Category Archives: movie

budi svoj(a) i jedi pastu

gotovo iz svih medijskih oružja, i tradicionalnih i ovih najsavremenijih elektronskih, gađani smo porukama da volimo sebe. i nekako se najviše obraćaju nama ženama. (jasno im je da smo mi deficitarne sa tom vrstom ljubavi?) problem je što obično zaborave da je to nemoguća misija ako prethodno ne spoznamo to „sebe“, taj objekt naše (predstojeće) ljubavi. možda misle da se to podrazumeva, ali da je to tako lako ni sokrat ne bi posezao do proročišta u delfima.

nekako sam uvek mislila da su italijanke pošteđene potrage za tom ljubavlju, one kao da je prirodno poseduju. izgledaju savršeno i mimo modnih diktata o idealnim merama, tj. ne izgledaju kao da su jedva preživele dijetu, naprotiv, a zgodne su, zanosne, glasno se smeju i ono najbitnije – deluju zadovoljne sobom. a jednu pastu! mnogo paste!!! sophia loren je jednom odala tajnu svoje zanosne figure: „sve što vidite, dugujem špagetama!“ međutim, nedavno se pojavio poster za predstojeći kanski filmski festival sa fotografijom ništa manje zanosne claudie cardinale. na posteru ona iz 1959, pleše na nekom rimskom krovu. sve bi bilo u redu da na posteru stas ove filmske legende nije u photoshopu smanjen barem za broj. čemu to i zašto? šta je autor plakata pokušao da nam poruči? da i italijanke negde greše? da mlada claudia nije bila dovoljno zgodna?

srećom, ne misle svi tako, ne posežu niti za fotošopiranjem, niti za dijetama, već shvataju razliku između suštine i… praznine? jedna od tih koje su znale suštinu uvek je bila i georgia o’keeffe. poznata po svom umetničkom radu, načinu života, snažnom ličnom stilu i insistiranju na onoj istini iz delfa. od 17. do 28. maja možeš da pratiš kanski filmski festival, a sve do 23. jula ako letiš preko okeana obavezno poseti brooklyn museum i izložbu „georgia o’keeffe: living modern“, izložbu koja slavi snagu individualnosti, autentičnost i nezavisnost jedne fascinantne ličnosti. (o njoj sam pisala ovde i ovde)

someone else’s vision will never be as good as your own vision of your self. live and die with it ’cause in the end it’s all you have. lose it and you lose yourself and everything else. i should have listened to myself.” – georgia O’keeffe 

georgia o’keeffe, photo by bruce weber,  1984

sad,  kada si već u njujorku možda na njegovim ulicama zapaziš i ovu ženu,  lyn slater, sedokosu univerzitetsku profesoricu koja ne krije svoje godine (63), modnu ikonu u usponu, vlasnicu netipičnog modnog bloga „accidental icon“, zaštitno lice najnovije mango kampanje “a story of uniqueness“, ženu koju je angažovao i elite model management, kreativnu osobu koja promoviše stav „budi svoj“. oscar wilde je već odavno u svom geniju primetio da nam ništa drugo ni ne preostaje, svo ostalo je već zauzeto.

lyn slater, photo carmen daneshmandi

ako i ne putuješ gotovo o svemu, ako želiš,  možeš da se informišeš i na internetu, tu možeš i da poručiš knjigu (ako možeš da izdvojiš tridesetak dolara)  koju se izdale ove dve fenomenalne žene, takođe njujorčanke, majka i kćerka, elisa goodkind i lily mandelbaum (o njima sam pisala ovde). njihova knjiga se zove

t r u e   s t y l e   i s  w h a t ‘s   u n d e r n e a t h:

t h e  s e l f –  a c c e p t a n c e   r e v o l u t i o n“.

zvuči snažno i istinito, zar ne? elisa je dugo bila urednica i stilista u najprestižnijim modnim časopisama i kaže da ju je narastajuća komercijalizacija mode sve više frustrirala, pa je sa svojom kćerkom, antropologom lily, pokrenula site/projekat  „style like u“ o ljudima sa sadržinom, koji grade svoj sopstveni stil. kada sledeći put izađeš na ulicu pokušaj da obratiš pažnju na one ljude koji ne izgledaju nalik drugima, jer stil je način da kažemo koju na temu ko smo, bez da otvorimo usta.

