Category Archives: design

sada i tamo

http://xuan-paris.com

 

xuan | haute couture fall winter 2017/18 by xuan-thu nguyen 

možda je izlaz u ignorisanju… sveta ignorancija… biti sada i ovde. a opet… moguće li je? ako sebe pitam, odgovor je “da”. nije baš moguće na prvu loptu, ali višedecenijskim treningom dođeš do toga. možeš da budeš tu, sada i ovde, a i tamo kuda ti duša ide. sada i tamo. tamo, ovde, to je ionako relativno? čitala sam danas neki tekst o žoze omiljenom murinju i kaže da je sa godinama naučio da pobeda nije isto što i otići na mesec, ali ni da poraz nije pakao. tako nekako je rekao. pa, ako je moguće posebnom, moguće je, valjda, i još nekom. da uđeš u tajnu spoznaju da sve što možeš da zamisliš stvarno je. ovo nije new age filozofija, ovo je picasso, da se razumemo. evo ja se sad, ovog trena, krećem ka jeseni, miholjskom letu, da budem preciznija. blage temperature, 25-26 stepeni, ne više, blagi vetar, poneka osvežavajuća, izdašna, ali ne olujna kiša, ona posle koje je sve puno ozona… a ja se šetam po parku, i kuda god poželim i dišem punim plućima.

dizajnerka xuan-thu nguyen (skraćeno: x-tn)  je  rođena u vijetnamu, a odrasla  i obrazovala se u holandiji.  živi i stvara u parizu. prvi  je dizajner vijetnamskog porekla koji je postao član francuske haute couture federacije, rame uz rame sa svim onim velikim imenima svetske modne scene. u jednom tekstu neko je rekao da je ona ohrabrenje i osveženje u svetu brze mode i jeftine radne snage. posvećena  je kvalitetu i u pogledu izrade i u pogledu izbora materijala (samo najbolji i uvek prirodni), dugmadi, ukrasnih detalja, poznavanju tradicionalnog veza etc. etc. jednom rečju, ona je pravi maker.  beskompromisna je i ne daje pet para za stvari poput sezonskih ograničenja u pogledu boje i izbora materijala. nema dizajnerski tim, sve sama dizajnira. ima svoju poetiku i njoj je posvećena. stvara delikatno, senzibilno i šik! tamo u svojoj glavi. sada.

go girl!

fotografije sa revije preuzete odavde

xuan-thu nguyen: i design for the woman who loves to mix art into every day life. i may design the garment, but they are only the canvas. i want every person who wears my designs to mix their own style, memories and life experiences to make each piece their own.

Фотографија корисника Lola Cendar

odavde

a ovo je ona:

about

pogledaj kako je moguće sačuvati ono lepo što će proći. xuan to zna. njena kolekcija spring / summer 2017:

evo šta je frank cierpial napisao kada je video ovaj njen rad:

 walked up to the most dreamy paris apartment and proceeded up to the presentation. once there, i was met with a major surprise. all of the clothes were encased in ice sculptures. between new york and paris, i can honestly say that i have never seen anything like it. the colors were light and the fabrics were very light too. at times, they were almost transparent. when you see an innovative presentation like that, the only thing you can do is steal an interview with the designer. so that is exactly what I did.

the designer is an adorable little lady named xuan-thu nguyen and she is of dutch and vietnamese decent. of course at first, i told her what everybody else did. i told her how beautiful her collection was and that the presentation was amazing. i told her how i felt, that i have never seen anything like it and i wanted to learn more about where this idea came from. so i asked. the first thing she told me was that she was thinking about summer and sitting under the sun with a cold refreshment and how that feels. as her designs are expressions of her inner feelings, she started to wonder how she could capture that moment. she went on to say that she wanted to « freeze » this moment and the ice sculptures were her way of freezing this moment.

prijatno veče. budi tamo gde želiš da budeš. i sačuvaj/zamrzni sve lepo da te hladi kada živa poludi u termometru i da te greje kada se sve okuje u led. sve je moguće. kao što je i sve nemoguće. but…  pogledaj foto ispod.

 

Komentiraj

Filed under art, design, east, fashion, hats

A Myrica Village

i večeras letim daleko! na ovu adresu:

 no.134 qianlong road, yangmeiling, hangzhou 310008, china
hotel: a myrica village

栖迟

daleki istok. i istok kine. xihu district, hangzhou, 10-ak minuta vožnje od slikovitog west lake. sobe sa pogledom na planine, vrt i plantaže čaja.. šest soba za osamu. beton. minimalizam. umetnost dekonstrukcije. tišina. i zen. nije za profi turiste. u lobiju čuveni kineski aesthetics & art magazin mind. i još neki probrani magazini. i knjige (npr. duchamp)…
a napolju ptice…
volela bih da ovakav bude moj prvi susret sa kinom. baš taj hotel. skriven od pogleda. a sa pogledom.
jedna devojka iz barcelone kaže da je taksista jedva pronašao ovu lokaciju. idealno.
iza projekta stoje jedan lekar, jedan arhitekta i tri biznismena. zvuči kao scenario nekog lepog i sporog filma.

naravno, moj omiljeni youTube kanal – yitiao

fotografije su odavde

Фотографија корисника NomadsLife

 

soba s pogledom

site? biće uskoro:

http://myricavillage.com/

fotografije srećnih posetilaca možeš da vidiš ovde:

https://www.dianping.com/newhotel/13925391

pa, laku noć.

