fishermen out at sea.  these mythological stories have a common thread of inspiration and hope when times are tough, and this was a focal point of renli’s exploration.  ​

 

“i like humble, quiet, subtle things,i  like to transfer it to the collection: i believe people can feel it.” (renLi su)

keywords:

handmade, organic, comfort, simplicity and beauty

Сродна слика

gore i dole njena kolekcija s/s 2014

Сродна слика

ona je u sredini

 

when i was little i spent a lot of time with my grandparents and it was lovely. especially my granddad who is skilled with traditional chinese instruments and in calligraphy. watching them influenced the way i see eastern culture. the town where i grew up is also heavily influenced by buddhism, so there are many local craft places that produce the outerwear and embroidery for the religion. that has always inspired me. i often visit those hand-crafted places that remind me of home when i’m abroad. (renli su)

Фотографија корисника RENLI SU

Фотографија корисника RENLI SU

ipak, u njenoj  najnovijoj kolekciji (a/w 2017) čitamo jasno kinesku priču.

 

taking inspiration for her new collection from her roots, renLi su’s thoughts returned to her small seaside hometown in china’s fujian province and specifically to the sea; it’s changing shapes, patterns and colours. now based in london, she seeks solace and inspiration in nature, finding it a useful bridge to overcome homesickness and cultural difference as a chinese designer in the west.

(renli su)

 

a ovo je to mesto gde možeš ako si u pekingu ili šangaju da nađeš i ove dve mlade kreatorke koje žive i rade između kine i londona – dong liang studio. samo kratko za prvo predstavljanje. tek da stekneš prvu sliku o ovom magičnom mestu. ja bih volela i da ga lično vidim. na obe adrese.

http://en.dongliangchina.com

what is DONGLIANG? the answer may vary for different people. to designers, it is a buyer shop. to customers, it is a multi-brand store. it has been almost five years since we launched the first DONGLIANG store in beijing in august, 2009. DONGLIANG started off together with chinese fashion industry and grew up with the local fashion forces.  (dongliang studio)

imaju i svoj magazin, crow magazine. i blog!

znaš, tamo se svašta dešava, ne samo prodaja garderobe i revije, nego i  (kvalitetne) izložbe, koncerti, promocije knjiga, umetnika, programa…

npr.

“silence of 4’33”. “

this mini exhibition is inspired by JOHN CAGE’s creation in 1952. we poured the three concrete cube, hand-made the exhibition poster, set the lights… we hope this delicate musical philosophy can be converted into a visual presentation.

DONGLIANG BEIJING Doingliang Studio

No.102, 2-BUILDING, CENTRAL PARK, No.6, CHAOWAI STREET,
CHAOYANG DISTRICT, BEIJING

DONGLIANG SHANGHAI

No.184, FUMIN ROAD, JING’AN DISTRICT, SHANGHAI

na pitanje šta je za nju moda, tasha liu, suosnivač dong liang studija kaže:

a way to find your own identity and individuality.

***

i laku noć…

g(old) ili šta sve možeš u kini kada si star, a tako mlad…

ne mora da bude kao u tinovoj “svakidašnjoj jadikovki”. mislim posebno na onaj deo kada kaže da je mučno, najmučnije, biti već star, a tako mlad…

evo šta sve možeš u kini kada si star, a  mlad:

možeš da postaneš filmski ili modni star, npr.

dame imaju prednost:

h u a n g   y a n z h e n  (黄炎贞)

74 godine. šta kažeš?  ova lepa žena  na harliju zove se huang yanzhen. zovu je goddess granny. u njenom životu nije sve bilo bajno, sa 18 godina su je udali, danju je radila teške poslove u polju, a uveče se bavila glumom… tek sada ostvaruje svoje snove, poput putovanja na tibet i šetanja modnom pistom. kaže da su godine samo brojke i da nikada nije kasno da ostvariš svoje snove.

What style she has! She dons a green and metallic coat, teaming it up with large oval sunglasses and cherub earings

65b5de9egw1f7ix91kam6j2328225b2c

65b5de9egw1f7ix309puyj22zj208npe

fotografisao ju je ding guoliang, poznat u kini pod imenom xiaoyejiexi. njegove fotografije preuzela sam sa sajta  what’s on weibo koji je kreirala sinolog i japanolog iz holandije, manya koetse i sa shanghaidaily.com.
btw. ovo dole je ding guoliang sa svojim 85. godišnjim dedom, bivšim farmerom koji je ceo život uzgajao pirinač i bambus, a od koga je unuk sada napravio modnu ikonu. ding guoliang smatra da i stari ljudi zavređuju pažnju i da je i njima potrebno malo uzbuđenja u životu. ja se slažem.