“people are very beautiful when you pay attention to them.” elisa goodkind 

being ‘stylish’ is not synonymous with being young, rich, thin, trendy or famous. it is not about having a designer label or an ‘it’ bag -true style is a reflection of the nonconformist spirit of the person underneath the clothes.” (elisa & lily)

StyleLikeU

Oglasi

Komentiraj

Filed under art, design, fashion, movie, wildsidefashion

winter sonata

prekrio me talas. pokušavam što bezbednije da se izvučem, ali mi teško ide… hladni i sivi dani nisu za mene. samo čekam da prođu. uz svu svest da je svaki dan života neponovljiv, nenadoknadiv… ali, ja na ovakvim temperaturama, odsustvu svetlosti i prevazi noći nad danom sebe ne mogu ni da vidim. a kada se ne vidim (ne mislim spolja, nego, pre svega, iznutra) kao da ne postojim. a ako ne postojim zašto me onda sve to dotiče? jedva uspevam da radim i ono što najviše volim: sanjam, čitam, pišem, gledam filmove… ne mogu ni da spavam. samo dišem. a i to nije neko disanje. plitko, a brzo, uznemirujuće. moj bože, šta bih ja radila u beskrajnoj noći nordijskih zemalja?

jednu lošu stvar prati druga i tako pletu niti od nekog jako dugog zimskog šala. a šta će mi taj šal kad izlazim na minus samo kada je neophodno?

dok čekam duge dane, sunce i zeleno ruka mi je krenula za belim, broširanim koricama. na njima piše: 20 pisaca, 25 priča. antologija savremene japanske priče. i tu sam se sakrila. usred te bez suvišne reči opisane japanske melanholije i mirnoće (to su teme). u prethodnim životima sanjala sam u japanu…

i hvala izdavačkoj kući tanesi za ovu knjigu.

a kakve veze ova antologija ima sa modom, s obzirom da je ovo, ipak, nekakav fashion passion blog? na str. 47. počinje murakamijeva priča “tony takitani”. čovek bi rekao da je ovo anti-fashion priča. o mladoj ženi koja ne zna kako da se izbori sa porivom za kupovanjem, gomilanjem nove i nove garderobe. njen muž, onaj kome je pravo ime tony takitani,  uz svu silnu ljubav koju oseća prema njoj, ne može da joj ne skrene pažnju na probleme koji iz toga proizilaze… ali, ona je i bukvalno postala žrtva mode. (kako? pročitaj priču.) a ono što je tonija privuklo ovoj ženi bio je upravo način na koji je ona nosila garderobu… i haruki murakami zna da prepozna taj poseban način:

nikad ga nije previše zanimalo šta drugi ljudi nose, niti je bio od onih ljudi čiji um registruje svaki odevni predmet na nekoj ženi, ali u oblačenju ove devojke postojalo je nešto tako predivno da je na njega ostavilo dubok utisak: čak bi se moglo reći da ga je ganulo. oko njega je bilo puno žena koje su se oblačile elegantno, a još više onih koje su se odevale da bi privukle pažnju, ali ova devojka bila je drugačija, potpuno drugačija. odeću je nosila tako prirodno i dostojanstveno kao da je ptica koja se umotala u poseban vetar spremajući se da odleti na drugi svet. nikad nije video ženu koja je nosila svoju odeću sa toliko očigledne radosti. a sama odeća izgledala je, tako obavijena oko njenog tela, kao da ima neki sopstveni život.”

randommovies: “Tony Takitani, 2004 ”

http://tonytakitani.tumblr.com/

Сродна слика

japanski reditelj jun ichikawa 2004.  adaptirao je za film ovu priču koju je haruki murakami prvi put objavio 2002.  na stranicama the new yorkera. ovo je minimalistički film, bez puno dijaloga, pun govoreće tišine, sa nenametljivim naratorom u pozadini… i prelepom muzikom koju je specijalno za ovaj film uradio ryuichi sakamoto.

 

 

Резултат слика за トニー滝谷

"To be modern is to tear the soul out of everything." Yohji Yamamoto:

“to be modern is to tear the soul out of everything.” yohji yamamoto

 

Сродна слика

Сродна слика

ako želiš pogledaj film online ovde:

a tema iz filma koju je komponovao i izvodi ryuichi sakamoto je ovde:

p.s. tek kada sam pustila ovaj post videla sam na socijalnim mrežama da je na današnji dan 1949. godine rođen haruki murakami. lepa slučajnosti…

Komentiraj

Filed under art, design, east, fashion, movie, music, tokyo, wildsidefashion

beauty is in the eye of the beholder

o filmskim susretima mode i umetnosti na ovom blogu sam već pisala pominjući onaj lepi projekat kuće miu miu“women’s tales”koji okuplja žene reditelje koje pametno, netipično promišljaju modu. giorgio armani, takođe, već nekoliko godina ima projekat koji priča priču između njegovih okvira za naočare, filma, gradova i života nekih zanimljivih ljudi.  frames of life je naziv tog projekta,  a 2014.  pokreće i drugi – “films of city frames” uz pomoć kojeg kroz oči mladih reditelja sa prestižnih svetskih filmskih škola (i armanijeve naočari) možeš da vidiš urbane, poetske portrete nekih od najlepših gradova na ovom svetu: rima, njujorka, pariza, la, seula… kroz jednostavne emocije i priče lišene cinizma.

jedan od meni najdražih filmova u projektu  “frames of life” je film koji potpisuje piero messina, asistent paola sorrentina na jednom od mojih omiljenih filmova ever “la grande bellezza“. njegov film je inspirisan “putovanjem nakraj noći” (louis-ferdinand celine), a upotrebio je i neke neiskorišćene kadrove iz “la grande bellezze”. plus, u filmu se pojavljuje, okrenut leđima, sam paolo sorrentino. i večni grad!

ne znam da li ćeš imati vremena i dovoljno pažnje da odgledaš sve ove filmove… nije to stvar na koju bih se kladila. pažnja nam je sve kraća, a vreme sve više puštamo da klizi van naše volje, kontrole, ljubavi ili kako se već to zove. 2016. je godina. godina brzog ritma… šteta.

 

travel is useful, it exercises the imagination. all the rest is disappointment and fatigue. our journey is entirely imaginary. that is its strength. it goes from life to death. people, animals, cities, things, all are imagined. it’s a novel, just a fictitious narrative. littré* says so, and he’s never wrong. and besides, in the first place, anyone can do as much. you just have to close your eyes. it’s on the other side of life. (journey to the end of the night,  louis-ferdinand céline)

 

mimi thorisson  koja piše jedan od meni najomiljenijih kulinarskih blogova

priča iz rima

priča iz sidneja

priča iz hong konga

film iz torina

priča iz njujorka

 

 

Komentiraj

Filed under art, design, fashion, movie

panika derevya

ona se(be) zove паника деревья… a ovo su dani kada su se ovi prostori oslobađali. dani kada kao da su se  расцветали яблони и груши,  поплыли туманы над рекой…  a što bi rekla milica rakič: ja nisam oslobodila beograd

ovo dole je ona:

google projekat  povodom 70 godina pobede «живая память».

panika derevya je one-woman show. umetnica, dizajner, producent, kustos više umetničkih projekata (pomestaymenyami, notrich, panika derevya, aртмоссфера…)… studirala je modni dizajn u omsku, živi u moskvi…

kada je reč o trendovima nju interesuju eko trendovi u modi. kako nove tehnologije mogu da pomognu u očuvanju prirodnih resursa. većina njenih modela je unisex.  njena moda je konceptualna, minimalistička i ironična… kaže da joj je cilj da naglasi ličnu harizmu onoga ko je nosi. so… njeni modeli nisu za one bez harizme.

ovde se nalazi intervju “panika и другие сильные чувства”. na ruskom, of course. malo se pomuči.

Платье Panika Derevya, 13000 р.

Our Fuchsia Foil Dress is a hit at summer parties in Moscow

a zašto “panika drveća”? ona koja stoji iza tog pseudonima kaže da se oseća mirno, spokojno sa njime. sa tom membranom između nje i sveta. a došao je slučajno… taj njen nadimak. lak. one koja stvara artmosferu.  artmossphere.

ovo su samo neki  od njenih sajber prostora:

http://clothesinuse.blogspot.rs/

http://artmossphere.ru/

http://pomestaymenyami.tumblr.com/

 

 

POMESTAYMENYAMI представляет выставку Simple Dress. Toilet Exhibition

фото: дина попова

photo alyona ermishina

photo masha demianova

 

Komentiraj

Filed under art, design, east, fashion, movie, nature

after a visit to the beach…

nije me bilo podosta, jer: after a visit to the beach, it’s hard to believe that we live in a material world. (pam shaw)

zapravo, nije teško ni nakon plaže poverovati da živimo u materijalnom svetu. preočit je. teže je da shvatimo zašto živimo u tako materijalnom svetu. ili zašto smo dozvolili da to bude tako. (o, bože, ne volim da govorim u ime drugih, vraćam se na prvo lice jednine. to je i poštenije.)

čovek beži sve brže od svega onoga što ovaj zemaljski život čini lepim i dobrim. beži od slobode, od prirode, od sebe, od smisla… na delu je i antiduhovnost i antiintelektualizam. nikakav napor nije potreban ni da bi se to uočilo.

ali, na plaži zaboravim sve to. sav taj svet.  zato i volim da sam tamo od jutra do zalaska sunca. (bila bih i od izlaska kada bih naterala sebe da rano ustanem.) odeš sa dragim ljudima, smeješ se, dišeš, zatvoriš oči i pustiš telo i sunce da postoje jedno pored drugog, plivaš, roniš, voliš i meduze i velike talase, slušaš šum mora i huk vetra, gledaš u plavo i zeleno. i sve je drugo besmisleno.

posle 11 dana vratih se. u tzv. stvarnost. a kad zatvorim oči vidim talase. i plavo. i svetlost!

bitnije stvari vidim zatvorenih očiju.

zato, kad ih otvorim,  kad god mogu,  biram šta ću da gledam:

  • film “snowden” olivera stona. i slušanje muzike petera gabriela!
  • u novom “original magazinu”  čitam tekst koji je jelena đoković napisala. lep, topao i pametan putopis o ekvadoru.
  • a ovih dana ću sebi na dar da kupim “praznik beznačajnosti” milana kundere. i nadam se da to nije njegova tačka…
  • ako voliš edwarda hoppera pogledaj i ti ovaj film:

 

  • ako imaš dobar ukus za umenost i voliš nakit obrati pažnju na ovo:

moja omiljena georgia o’keeffe nosila je njegov nakit i volela njegove kinetičke skulpture. i imala ih u svom lepom domu u novom meksiku. on je alexander calder.

“i wish people were all trees and i think i could enjoy them then.” (georgia o’keeffe)

georgia o’ keeffe  i broš koji je dizajnirao njen prijatelj alexander calder

georgia o’keeffe u svom domu ghost ranch i skulptura alexandera caldera

nakit koji je calder dizajnirao

 

alexander calder, 1954

i tako, lepota je u oku posmatrača…

erich fromm nam je u “umeću življenja” skrenuo pažnju da izbegavamo društvo trivijalnih ljudi.

sebi želim da posetim plažu kad god mogu, da se okružim lepim stvarima i dobrim, kreativnim i mudrim ljudima. i  sve ružno i zlo da me izbegava i da ja izbegavam u širokom luku.

čovek ne bi trebalo  da govori lošim ljudima o onome što vidi, ali ne bi smeo ni da pokušava da ih uveri kako je slep. (erich fromm)

ovih dana moji omiljeni kreatori yohji yamamoto i rei kawakubo imaju rođendane. on je napunio 73 godine (3. oktobra), a ona (danas) 74. i nakon nedavno završenog paris fashion week-a konstatujem da su njih dvoje i dalje najmlađi kreatori na svetu.

 

…“One may have such yearnings at any age, and Kawakubo was into her thirties when she met the love of her youth, Yohji Yamamoto. There was something pharaonic about their glamour as a couple, that of two regal and feline siblings with a priestly...

 

5 komentara

Filed under art, fashion, motion, movie, music, nature, passion, water, wildsidefashion

les 3 boutons

prošle godine u ovo vreme napisala sam na blogu da je ona moj najveći junak tog leta 2015. evo šta sam sam tačno napisala:

agnes varda – ikona francuskog novog talasa.  ima 86 godina i energiju i radoznalost dvadesetogodišnjakinje. smuca se po svetu i radi na novom projektu sa mlađanim  (u odnosu na nju) francuskim umetnikom koji se predstavlja samo kao jra nije loše ovog leta (sve do polovine septembra) biti u njenom letnjikovcu, u la maison de l’aiguebrune, u provansi. u toj prešarmantnoj kući ovog leta kulturni program i mnogo više od toga osmislio je lynchov klub silencio. o kući i programu više ovde: www.maisondelaiguebrun.com .

https://d3v4jsc54141g1.cloudfront.net/uploads/project_image/image/208628/Agnes_JR-1433946274.jpg

jr & av

https://s-media-cache-ak0.pinimg.com/236x/66/d3/54/66d354e72b7ddbe44ea4837a34e87c08--agnes-varda-classy-people.jpg

jacques demy and agnes varda

znaš ko je agnes varda? kao svaki idealista duša me boli što ljudi znaju za neke skroz beznačajne osobe, a ovakve ljude kao što je agnes su mimoišli u životu. a život bi im bio smisleniji sa tom spoznajom. ubeđena sam. i svet bi bio bolje mesto. npr. već godinama nosim jednu majicu sa printom fotografije jane birkin iz mlađih dana. skoro niko nema pojma čiji lik nosim. ja onda entuzijastički krenem da nabrajam njene prelepe pesme, njene filmove, pa na kraju posažem i za informacijom ko je bio njen suprug. ne vredi. pomišljam šta bi tek bilo da im kažem da je agnes varda snimila jedan film o njoj…

opet ću da posegnem za jednim svojim starim postom o agnes. 2013. napisala sam:

 

u nekom smislu agnes varda  (rođena 30. 05. 1928.) je za nouvelle vague  ono što je gertrude stein bila za izgubljenu generaciju. podseća me po mnogo čemu na nju…

agnes nije bila lepotica dana. muškarci reditelji ne moraju da budu frajeri i po da bi se pričalo o njima. potrebno je „samo“ da budu dobri reditelji. za žene u ovom biznisu treba još ohohoho da bi bila cenjena. kao i u pogledu godina… za agnes kažu da je baka novog talasa. za godarda koji je samo dve godine mlađi ne bi rekli da je deda novog talas, taman  i da agnes  ne postoji. nepravedno, ali to je svet u kojem živimo. agnes se ne miri sa zacrtanim stvarima. zacrtane stvari treba obrisati i(ili) crtati preko njih.

kraljica kolaža. montaže. bunta. potlačenih. skrajnutih, levičara,  plaža!

feministkinja. borac za pravdu. rušitelj socijalnih tabua.

studirala istoriju umetnosti na sorboni i školovala se za kustosa na ecole de louvre.

režiser, scenarista, fotograf, vizuelna umetnica…

grčko-francuskog porekla. rođena u belgiji. živi u francuskoj. rođena kao arlette. u osamnaestoj odabrala sama sebi ime agnes. od 19.-te nosi istu frizuru! žena koja je donosila promene nije menjala svoju frizuru

bila je među onih petoro-šestoro ljudi koji su ispratili jima morrisona.

pisala dijaloge za „poslednji tango u parizu“.  završne scene su morrisonom inspirisane…

naterala je jean-luc godarda da skine naočare u jednom njenom filmu.

tokom godina provedenih u americi napravila je 2 filma: lions love (inspirisan hipi pokretom) i black panthers  o kontroverznoj istoimenoj organizaciji za građanska prava crnaca i socijalnu pravdu (1968.) .

sada živi u normandiji, zemlji svog pokojnog supruga jacques demyja, režisera i glumca… posvetila mu je tri filma. jedan igrani (jacques de nantes) i dva dokumentarna.

putovala je u usa, kinu, rusiju, iran, na kubu… pravila filmske i fotografske zabeleške o onome kako je videla te sredine. 

1957. na poziv kineske vlade provela je 2 meseca po nr kini. sa tog puta, po tada za strance prilično zatvorenu kinu i nepriznatu od strane un, nastale su njene sjajne fotografije. 

https://s-media-cache-ak0.pinimg.com/736x/93/03/da/9303dafd512ce84c050138898cb6e979--jim-morrison-the-doors.jpg

agnes varda & jim morrison

a kakve veze agnes varda ima sa modom, pošto je ovo modni blog wildsideFashion, a agnes baš i ne mari za modu? znaš za projekat miu miu  “women’s tales”.  okuplja sjajne žene reditelje sa raznih strana sveta koje pričaju filmom o ženama i modi. jednu od priča (zapravo anti bajku) ispričala je i agnes. jednostavno, magično. lepo i pametno. ništa manje nego što bi se od nje i očekivalo. i uvek intrigantno. kod nje se ništa ne podrazumeva. ne volim da gubim vreme na ljudi i stvari koji nemaju tu neophodnu, delikatnu dozu intrigantnosti. inače, čemu sve to? ona ne deli savete, pouke, ali jasno i glasno kaže šta je važno, a šta nije. obrazovati se i uzeti život u svoje ruke, osvajati slobodu ili se oblačiti i presvlačiti ili već nešto isprazno poput toga, biti konzument…

a ovo je film koji je napravila za miu miu i women’s tales:

evo i njene priče o toj priči, o tome kako je suprotstavila i spojila farmu i jednostavan život na selu i visoku modu:

a ovako se snimao film:

 

 

 

Сродна слика

2 komentara

Filed under art, design, fashion, movie, music

new york and new nordic movement

jutro nakon neprospavane noći. a moram na posao (kad nisam vlasnik svog vremena…). vuku se sati. i, konačno, vreme je. povratak kući. pretoplo. ulazim u taxi prijatno klimatizovan. automobil čist. na zadnjem sedištu ja. sedim i ćutim. nesposobna i da mislim. tek postojim. u raljama umora. i onda krene ova stvar:

i SVE  se promeni. za tren!  sve je perfectly imperfect. i pomislim kako li je tek nekom ko se vozi ulicama tog Grada i sve mu je krenelo na bolje, i zna da sve može i želi…

pitam se šta je manjkavo u samom postojanju? biti deo tog spektakla nije li već privilegija? to što imaš mesto i posmatraš, upijaš zvuke, slike, vibracije, pratiš svoj dah… kada se, ako si alpinista, popneš na vrh planine imaš li osećaj nemoći što ne pomeraš oblake, što ne vedriš i ne oblačiš? ili kada dođeš do vodopada izjeda li te čežnja da ga zaustaviš?a sopstveni život nije nikakvo manje čudo od planinskog vrha i huka vodopada.

da li sam ti pričala o henriku vibskovu?

doneo je nordijski dizajn i u njujork. voziš se tako taksijem, na pravom si mestu,  sinatra se čuje sa radija, račun ti je dovoljno pun i imaš ovu adresu: 456 broome street 10013, nyc.  uđeš i vidiš ovo:

photo by kseniya baranova

ili ti je bliži copenhagen? krystalgade 6, copenhagen k 1172

ovde ćeš videti šta on sve radi:

http://www.henrikvibskov.com

ovaj strastveni i baš visoki kreativac koji kao da se sve vreme igra, osim što je modni kreator  je i reditelj, i bubnjar, i unutrašnji dizajner, i likovni umetnik, i kostimograf, i scenograf, i predavač… za modni dizajn školovao se na najboljem mestu, u londonu, na central saint martinsu. rođen je 1972. njegove modele nosili su: björk, the arctic monkeys, franz ferdinand, lou reed, devendra banhart…

znam da, ko god da si i gde god da si,  izbombardovan si informacija 7/24, ali možda budeš hteo ove video zapise da pogledaš. možda te to što henrik radi ponese, uznese… kakogod, da budem iskrena, ovo pišem sebi. onoj šćućurenoj, radoznaloj, na dnu mog bića. ili  za jednu ili dve baš takve iste. ne zavaravam se da horde i horde ljudi hita da pročita ovo. nikad me nije ni zanimalo da budem po ukusu mnogih.

”you can walk into a room with hundreds of people and without talking to any of them, you feel attracted to one.” henrik vibskov about fashion and how it resembles art even though it has another speed. (louisiana channel)

kada on predstavlja novu kolekciju to je mnogo više od modne revije.  a i modeli su mnogo više od mode. vidi:

 

“it is important not to lose your sense of humor. without humor, we would be computers. many of my concepts or visions have humorous dimensions,” he says.

paris fw, june 2016,  ss 2017 – ‘the salami kitchen of the non-exi-stent’ where the opposites meet.
morals and sensibility vs. desires – the latest health trend vs. letting one self go to hedonistic pleasures. (photos by victor jones)

nika: what inpires you?

vibskov: just by walking or sleeping, things hit you. inspiration comes from everywhere. western, non-western cultures—i’m open-minded. i love to travel. but not only for inspiration. alas, timewise, i have a problem with that. touring, museums, designing, babies.

interview magazine

“creativity cannot be forced or given boundaries. i enjoy placing

myself in the midst of the unknown. it is then that i can learn

and adapt to things completely new. i use my eyes and my brain.” 

henrik vibskov, 2013

fotografije sa njegovog bloga

 

hint magazine

hint magazine: is there a difference between the design world and the music world?
henrik: not really. for me, it’s the same attitude, just playing with identity. dressing up, less fashion, more costume, but i’m still trying to build a something that people respond to.

 daelim art museum  seoul, south korea , 2015.

http://www.vibskovemenius.com/

the fringe je projkat na kojem radi sa vizuelnim umetnikom emeniusom.

kinfolk je takođe skrenuo pažnju na henrikov rad. evo u ovom tekstu.

Komentiraj

Filed under art, design, fashion, movie, music, nature, passion, philosophy, photography, wildsidefashion

outlaw moscow

http://www.outlaw.ru

диляра минрахманова (dilyara minrakhmanova) je sa 17 godina stigla u moskvu da studira. postala je politikolog i prevodilac za kineski jezik, potom je studirala i u kini, a onda je putovala, slikala, pravila kratke filmove, na moskovskom državnom univerzitetu završila je modni dizajn i postala modni kreator. sve to postigla je kao da je baš lako. максим башкаев (max bashkaev) danas se takođe bavi modom, uporedo sa filmom i fotografijom, a u kini je studirao orijentalistiku i kineski jezik, da bi potom u parizu studirao business.  a onda su 2014. njih dvoje osnovali street fashion brand provokativnog imena: outlaw moscow. zapravo, to je mnogo više od brenda. koncept, odnos prema životu… na svom sajtu  ovo dvoje mladih, obrazovanih ljudi ovako su opisali to što rade:

outlaw moscow fashion brand stands in avant-garde of the new wave of the russian art life.

founded by the duet of russian designers di minrakhmanova and maxim bashkaev it concentrates on the cutting edge outerwear and innerwear designs and represents the very independent and unique moscow fashion style culture.

however, the ‘outlaw’ has grew up into something wider than just a clothing brand, it has formed the unofficial community of the young creatives and talented professionals, united by the same values and love to freedom.
it all has started to moscow and now goes global.

outlaw people set the new cultural and fashion trends, forming the international community of the independent, creative and free-minded people.

zanimljivo je da su ih ljudi iz organizacije mercedes benz fashion week zapazili na instagramu i pozvali da učestvuju na moskovskoj nedelji mode. njihov rad propraćen je sjajnim kratkim filmovima, čak toliko da se može reći da su po tome prepoznatljivi. ove godine su dobili nagradu za najbolji modni film koju dodeljuje shoWstudio čiji je vlasnik čuveni nick knight. a to nije mala stvar! ovakve posebene, posvećene ljude i treba da primećuju, odaju im priznanje i nagrađuju.

Это стиль жизни мыслителей и искателей, борцов за свободный дух. самые выдающиеся подвижники русской культурной и общественной жизни были настоящими аутло. первоткрыватель беринг и художник марк шагал, поэт цветаева и ссыльный декабрист муравьев-апостол, яростный маяковский и безжалостный барон унгерн, мыслитель бродский и неистовый старообрядец протопоп аввакум, атаман степан разин и философ бердяев, – вот настоящие аутло российского мира. одежда outlaw moscow создана для аутло современности.

outlaw moscow ставит перед собой задачу отразить новое поколение людей в россии: свободное и открытое миру.  (di minrakhmanova)

di minrakhmanova

outlaw moscow clothing was born from the protest of the art and intellectual people of russia against the mental slavery, oppression and dictatorship of the presence.

max bashkaev & di minrakhmanova = outlaw moscow

photo by adam katz stinding, le 21eme
“we are inspired by russian art and we try to put it in a modern way, and we also have our own philosophy, which we call the philosophy of freedom. that’s how we call the people who dress like this — not in the way that you are an outlaw physically, it’s more like that’s how you feel. it’s also a description of the environment in which the brand has been built, it’s a description of the situation in the country now as well.” (max bashkaev)

outlaw showroom ćeš naći na ovoj adresi ako te put nanese u rusiju: moscow 

2-nd obydensky pereulok, 12 a, 3rd floor

 

Komentiraj

Filed under art, design, east, movie

artist(s) at home

jedan jedini put sam bila u rusiji nepristojno davno. bila je zima. i bilo je prelepo ušuškati se pod šubarom kupljenom u tada polupraznom gum-u i zamišljati da sam ana karenjina lično. ili lili brik! rusija je tada bila matrjoška u drugoj, većoj matrjoški, u sovjetskom savezu. rafovi su bili pusti, stomaci kao i oči svega gladni, pa sam za iznošene italijanske farmerice dobila 100 nemačkih maraka… ali, jasno je bilo koliko su bogati. na sve one druge, važnije načine. pominjala sam taj svoj, do sada jedini, put u rusiju ovde i ranije. kada sklopim oči mogu da vidim sliku: uz ciku od sreće penjem se hitro ogrooomnim stepeništem ermitaža, pa pred mojim prvim modiljanijem u životu plačem, pa se opet smejem i ne znam kuda ću pre, na koju stranu. čak i da mi kao aleksandru sokurovu dozvole da na jedan dan zatvorim ermitaž samo za sebe, ne bih znala kuda bih pre pošla … a napolju je padao sneg.  i sve je bilo tako veliko. i nestvarno belo. i široko. i bulevari. i prazne radnje. i dvorane. i osmesi…

владимир маяковский и лиля брик

film “ruska arka” obavezno pogledati! sokurov ga je snimio u jednom kadru!

a ovo je priča o dvema ruskinjama iz moskve i njihovom modnom projektu “artist at home“(художник дома). kolekcija je 4. februara predstavljena u moskvi. o njoj je pisao i  ruski vogue.one se zovu liza smirnova i olga glagoljeva.  liza je slikarka, a olga se bavi modom i ima svoj brand “go“. sve je u ovoj kolekciji urađeno ručno. materijali su prirodni ili reciklirani, organski pamuk, kašmir i denim, starinski peškiri koji su korišćeni ručno su tkani. olga glagoljeva veoma drži do eko pristupa i voli da sarađuje sa umetnicima. apstraktni lizin vez imitira tragove boje koji ostaju po graderobi slikara. artist at home… kolekcija je priča o kreativnom procesu jednog umetnika ispričan jezikom veza i tekstila. još jedna priča o preplitanju umetnosti i mode iz rusije! (pisala sam o uldus bakhtioznoj, nataši judinoj…) i mislim da će nam iz rusije i bivših sovjetskih republika tek stizati dobre modne priče.

eto, to je olgin go!

 

“artist at home”

new collection from olya glagoleva’s eco-friendly brand GO in collaboration with lisa smirnova, a talented artist from moscow. 

the collection tells the story of a painter whose studio and her home is a single space, where both home and work clothing mix together. the story of the creative process will captivate you and transport you to the artist’s parallel realityevery garment is made only once, each decorated with hand embroidery in the unique style of lisa smirnova. the clothes themselves are pieces of art, lovingly created in a process that spans up to 100 hours each. 

 (sa sajta www.gowitholya.com)

lisa-smirnova-8

lisa-smirnova-11

lisa-smirnova-10

Lisa Smirnova

оля: мой стиль – моя философия. планета – наш дом, вне зависимости от того где мы находимся, так мы и должны к ней относиться. поэтому моя одежда выглядит как домашняя и расслабленная.

 

фотограф: ирина бордо
макияж: марина грин
модель: варвара шилова 

olga kreira sjajno, a liza pravi magiju pomoću igle i konca. pogledaj samo. inače, osim što je slikarka, ona je i dizajner, ilustrator knjiga… po obrazovanju je kostimograf:

я считаю, что талантливый человек на 80% состоит из отсутствия этого страха, он не боится заявить о себе и продолжить заниматься тем, чем хочет. ты можешь как угодно тонко чувствовать мир, обладать идеальным вкусом и академическим образованием, но если ты в себя не веришь, то это никому не надо.  (лиза смирнова)

lisa smirnova, лиза смирнова

go je mladi brand i predstavlljen je 2014. prvi put. olga glagoljeva ima zanimljiv site: www.gowitholya.com . rođena je u tadžikistanu, živi u moskvi gde je i studirala, posle studija provodi šest meseci u indoneziji gde uči tajne izrade materijala, a posle indonezije odlazi u london na čuveni central saint martins. provereni recept za kvalitet: talenat plus posvećenost, plus vrhunsko obrazovanjr i stalan rad na sebi.

olga glagoleva (ольга глаголева)

lisa smirnova (лиза смирнова)

sokurov’s “russian ark”

o, da, ovo je ceo film!

Komentiraj

Filed under art, design, fashion, movie

not building a wall but making a brick or mount mogan fashion week

obavezno neka (bilo koja) murakamijeva knjiga. i pitanje. da mi odgovori. onako uzgred. o čemu razmišlja dok trči po danu nalik ovom vetrovitom? i peljevin! kog vraga radi u budističkom manastiru dok pada kiša?da li bi došao kada bih ga pozvala na ovu nedelju mode?

//

necessarily a book (any) by murakami. and  a question. to be answered. casually, by the way. what is he thinking about while running on a windy day, like the one today? and pelevin! what the hell is he doing in a buddhist monastery while it’s raining? would he come had i invited him to the forthcoming fashion week?

i lao ce. preko planine mogan (200 km od šangaja) 4d mapiranje njegovih mudrosti. da se vide iz aviona. i odande. sa onog sveta.

glava mi je kao košnica ovih dana.  kakofonija. a lepo me brian eno upućuje: “ne zidanje zida, već izrada cigle“/ “zaobilazne strategije”. preko preče, naokolo bliže. zato zaobilazne strategije. da bi se stiglo.

zamišljam nedelju modu tamo daleko, u brdama i gorama, po vetru i kiši, daleko od instant-poznatih, bliceva, selfija, neophodnih, suvišnih… u miru. i skladu. da u prvom redu sede lame, čuvari kozjeg stada, proizvođači kašmira i berači čaja, posvećeni i zaljubljeni u lepo i dobro.  zephy lou & kian zhang iz old lyric / autumn sonata su glavni selektori te nedelje mode. jedini dozvoljeni video zapis bi smeo da radi abbas kiarostami. i barem dva dana morala bi (zbog scenografije i svežine posle) da pada kiša. tamo na dalekom istoku, na planini mogan… scenografiju bi radio shengxuan zhu.

kod njega bismo i odseli. i bili bismo pažljivi gosti… hodali bismo kao gejše, jedva čujno. i svi bismo se neusiljeno osmehivali.

//

and lao tze. 4d mapping of his wisdoms over the mogan mountain (200 km from shanghai). to be seen from the plane. and from over there. from the other world.

my had is like a bee hive these days. cacophony. and brian eno has been guiding me : ‘not building a wall, but making a brick’/the oblique strategies.

i’m imagining a fashion week far away, in the mountains and valleys, in the wind and rain, far away from instant – celebrities, camera flashes, selfies, the unnecessary, over the top… in peace. and harmony.  lamas, goat shepherds, tea pickers sitting in the first row, in love with beauty and goodness. zephy lou & kian zhang from old lyric/ autumn sonata are the main selectors of that fashion week.  the only videa allowed  would have to be made by abbas kiarostami. and there would have to rain for at least two days (for the scenery and the freshness in the aftermath). there, in the far east, on the mogan mountain… scenography would be made by shengxuan zhu.

we would have stayed in his place too. and we would have been careful guests… we would have been walking as geisha’s, soundlessly. and we would have smiled casually.

mogan mount, , zhejiang province, china

http://www.kreuzzz.com

reviju šešira i kapa ateljea kreuzzzz bismo videli na otvaranju. započela bi napolju, a onda bi, uz pomoć onih koji imaju moć, pljusnula kiša. i abbas kiarostami bi uradio sjajan posao… on zna:

in the total darkness, poetry is still there, and it is there for you…  abbas kiarostami
//

the opening runway show would have been that of hat atelier kreuzzz. it would have begun outside, and then, with the help of those who have the power, the rain would start pouring…. and abbas kiarostami would have done a great job…he knows: in the total darkness, poetry is still there, and it is there for you… abbas kiarostami

Abbas Kiarostami: ABBAS KIAROSTAMI RAIN (23) 2007

abbas kiarostami, rain, 2007

muzikу posle vetra i kiše dobijaju oni: david sylvian, brian enoryuichi sakamoto.

prostor i vreme između kreuzzz-a i kraja prepuštam, sa puno poverenja, zephy i kian, ali na kraju moraju biti junya watanabe, comme des garçons i yohji yamamoto. 

//

the music after the rain and wind i leave to them: david sylvian, brian eno and ryuchi sakamoto.

time and space between the kreuzzz and the end i leave, with much confidence to zephy and kian, but in the end there has to be junyaa watanabe, comme des garçons and yohji yamamoto.

Junya Watanabe, Comme des Garcons and Yohji Yamamoto

junya watanabe, comme des garçons & yohji yamamoto. 

 

dame i gospodo, drugovi i drugarice, koze, ovse, psi, berači čaji, viktore peljevinu and co. bio bi to mount mogan fashion week.

//

ladies and gentleman, comrades, goats, sheep, dogs, tea pickers, victor pelevin and co. it would have been mount mogan fashion week.

Komentiraj

Filed under art, china, design, east, fashion, movie, music, nature