 

Komentiraj

Filed under art, china, design, east, fashion, meditation, motion, nature, wildsidefashion

i opet velika lepota…

kasno sam noćas legla, a jutros se rano probudila. well, pred put me uvek uhvati nervoza… polubunovna već u krevetu posegnula sam za mobilnim. i prva stvar koju sam videla ostavila me je bez daha. ali, zaista. evo ne prestajem da gledam taj jednominutni video. noćas sam pisala taj post “la grande bellezza” i, očito, još sam na tom talasu.

evo ovo sam videla:

brend poetičnog imena ageless einzelgänger, kolekcija ss18. iza ovog  avangardnog, anti-fashion brenda sa sopstevnom estetikom koja slavi minimalizam i bezvremenost, stoje kie hye lee i jin lee koje već neko vreme pratim na instagramu. (@agelesstheofficial.com , @kleeheelk , @jin0.1 ) gledam njihove šetnje po ulicama i parkovima new yorka… oboje besprekorno stilizovani, sofisticirani, uvek u crnom, baš  kao ime njihovog dela – ageless einzelgänger (einzelgänger na nemačkom znači “usamljenik”) . i jedan pas. i pokoji prijatelji senzibiliteta nalik njihovom. tako zen. pritajeni, fragilni, zagonetni, tajanstveni… kao da nisu iz ovog vremena. kao da se izašli iz nekog murakamijevog romana…  o njima znam samo na osnovu njihovih fotografija i fotografija njihovih modela. tek tu i tamo pokoja reč. na njenom instagram profilu piše: anti current fashion… i da sakuplja yamamotove vintage komade! njih dvoje definitivno nisu samo dizajneri odeće, nego i dizajneri jednog sasvim posebnog načina življenja. nepretenciozno spajaju istočno i zapadno. i posvećeno redefinišu prošlost. stvaraju kostime za film, balet, pozorište…

na njihovOm, isto toliko pritajenom, diskretnom sajtu, piše da materijali za njihove kolekcije dolaze iz japana, iz jedne stare fabrike u nagoyi. krajem meseca predstaviće najnoviju kolekciju u parizu.

ovo je adresa njihovog sajta:

http://www.agelesseinzelganger.com

Фотографија корисника Ageless Einzelgänger

na njihovoj facebook stranici kažu:

ageless einzelganger; sketched in new york, hand-made in japan, and presents in paris. as anti-fashion garment designers, our goal is to preserve traditional craftsmanship that are not only involved in creating garments, but to continue the beautiful legacies, cultures, and histories that have been left for our generation.

our approach to designing garments and developing our narrative comes from surrealistic visuals and sounds. but when our imagination comes to reality, we focus on actual functionality that one will wants to wear in daily life and age together.

ovaj lepi, kratki video gore koji najavljuje njihovu novu kolekciju prati muzika koju je 1906. u italji napisao sergej rahmanjinov.  prethodne dve godine je proveo u baljšom teatru, a onda je došlo do kreativnog i političkog raskida i rahmanjinov sa suprugom natalijom te 1906. prvo odlazi u firencu, a onda u mestu marina di pisa (u koje su bili zaljubljeni i gabriele d’annunzio i eleonora duse o kojima sam pisala ovde) iznajmljuju vilu. tu su dolazili putujući lokalni muzičari i pred slavnim maestrom pevali, svirali, a jedna od njih je volela da mu svira polku, čiju je melodoiju rahmanjinov ovekovečio u delu “italijanska polka“… kompozicija u isto vreme vesela i melanholična privukla je pažnju i ove dve tanane duše. razumljivo.

сергей рахманинов sa kćerkama

kie hye lee leti, sanja, diše ulicama new yorka…

kie hye lee i jin lee

ja ću još jednom ovo da pogledam i odslušam:

laku noć.

Komentiraj

Filed under art, design, east, fashion, music

dve nove kineske priče

JEWELRY 08

 

priča već zvuči poznato: yirantian guo (郭一然天) rođena i odrasla u kini (1991), studirala u londonu. imam utisak da gotovi svi najbolji kineski modni dizajneri se školuju u londonu. jasno je i zašto. tamo su najbolje škole. a posle školovanja, treba odabrati svoj put… kada dolaziš  iz zemlje koja je tako mnogoljudna zasigurno je teže razviti i sačuvati svoju individualnost. i forsirati upravo to: individualnost, kreativnost, igru, traganje za novim konstrukcijama kroz dekonstrukciju, dekonstrukciju postojećeg, ući u istraživanje koje nikada ne prestaje… ne ići utabanim stazama, već pronaći svoj put stavljanjem postojećih elemenata u nove odnose, jer elementi su znani, tu su oduvek…. jedna od njenih prvih kreacija se i zvala “un” (unconventional combinations). za tu kolekciju inspiraciju je našla u kubizmu, ali kaže da je inspiriše sve oko nje. jer, znaš:

Резултат слика за everything is interesting

yirantian guo ima svoj brand “yirantian“, dizajnira odeću i nakit i evo ovde možeš da pogledaš šta ona radi:

http://yirantian.com

ovo je ona:

 

keywords:  

deconstruction, abstraction and modernism

YIRANTIAN image

YIRANTIAN image

iz kine dolazi i renLi su. i sličan životni put. nakon osnovnih studija u pekingu londonsko školovanje – london college of fashion. i poput ostalih najboljih mladih kineskih dizajnera modele i yuangtian guo i renli su možeš u pekingu i šangaju naći u dong liang studiju… ali, jedna drugačija priča. prirodni, ručno rađeni materijali… jedna nostalgična priča koja bi te pre navela da pomisliš na njeno hrišćansko, englesko, a ne kinesko poreklo. na prvi pogled…

http://www.renlisu.com

na njenom sajtu stoji ovo:

time & memory

in 17ss, creative director renli su inspired by multiple mythical stories about the ocean and angels of bravery.  the first story is from christian mythological stories. according to christian angelic hierarchy, virtues are said to be the chief bestowers of grace and valor. like a guiding light for humans feeling lost and dejected, they watch over nature and encourage humans. the second story is about lin moniang, which is the human name of ma-tsu, the chinese patron goddess hailing from renli’s hometown of fujian province in china. she was a goddess who was said to protect seafarers and fishermen out at sea.  these mythological stories have a common thread of inspiration and hope when times are tough, and this was a focal point of renli’s exploration.  ​

 

“i like humble, quiet, subtle things,i  like to transfer it to the collection: i believe people can feel it.” (renLi su)

keywords:

handmade, organic, comfort, simplicity and beauty

Сродна слика

gore i dole njena kolekcija s/s 2014

Сродна слика

ona je u sredini

 

when i was little i spent a lot of time with my grandparents and it was lovely. especially my granddad who is skilled with traditional chinese instruments and in calligraphy. watching them influenced the way i see eastern culture. the town where i grew up is also heavily influenced by buddhism, so there are many local craft places that produce the outerwear and embroidery for the religion. that has always inspired me. i often visit those hand-crafted places that remind me of home when i’m abroad. (renli su)

Фотографија корисника RENLI SU

Фотографија корисника RENLI SU

ipak, u njenoj  najnovijoj kolekciji (a/w 2017) čitamo jasno kinesku priču.

 

taking inspiration for her new collection from her roots, renLi su’s thoughts returned to her small seaside hometown in china’s fujian province and specifically to the sea; it’s changing shapes, patterns and colours. now based in london, she seeks solace and inspiration in nature, finding it a useful bridge to overcome homesickness and cultural difference as a chinese designer in the west.

(renli su)

 

a ovo je to mesto gde možeš ako si u pekingu ili šangaju da nađeš i ove dve mlade kreatorke koje žive i rade između kine i londona – dong liang studio. samo kratko za prvo predstavljanje. tek da stekneš prvu sliku o ovom magičnom mestu. ja bih volela i da ga lično vidim. na obe adrese.

http://en.dongliangchina.com

what is DONGLIANG? the answer may vary for different people. to designers, it is a buyer shop. to customers, it is a multi-brand store. it has been almost five years since we launched the first DONGLIANG store in beijing in august, 2009. DONGLIANG started off together with chinese fashion industry and grew up with the local fashion forces.  (dongliang studio)

imaju i svoj magazin, crow magazine. i blog!

znaš, tamo se svašta dešava, ne samo prodaja garderobe i revije, nego i  (kvalitetne) izložbe, koncerti, promocije knjiga, umetnika, programa…

npr.

“silence of 4’33”. “

this mini exhibition is inspired by JOHN CAGE’s creation in 1952. we poured the three concrete cube, hand-made the exhibition poster, set the lights… we hope this delicate musical philosophy can be converted into a visual presentation.

DONGLIANG BEIJING Doingliang Studio

No.102, 2-BUILDING, CENTRAL PARK, No.6, CHAOWAI STREET,
CHAOYANG DISTRICT, BEIJING

DONGLIANG SHANGHAI

No.184, FUMIN ROAD, JING’AN DISTRICT, SHANGHAI

na pitanje šta je za nju moda, tasha liu, suosnivač dong liang studija kaže:

a way to find your own identity and individuality.

***

i laku noć…

Komentiraj

Filed under art, china, design, east

Flower Power

izraz “flower power” skovao je allen ginsberg protestujući protiv rata u vijetnamu. slogan je izražavao moć nenasilnog otpora besmislenom i dugom ratu u kojemu je nastradalo previše ljudi (na milione). prihvatila su ga deca cveća. em hoa, kako bi rekli vijetnamci…  i posle svega ulicama malih i velikih mesta ove lepe zemlje dalekog istoka u rana jutra cvećem natovareni biciklovi i motori kreću se ka pijacama, mestima gde će se cveće zameniti za novac. za novac koji će onima koji gaje i prodaju to lepo, raznobojno rezano cveće, dugih stabljika doneti bolje dane,a onima koji ga kupe ulepšati dom, ulepšati dan, život sam… tako bi trebalo da bude.

o godinama kada se nije seklo cveće nego ljudske glave grupa francuskih reditelje (godard, klein, lelouch, marker, resnais i varda) snimili su antiratni omnibus: “daleko od vijetnama” (loin du vietnam) 1967.

valjda postiji smisao u svemu tome. u stalnoj smeni dana i noći, života i smrti, minusa i plusa, kiše i sunca, dobrog i lošeg… i svemu onom između tih krajnjih vrednosti. u ciklusu? ili je smisao ono što blake kaže:

videti svet u zrnu peska
i nebo u divljem cvetu,
držati beskraj na dlanu ruke
i večnost u jednom trenu…

a ciklus počinje (ili završava) tim jutrom i lepom gužvom koju stvaraju pretovareni tovari cveća na biciklovima i motorima od kojih se ne vide ni tela, ni lica ljudi koji ih razvoze ulicama širom vijetnama.

elem, htedoh večeras da predstavim njega, a on je nguyễn công trí. dolazi iz najvećeg grada u vijetnamu, iz ho ši mina (hồchí minh) nekadašnjeg sajgona. btw, ja kada želim da se informišem šta se dešava u savremenom vijetnamu idem na portal vietcetera.com. pa, pođi i ti ako te zanima ova lepa zemlja nasmejanih ljudi. 

junak ovog posta – nguyen cong tri rođen je 1979. i danas je jedno od vodećih imena na vijetnamskoj modnoj sceni.

ovo je njegov site, njegova lična karta: nguyencongtri.com

i sad dolazim do veze između onog cveća sa dugim drškama (lotosov cvet (simbol mudrosti i čistote) and co.) i njegovih kreacija, kolekcija a/w 2017 koja se zove “em hoa” prikazana na tokyo fashion weeku ove godine. kolekcija inspirisana velikim cvetovima prenesenim na jednostavnan, minimalističko estetički način na tkaninu.

prvo inspiracija:

kako je nastajala kolekcija br. 10:

pa, pripreme za izlazak pod svetla reflektora u tokiju:

i kruna, defile lepote, moći jednostavnosti i lepote cveća:

 

 

“i hardly see their faces, but i can see that blooming world on their back, and it’s stunning. it makes me forget our suffocating urban life. their clothing choices are so bohemian and care-free, a sensibility that inspired ‘EM HOA’.throughout my collection there are two different design perspectives. the front is a very simple, monochrome color, inspired by the way in which the flower ladies go about earning their living. the back is inspired by the flowers carried on their backs that appear to silently flood the city with oxygen and colour.’ (…) in my humble opinion, fashion doesn’t have to be something steeped in luxury. rather it needs to be sparked by an inspiring story or the needs of everyday life. fashion, once worn, should inspire us to shine, to be positive and most of all to be cheerful. EM HOA is an extension of beauty itself. it takes us on a colouful journey and distracts us from the pressures and burdens of modern life.’’ (nguyen cong tri, about “em hoa)

Резултат слика за nguyen cong tri.com em hoa

Сродна слика

i za kraj podsećanje na nekoga sa drugog kraja ovog magičnog kontineta, sa bliskog istoka. na poetiku nekog ko je bio poseban, velik, u minimalističkom izražavanju, na abbasa kiarostamija i završnu scenu u filmu “close-up”:

Komentiraj

Filed under art, design, east, fashion

waters will run, rivers will turn

na njegovom sajtu su reči koje me kupuju:

L U I H O N is about a story, harmony and philosophy…

luihon.com je ta adresa…

znaš da ja držim do priče. nepretenciozne, pritajene, ali postojane. nežno / snažne.

pa, gledam nazive kolekcija. poezija… obrati pažnju:  kolekcija jesen/zima 2016: “waters will run, rivers will turn“, proleće/leto 2017: tomorrow, i’m coming home“. 

lui hon dolazi iz malezije, ima kineske korene, a školovao se i stvara u melburnu. pomoću crteža, makaza, igle, tekstila i konca priča svoju jin i jang priču o harmoniji, o balansu i proporcijama. o krhkosti, o unutrašnjoj lepoti i njenoj snazi. njegov dizajn priča je o slobodi i njenim manifestacijama i putevima. fluidno, slojevito, sa mogućnošću kombinovanja komada i preplitanja, jer ove stvari zovu  individualnost, ohrabruju je… fragilno i snažno. potrebno vam je samopouzdanje da nosite ovo, da ne plivate niz aktuelnu modnu reku, ali vam ova odeća i podupire samopouzdanje. lui  je odrastao okružen jakim ženama i kreacije govore to. posvećeno i zaigrano se upušta u proces i ekspirement.

žena treba da bude bogata i priušti sebi ovo. treba? mora! barem ova žena. (uz svu svest o money for nothing istini…) sad mi samo preostaje da smislim kako da zaradim novac. 🙂

a najbliža adresa gde se može naći u ovom delu sveta je:

eigensinnig, sankt-ulrichs-platz 4
1070 vienna
http://www.eigensinnig.at

+++

iz sveta mode kao uzore navodi ova imena: yohji yamamota, ann demeulemeester, maison margiela, tom ford… ne iznenađuje me.

muzika, film, fotografija, likovna umetnost takođe su važan deo njegovog života i stvaralaštva, pa neretko sarađuje sa umetnicima iz ovih sfera. jedan od njih je japanska umetnica  koja pravi magiju od papira – nakano kaoru. ali, ne samo ona.

meni se baš dopada ovo što ovaj mladi čovek stvara. a tebi? šta se tebi dopada?

“i was raised by strong women, whose tenacity, courage and inner strength continue to inspire the type of muse i design for. i want to be valued by a woman with tremendous strength and courage.” – lui hon

+++

Lui Hon on the rise>>>

2 komentara

Filed under art, design, east, fashion, philosophy, wildsidefashion

budi svoj(a) i jedi pastu

gotovo iz svih medijskih oružja, i tradicionalnih i ovih najsavremenijih elektronskih, gađani smo porukama da volimo sebe. i nekako se najviše obraćaju nama ženama. (jasno im je da smo mi deficitarne sa tom vrstom ljubavi?) problem je što obično zaborave da je to nemoguća misija ako prethodno ne spoznamo to „sebe“, taj objekt naše (predstojeće) ljubavi. možda misle da se to podrazumeva, ali da je to tako lako ni sokrat ne bi posezao do proročišta u delfima.

nekako sam uvek mislila da su italijanke pošteđene potrage za tom ljubavlju, one kao da je prirodno poseduju. izgledaju savršeno i mimo modnih diktata o idealnim merama, tj. ne izgledaju kao da su jedva preživele dijetu, naprotiv, a zgodne su, zanosne, glasno se smeju i ono najbitnije – deluju zadovoljne sobom. a jednu pastu! mnogo paste!!! sophia loren je jednom odala tajnu svoje zanosne figure: „sve što vidite, dugujem špagetama!“ međutim, nedavno se pojavio poster za predstojeći kanski filmski festival sa fotografijom ništa manje zanosne claudie cardinale. na posteru ona iz 1959, pleše na nekom rimskom krovu. sve bi bilo u redu da na posteru stas ove filmske legende nije u photoshopu smanjen barem za broj. čemu to i zašto? šta je autor plakata pokušao da nam poruči? da i italijanke negde greše? da mlada claudia nije bila dovoljno zgodna?

srećom, ne misle svi tako, ne posežu niti za fotošopiranjem, niti za dijetama, već shvataju razliku između suštine i… praznine? jedna od tih koje su znale suštinu uvek je bila i georgia o’keeffe. poznata po svom umetničkom radu, načinu života, snažnom ličnom stilu i insistiranju na onoj istini iz delfa. od 17. do 28. maja možeš da pratiš kanski filmski festival, a sve do 23. jula ako letiš preko okeana obavezno poseti brooklyn museum i izložbu „georgia o’keeffe: living modern“, izložbu koja slavi snagu individualnosti, autentičnost i nezavisnost jedne fascinantne ličnosti. (o njoj sam pisala ovde i ovde)

someone else’s vision will never be as good as your own vision of your self. live and die with it ’cause in the end it’s all you have. lose it and you lose yourself and everything else. i should have listened to myself.” – georgia O’keeffe 

georgia o’keeffe, photo by bruce weber,  1984

sad,  kada si već u njujorku možda na njegovim ulicama zapaziš i ovu ženu,  lyn slater, sedokosu univerzitetsku profesoricu koja ne krije svoje godine (63), modnu ikonu u usponu, vlasnicu netipičnog modnog bloga „accidental icon“, zaštitno lice najnovije mango kampanje “a story of uniqueness“, ženu koju je angažovao i elite model management, kreativnu osobu koja promoviše stav „budi svoj“. oscar wilde je već odavno u svom geniju primetio da nam ništa drugo ni ne preostaje, svo ostalo je već zauzeto.

lyn slater, photo carmen daneshmandi

ako i ne putuješ gotovo o svemu, ako želiš,  možeš da se informišeš i na internetu, tu možeš i da poručiš knjigu (ako možeš da izdvojiš tridesetak dolara)  koju se izdale ove dve fenomenalne žene, takođe njujorčanke, majka i kćerka, elisa goodkind i lily mandelbaum (o njima sam pisala ovde). njihova knjiga se zove

t r u e   s t y l e   i s  w h a t ‘s   u n d e r n e a t h:

t h e  s e l f –  a c c e p t a n c e   r e v o l u t i o n“.

zvuči snažno i istinito, zar ne? elisa je dugo bila urednica i stilista u najprestižnijim modnim časopisama i kaže da ju je narastajuća komercijalizacija mode sve više frustrirala, pa je sa svojom kćerkom, antropologom lily, pokrenula site/projekat  „style like u“ o ljudima sa sadržinom, koji grade svoj sopstveni stil. kada sledeći put izađeš na ulicu pokušaj da obratiš pažnju na one ljude koji ne izgledaju nalik drugima, jer stil je način da kažemo koju na temu ko smo, bez da otvorimo usta.

“people are very beautiful when you pay attention to them.” elisa goodkind 

being ‘stylish’ is not synonymous with being young, rich, thin, trendy or famous. it is not about having a designer label or an ‘it’ bag -true style is a reflection of the nonconformist spirit of the person underneath the clothes.” (elisa & lily)

StyleLikeU

Komentiraj

Filed under art, design, fashion, movie, wildsidefashion

o onome što ne znam

postoje stvari koje znam, a bolje bi bilo da ih ne znam. kao što postoje stvari koje ne znam, a bilo bi dobro da ih znam. ili bih barem ja želela da ih znam, bez da znam da li je dobro što ih ne znam. o onome što ne bi trebalo da zna pisao je i rastko petrović. a  ja volim rastka petrovića. pisao je ovako:  ja znam, ja znam, ja znam. da sam u noći, i u životu i svuda uvek sam, ja znam, ja znam. 

pesma se zove “nešto što ne bi trebalo da znam“.

i nije sve što ne bi trebalo da znam od esencijalnog značaja. neke stvari su sasvim banalne. kao i one koje bi trebalo da znam, a ne znam.

ovo će biti sasvim kratak post. o jednoj fotografiji. za koju znam kada i gde je nastala, ali ne i ko je kreirao model koji je na fotografiji. mislim na model – model, odeću. ne na devojku koja je model koji nosi tu odeću.

elem, taj model je kao štit. onaj viteški. meki oklop da čuva žensko telo. da ga zaštiti od sveta. od svega. štit o kome govori i yohji yamamoto:

“my role in all of this is very simple. i make clothing like armor. my clothing protects you from unwelcome eyes.”

volela bih da znam i šta piše na toj dugoj traci…

Резултат слика за yang fashion designer from shanghai

25. marta 2015. u beijingu, na 23. međunarodnom festivalu mladih modnih dizajnera koji su se takmičili za hempel award. 

 

tao te ching

chapter one

tao (the way) that can be spoken of is not the constant tao’

the name that can be named is not a constant name.

nameless, is the origin of heaven and earth;

the named is the mother of all things.

thus, the constant void enables one to observe the true essence.

the constant being enables one to see the outward manifestations.

these two come paired from the same origin.

but when the essence is manifested,

it has a different name.

this same origin is called “the profound mystery.”

as profound the mystery as it can be,

it is the gate to the essence of all life.

lao tzu

Komentiraj

Filed under art, china, design, east, fashion

sun jun

u priči “sovina kućica” japanski pisac toshiyuki horie piše o mladom bibliofilu iz tokija koji će francuskinji koju je sasvim slučajno sreo, a koja je došla na neko vreme u tokio, pozajmiti knjigu koju je napisao roland barthes. u knjizi su i barthesove fotografije nastale prilikom njegove posete japanu. devojci je pažnju privukao portret jednog istočnjaka. ona koja je tada prvi put u rukama držala neku knjigu ovog svog sunarodnika. smatrala je da je na fotografiji kinez, a ne japanac i da postoji nešto veoma erotično u tom portretu. mladi japanac je pak u tom portretu video jedan od znakova koje je barthes video u japanu. btw, barthes je bio i u kini. u japanu prvi put 1966,  godine kada sam ja rođena. po kinezima: u godini vatrenog konja. iako sam prilično nezainteresovana za bilo kakve horoskope ostadoh bez teksta kada sam pročitala portret žene vatrenog konja. to je moj hiperrealistički portret. kakogod,  evo nas u godini vatrenog petla. daleki istok me privlači nekom meni  (još) neobjašnjivom snagom. mogla bih lako da uronim u njihovu spoznaju mira i doživljaju tišine. u marakamijevom delu “o čemu govorim kada govorim o trčanju” postoji deo koji u kojem kaže:

možda je malo glupavo što ja, koji imam onoliko godina koliko ih već imam, uopšte
govorim o tome, ali želim da budem siguran i razjasnim činjenice: ja sam osoba koja voli da samuje.
da to još jednom pojasnim, ali na suptilniji način: ja sam osoba kojoj ne pada teško da bude sam.
meni to što svakog dana sat ili dva trčim osamljen i ne razgovaram ni sa kim, baš kao što
osamljen sedim pet ili šest sati za pisaćim stolom, ne pada teško, a nije mi ni dosadno. sklon
sam tome još od mladih dana kada sam, ako sam već mogao birati, radije čitao knjige ili sa
zanimanjem slušao muziku, nego  provodio vreme s nekom drugom osobom. uvek sam
mogao da smislim stvari koje sam mogao izvesti sam. (haruki murakami)

prijateljica mi je skrenula pažnju na susan cain i njenu knjigu tihi ljudi. susan je 2012. na ted konferenciji održala govor “moć introvertnih ljudi”. susan u tom govoru kaže i:

u ovom momentu se susrećemo sa predrasudama. najvažnije institucije našeg društva, škole i radna mesta, su dizajnirane za ekstrovertne osobe, i prema njihovim potrebama. takođe, trenutno slavimo i sistem verovanja koji ja nazivam novo kolektivno razmišljanje, koji podrazumeva da sva kreativnost i stvaranje dolazi sa nekog čudno društvenog mesta. (…) grupe tradicionalno slede mišljenja najdominantnije i najharizmatičnije osobe, iako ne postoji veza između dobrog govorništva i dobrih ideja, zaista je nema. tako da možda sledite osobu koja ima najbolje ideje, ali možda i ne. da li zaista želite da prepustite to slučaju? bilo bi mnogo bolje za sve da se osame, dođu do svojih ideja kada su oslobođeni pritiska grupe, a onda da se okupe i porazgovaraju o idejama u dobro regulisanoj sredini i nastave od te tačke.

 

i murakami i susan dodaju da nikako ne treba shvatiti da introvertni ljudi nemaju ljubavi za ekstrovertne ljude i potrebu za društvom drugih ljudi i za razmenom mišljenja sa njima.  susan to ovako objašnjava:

smatram da je važno da u ovom trenutku istaknem da ja volim ekstrovertne osobe. uvek naglašavam da su neki od mojih najboljih prijatelja ekstrovertni, uključujući i mog voljenog muža. naravno, svi se mi nalazimo negde na skali između ekstrema introvertno-ekstrovertno. čak je i karl jung, psiholog koji je popularizovao ove pojmove, rekao da ne postoji isključivo introvertna ili isključivo ekstrovertna osoba. rekao je da bi takav čovek trebalo da bude u ludnici, ukoliko bi uopšte postojao. neki ljudi se nalaze tačno na sredini ovog spektra, to su ambivertne osobe. često pomislim kako su dobili najbolje iz oba sveta. mnogi smatraju sebe ili jednim ili drugim tipom. ja želim da poručim da nam je, kulturološki, potrebna bolja ravnoteža. treba nam više jin i jang odnosa između ova dva tipa. ovo je naročito važno u domenu kreativnosti i stvaralaštva, jer kad psiholozi pogledaju živote najkreativnijih ljudi, nalaze ljude koji uspešno razmenjuju i razvijaju svoje ideje, ali imaju izraženu introvertnu crtu u sebi. (susan cain)

možda ćeš se zapitati zašto ovo pišem na ovom blogu, kakve veze oba priča ima sa blogom o modi. ja sam vatreni konj iz kineskog horoskopa koji jaše sam. način na koji pišem interesuje samo manjinu. mene nikada neće pratiti horde ljudi. svako ko se bavi savetovanjem blogera rekao bi mi da sve radim pogrešno. i ja bih to shvatila, ali bih i dalje radila po svom. na početnoj stranici mog bloga, u onom delu “about me” stoji: “for fashion & art lovers, not for followers…”

Фотографија корисника Mile Magazine

možda ti je sad jasnije zašto ću danas pažnju da poklonim kineskom fotografu koji se zove sun jun (孙郡) i pravi fotografije koje su više od fotografije, one su dah i duh istoka, veza između fotografskih zapisa istočnjačkog načina života i istočnjačkog slikarstva, onog koji je oduševljavao i van gogha. i tolike druge.

sun jun je rođen 1978, živi u šangaju. diplomirao je na akademiji lepih umetnosti, a od sedme godine je učio tradicionalno kinesko slikanje. i tako je razvio svoj sopstveni pristup fotografiji. sun jun je svoj.

i da, ovo je priča (i) o melanholiji.

http://www.sunjunphoto.com

Du Juan by Sun Jun (8):

8

Фотографија корисника Mile Magazine

LiuWen

harper’s bazaar china, december 2015

Sun Jun's Traditional-ish Chinese Painted Photos | CreativeHunt:

Резултат слика за sun jun fashion photographer

Фотографија корисника Mile Magazine

Фотографија корисника Mile Magazine

fashionphotograph By Sun Jun:

2 komentara

Filed under art, china, design, east, fashion, passion, philosophy, photography

winter sonata

prekrio me talas. pokušavam što bezbednije da se izvučem, ali mi teško ide… hladni i sivi dani nisu za mene. samo čekam da prođu. uz svu svest da je svaki dan života neponovljiv, nenadoknadiv… ali, ja na ovakvim temperaturama, odsustvu svetlosti i prevazi noći nad danom sebe ne mogu ni da vidim. a kada se ne vidim (ne mislim spolja, nego, pre svega, iznutra) kao da ne postojim. a ako ne postojim zašto me onda sve to dotiče? jedva uspevam da radim i ono što najviše volim: sanjam, čitam, pišem, gledam filmove… ne mogu ni da spavam. samo dišem. a i to nije neko disanje. plitko, a brzo, uznemirujuće. moj bože, šta bih ja radila u beskrajnoj noći nordijskih zemalja?

jednu lošu stvar prati druga i tako pletu niti od nekog jako dugog zimskog šala. a šta će mi taj šal kad izlazim na minus samo kada je neophodno?

dok čekam duge dane, sunce i zeleno ruka mi je krenula za belim, broširanim koricama. na njima piše: 20 pisaca, 25 priča. antologija savremene japanske priče. i tu sam se sakrila. usred te bez suvišne reči opisane japanske melanholije i mirnoće (to su teme). u prethodnim životima sanjala sam u japanu…

i hvala izdavačkoj kući tanesi za ovu knjigu.

a kakve veze ova antologija ima sa modom, s obzirom da je ovo, ipak, nekakav fashion passion blog? na str. 47. počinje murakamijeva priča “tony takitani”. čovek bi rekao da je ovo anti-fashion priča. o mladoj ženi koja ne zna kako da se izbori sa porivom za kupovanjem, gomilanjem nove i nove garderobe. njen muž, onaj kome je pravo ime tony takitani,  uz svu silnu ljubav koju oseća prema njoj, ne može da joj ne skrene pažnju na probleme koji iz toga proizilaze… ali, ona je i bukvalno postala žrtva mode. (kako? pročitaj priču.) a ono što je tonija privuklo ovoj ženi bio je upravo način na koji je ona nosila garderobu… i haruki murakami zna da prepozna taj poseban način:

nikad ga nije previše zanimalo šta drugi ljudi nose, niti je bio od onih ljudi čiji um registruje svaki odevni predmet na nekoj ženi, ali u oblačenju ove devojke postojalo je nešto tako predivno da je na njega ostavilo dubok utisak: čak bi se moglo reći da ga je ganulo. oko njega je bilo puno žena koje su se oblačile elegantno, a još više onih koje su se odevale da bi privukle pažnju, ali ova devojka bila je drugačija, potpuno drugačija. odeću je nosila tako prirodno i dostojanstveno kao da je ptica koja se umotala u poseban vetar spremajući se da odleti na drugi svet. nikad nije video ženu koja je nosila svoju odeću sa toliko očigledne radosti. a sama odeća izgledala je, tako obavijena oko njenog tela, kao da ima neki sopstveni život.”

randommovies: “Tony Takitani, 2004 ”

http://tonytakitani.tumblr.com/

Сродна слика

japanski reditelj jun ichikawa 2004.  adaptirao je za film ovu priču koju je haruki murakami prvi put objavio 2002.  na stranicama the new yorkera. ovo je minimalistički film, bez puno dijaloga, pun govoreće tišine, sa nenametljivim naratorom u pozadini… i prelepom muzikom koju je specijalno za ovaj film uradio ryuichi sakamoto.

 

 

Резултат слика за トニー滝谷

"To be modern is to tear the soul out of everything." Yohji Yamamoto:

“to be modern is to tear the soul out of everything.” yohji yamamoto

 

Сродна слика

Сродна слика

ako želiš pogledaj film online ovde:

a tema iz filma koju je komponovao i izvodi ryuichi sakamoto je ovde:

p.s. tek kada sam pustila ovaj post videla sam na socijalnim mrežama da je na današnji dan 1949. godine rođen haruki murakami. lepa slučajnosti…

Komentiraj

Filed under art, design, east, fashion, movie, music, tokyo, wildsidefashion