 

d e s h u n   w a n g

 

81-godišnji deshun wang postao je poznat široj javnosti nakon što se pretprošle godine pojavio na nedelji mode u pekingu kao model na reviji kineskog dizajenera hu sheguanga i pokazao besprekoran torzo i neverovatnu energiju. ovaj pozorišni i filmski glumac sa 44 je počeo da uči engleski, sa 49 godina ostavio je sve i otišao u peking gde je živeo kao skitnica. u pedesetoj je prvi put je ušao u fitnes klub, a sa 57 se vratio na scenu i stvorio svoj jedinstveni umetnički program „living sculpture performance“. poručuje: „niko ne može da vas spreči da uspete osim vas samih. kada dođe vreme da zasijate, budute najsjaniji!“

 

evo ga u glavnoj ulozi u filmu seven days koji je režirao xing jian. pogledaj. film je odličan. ima i zvaničnu potvrdu sa filmskog festivala u montrealu 2016.

o onome što ne znam

postoje stvari koje znam, a bolje bi bilo da ih ne znam. kao što postoje stvari koje ne znam, a bilo bi dobro da ih znam. ili bih barem ja želela da ih znam, bez da znam da li je dobro što ih ne znam. o onome što ne bi trebalo da zna pisao je i rastko petrović. a  ja volim rastka petrovića. pisao je ovako:  ja znam, ja znam, ja znam. da sam u noći, i u životu i svuda uvek sam, ja znam, ja znam. 

pesma se zove “nešto što ne bi trebalo da znam“.

i nije sve što ne bi trebalo da znam od esencijalnog značaja. neke stvari su sasvim banalne. kao i one koje bi trebalo da znam, a ne znam.

ovo će biti sasvim kratak post. o jednoj fotografiji. za koju znam kada i gde je nastala, ali ne i ko je kreirao model koji je na fotografiji. mislim na model – model, odeću. ne na devojku koja je model koji nosi tu odeću.

elem, taj model je kao štit. onaj viteški. meki oklop da čuva žensko telo. da ga zaštiti od sveta. od svega. štit o kome govori i yohji yamamoto:

“my role in all of this is very simple. i make clothing like armor. my clothing protects you from unwelcome eyes.”

volela bih da znam i šta piše na toj dugoj traci…

Резултат слика за yang fashion designer from shanghai

25. marta 2015. u beijingu, na 23. međunarodnom festivalu mladih modnih dizajnera koji su se takmičili za hempel award. 

 

tao te ching

chapter one

tao (the way) that can be spoken of is not the constant tao’

the name that can be named is not a constant name.

nameless, is the origin of heaven and earth;

the named is the mother of all things.

thus, the constant void enables one to observe the true essence.

the constant being enables one to see the outward manifestations.

these two come paired from the same origin.

but when the essence is manifested,

it has a different name.

this same origin is called “the profound mystery.”

as profound the mystery as it can be,

it is the gate to the essence of all life.

lao tzu

sun jun

u priči “sovina kućica” japanski pisac toshiyuki horie piše o mladom bibliofilu iz tokija koji će francuskinji koju je sasvim slučajno sreo, a koja je došla na neko vreme u tokio, pozajmiti knjigu koju je napisao roland barthes. u knjizi su i barthesove fotografije nastale prilikom njegove posete japanu. devojci je pažnju privukao portret jednog istočnjaka. ona koja je tada prvi put u rukama držala neku knjigu ovog svog sunarodnika. smatrala je da je na fotografiji kinez, a ne japanac i da postoji nešto veoma erotično u tom portretu. mladi japanac je pak u tom portretu video jedan od znakova koje je barthes video u japanu. btw, barthes je bio i u kini. u japanu prvi put 1966,  godine kada sam ja rođena. po kinezima: u godini vatrenog konja. iako sam prilično nezainteresovana za bilo kakve horoskope ostadoh bez teksta kada sam pročitala portret žene vatrenog konja. to je moj hiperrealistički portret. kakogod,  evo nas u godini vatrenog petla. daleki istok me privlači nekom meni  (još) neobjašnjivom snagom. mogla bih lako da uronim u njihovu spoznaju mira i doživljaju tišine. u marakamijevom delu “o čemu govorim kada govorim o trčanju” postoji deo koji u kojem kaže:

možda je malo glupavo što ja, koji imam onoliko godina koliko ih već imam, uopšte
govorim o tome, ali želim da budem siguran i razjasnim činjenice: ja sam osoba koja voli da samuje.
da to još jednom pojasnim, ali na suptilniji način: ja sam osoba kojoj ne pada teško da bude sam.
meni to što svakog dana sat ili dva trčim osamljen i ne razgovaram ni sa kim, baš kao što
osamljen sedim pet ili šest sati za pisaćim stolom, ne pada teško, a nije mi ni dosadno. sklon
sam tome još od mladih dana kada sam, ako sam već mogao birati, radije čitao knjige ili sa
zanimanjem slušao muziku, nego  provodio vreme s nekom drugom osobom. uvek sam
mogao da smislim stvari koje sam mogao izvesti sam. (haruki murakami)

prijateljica mi je skrenula pažnju na susan cain i njenu knjigu tihi ljudi. susan je 2012. na ted konferenciji održala govor “moć introvertnih ljudi”. susan u tom govoru kaže i:

u ovom momentu se susrećemo sa predrasudama. najvažnije institucije našeg društva, škole i radna mesta, su dizajnirane za ekstrovertne osobe, i prema njihovim potrebama. takođe, trenutno slavimo i sistem verovanja koji ja nazivam novo kolektivno razmišljanje, koji podrazumeva da sva kreativnost i stvaranje dolazi sa nekog čudno društvenog mesta. (…) grupe tradicionalno slede mišljenja najdominantnije i najharizmatičnije osobe, iako ne postoji veza između dobrog govorništva i dobrih ideja, zaista je nema. tako da možda sledite osobu koja ima najbolje ideje, ali možda i ne. da li zaista želite da prepustite to slučaju? bilo bi mnogo bolje za sve da se osame, dođu do svojih ideja kada su oslobođeni pritiska grupe, a onda da se okupe i porazgovaraju o idejama u dobro regulisanoj sredini i nastave od te tačke.

 

i murakami i susan dodaju da nikako ne treba shvatiti da introvertni ljudi nemaju ljubavi za ekstrovertne ljude i potrebu za društvom drugih ljudi i za razmenom mišljenja sa njima.  susan to ovako objašnjava:

smatram da je važno da u ovom trenutku istaknem da ja volim ekstrovertne osobe. uvek naglašavam da su neki od mojih najboljih prijatelja ekstrovertni, uključujući i mog voljenog muža. naravno, svi se mi nalazimo negde na skali između ekstrema introvertno-ekstrovertno. čak je i karl jung, psiholog koji je popularizovao ove pojmove, rekao da ne postoji isključivo introvertna ili isključivo ekstrovertna osoba. rekao je da bi takav čovek trebalo da bude u ludnici, ukoliko bi uopšte postojao. neki ljudi se nalaze tačno na sredini ovog spektra, to su ambivertne osobe. često pomislim kako su dobili najbolje iz oba sveta. mnogi smatraju sebe ili jednim ili drugim tipom. ja želim da poručim da nam je, kulturološki, potrebna bolja ravnoteža. treba nam više jin i jang odnosa između ova dva tipa. ovo je naročito važno u domenu kreativnosti i stvaralaštva, jer kad psiholozi pogledaju živote najkreativnijih ljudi, nalaze ljude koji uspešno razmenjuju i razvijaju svoje ideje, ali imaju izraženu introvertnu crtu u sebi. (susan cain)

možda ćeš se zapitati zašto ovo pišem na ovom blogu, kakve veze oba priča ima sa blogom o modi. ja sam vatreni konj iz kineskog horoskopa koji jaše sam. način na koji pišem interesuje samo manjinu. mene nikada neće pratiti horde ljudi. svako ko se bavi savetovanjem blogera rekao bi mi da sve radim pogrešno. i ja bih to shvatila, ali bih i dalje radila po svom. na početnoj stranici mog bloga, u onom delu “about me” stoji: “for fashion & art lovers, not for followers…”

Фотографија корисника Mile Magazine

možda ti je sad jasnije zašto ću danas pažnju da poklonim kineskom fotografu koji se zove sun jun (孙郡) i pravi fotografije koje su više od fotografije, one su dah i duh istoka, veza između fotografskih zapisa istočnjačkog načina života i istočnjačkog slikarstva, onog koji je oduševljavao i van gogha. i tolike druge.

sun jun je rođen 1978, živi u šangaju. diplomirao je na akademiji lepih umetnosti, a od sedme godine je učio tradicionalno kinesko slikanje. i tako je razvio svoj sopstveni pristup fotografiji. sun jun je svoj.

i da, ovo je priča (i) o melanholiji.

http://www.sunjunphoto.com

Du Juan by Sun Jun (8):

8

Фотографија корисника Mile Magazine

LiuWen

harper’s bazaar china, december 2015

Sun Jun's Traditional-ish Chinese Painted Photos | CreativeHunt:

Резултат слика за sun jun fashion photographer

Фотографија корисника Mile Magazine

Фотографија корисника Mile Magazine

fashionphotograph By Sun Jun: