the greatest revolution

o, baš sam bila glupa (a sad sam paaametna). dugo nisam obraćala pažnju ko sam, šta mi treba, šta je dobro za mene… nisam se trudila. nisam uložila dovoljno vremena, truda, energije, a ni ljubavi da spoznam sebe. naravno, ne mislim na vulgarnu opsednutost sobom i samo sobom baziranu na predrasudi o svojoj dominaciji i tuđoj inferiornosti. zaista bih volela da budem sposobna i vična da ostatak čegagod posvetim dobrim, lepim, jednostavnim stvarima. i odnosima.

ovo  je blog koji progovara koju o modi, tj. o onom što stavljamo preko svoje kože kako bi se u toj svojoj koži osećali bolje i boljima. sigurniji. bezbedniji. više nalik sebi (ako odaberemo/priuštimo/kupimo/napravimo/osmislimo oklop od tkanine tako da on što više liči na ono šta smo ispod kože). i tu je ista stvar. nisam ni u tom segmentu bolje znala sebe. inače mi ormani ne bi bili prepuni sulude količine stvari koje niti su mi potrebne, niti baš liče na mene.

treba mi cvrkut ptica. i zelenilo. i stvari koje ne moram. odnosi koje ne moram. ne treba mi (ni) garderoba koju mogu sebi da priuštim omeđana cenama i ponudom u skladu sa standardom većinske kaste kojoj pripadam u ovom zemlji. (što bi rekli t’rex: i drive rolls royce / cause it’s good for my voice... a iz drugog džuboksa čuje se: ustajte prezreni na svetu…)

Резултат слика за love yourself revolution

m  i  n  i  m  a  l  i  z  a  m

jer sam rešila da se više osluškujem.

i jer sam odlučila da se više posvetim.

(što ne znači da nema više dana kada bih da budem šarena kao t’rexi)

kao što ne znači i da minimalizam mora da bude svačiji izbor. izbor (kao što sama reč kaže) treba da bude individualna stvar, ono što najviše tebi odgovara, tebi znači i na tebe liči.

minimalizam u svemu. jedna od mojih želja je da ima jedan ovakav prostor i živim od njega/u njemu:

ili ovakav:

a u slavu modnog minimalizma evo jedne ruskinje sa katalonskom adresom. nata mesnikovich. tamo gde je ona odrasla danas je -31 °C. magadan na dalekom istoku rusije. u zalivu ohotskog mora. tamo gde ono dodiruje i obale japana. na kraju, ili početku, sveta.

dragi bože, univerzume, dalaj lamo i svi ostali, zašto je daleki istok takav magnet za moje biće? eto, kad sam već na putu spoznaje, volela bih i to da spoznam. 

dok ne dođe do te samospoznaje vraćam se na priču o nati mesnikovich. dok se 2013. nije preselila u barselonu živela je u nekoliko ruskih gradova. upoznavala sebe na putu do minimalizma na jugu raspevane evrope. u voronježu je kreirala kostime za go-go igračice u opskurnim noćnim klubovima, u moskvi je radila za pop zvezde, pisala modnu kolumnu za jedan modni časopis, sarađivala u nekoj tv emisiji o modi…

mesnikovich.com

18.0.08 DB DRESS.jpg

ovo je moja omiljena mesnikovich haljina – dragon dress

18.0.07 DB DRESS.jpg

a ovo je bum dress

na natinom sajtu stoje i ove reči:

“it´s drapes. it´s lines. it´s minimal”

18.0.10 DB DRESS.jpg

double neck dress

Фотографија корисника Mesnikovich

Фотографија корисника Mesnikovich

Фотографија корисника Mesnikovich

ovi komadi odeće nate mesnikovich su dovoljni sami sebi. što sam starija sve manje nosim nakit. nekako mi je dovoljan dobar sat.

ali… ako je nakit zaista dobro dizajniran, kako mu odoleti? ovaj o kome sada maštam mislim da nije u konfliktu sa minimalizmom. a ni sa mojim bićem.

d  e  t  a  j

http://www.detaj.com

i , da, i on je sa dalekog istoka. iz japana. iz osake. (meni zanimljivo, prodaje se i u sibiru, u permu. tamo gde pravi najuzbudljiviju opersku scenu na svetu teodor currentzis…)

i ima priču. a meni je priča važna (kada se dopunjuje sa tišinom, pogotovu.)

Фотографија корисника Danchu Taipei

na sajtu piše ovo:

the creative process always starts by developing a feeling for the material, by endless trials, making the most of the metal properties.
in the distortion of the air, in shared times…
inspiration is always there.
away from decorative concerns, the goal is to find some beauty in the functionality and structure of objects.
all detaj jewelry is handmade in his workshop.
regardless of gender, creations address the individual.

designer : takayoshi yamanami

WE FIND BEAUTY IN FUNCTION AND STRUCTURE.
WE SEE BEAUTY IN BOTH CREATION AND DESTRUCTION.
WE CAN SEE GOD’S BEAUTY IN RUBBLE.

TINKERING IS SYNONYMOUS WITH POLISHING.
KNOWING THE PAST IN SYNONYMOUS WITH KNOWING THE PRESENT.
BEING AVANT-GARDE IS SYNONYMOUS WITH UNDERSTANDIN THE CLASSIC.

EVERY ACCOMPLISHMENT IS THE BEGINNING OF A NEW-STANDARD.

Сродна слика

-2

Фотографија корисника Danchu Taipei

 

eto, to bi bilo to za večeras.

Oglasi

silencio, por favor: paul harnden – shoeMaker(s)

paul harnden

#thepoetryofmaterialthings #handmade

https://vimeo.com/95197238

(pogledaj obavezno ovaj video!)

može li odeća da nosi tišinu? (i obuća, of course. za nečujne korake…) odeneš se, obuješ i – tišina! u tebi. oko tebe. dobro ti je…

pretpostavljam, jedan od preduslova je da je (i)  onaj ko je stvara predan tišini.

paul harnden zasigurno jeste.

i moju reč intropia prišivam mu.

i posvećenost.  zanatstvu. on je taj – maker.

nezainteresovan za svakodnevna, svakovekovna dešavanja. za njega kao da se industrijska revolucija nije ni desila. u principu mnogo držim do duha vremena, ali je jasno zašto me ovakvi posvećeni osobenjaci fasciniraju. navući na noge cipele koje je stvorio paul harnden i obući njegovu odeću na sebe i zakoračiti u “godinu potopa” margaret atwood… u pravu rEvoluciju. ili u polje. a onda navući njegove floralne komade za proslavu. kadgod. svi su oni pravljeni da traju. ne jednu, pola sezone, dok je u trendu, dok je u modi, dok je in, dok se lajkuje i šeruje, nego za godine i decenije. i duže, sa puno pažnje, ručno stvarano… i za amiše i za urbane duše. za radnike i za umetnike. (ok, za one sa lovom, ali tako je to…)

iako mu to, sigurna sam, nije namera, p a u l   h a r n d e n je jedan od onih koji podstiču. edukuju, menjaju… jedan od onih koji nam baš trebaju.

galliano voli da nosi ono što paul stvara. meni se svidelo to što je rekao za njega da je “v e r y   g r e t a   g a r b o“…

o ovom povučenom od javnosti stvaraocu iz brajtonu (rođenom u kanadi) zna se koliko on dopušta da se zna. postoji tek jedan intervju i to samo u papirnom izdanju some/things magazina,,,( broj iz septembra 2011, razgovor vodio derek thomson). i odlomci tog razgovora po internetu.  nešto video zapisa njegovih i o njemu. i fotografije njegovih kreacija, od cipela do šešira. (toliko od toga bih volela da nosim. jer, znaš, ponekad i materijalne stvari prave poeziju... ali, ne nosim ih. jer život u nekim zemljama, poput ove moje, tek je kod prozaičnosti stao…)

neko je primetio da postoji sličnost između josepha beuysa i njega. složila bih se i tu. i baš mi se sviđa što ne posećuje partije i sva ta kao obavezna, oficijalna smaranja. prodaje po probranim mestima (dover street market u londonu, autumn sonata, shanghai… ). cenim da bi se njegovi šeširi svideli i mačku dr seussa. i neobičnom (sjajnom!) kineskom umetniku sa imenom luo xu (o kome se spremam da pišem)…

pravi i muziku i kratke filmove…. i nameštaj. i fotografiše. a nosi ga na pr. i richard serra.

i diane keaton, kojoj je jedan od omiljenih kreatora.

diane keaton, vanity fair cover photographed by annie leibovitz, steal her style vickiarcher

diane keaton za vanity fear, annie leibovitz

Paul Harnden at work

paul  harnden stvara

Paul Harnden Shoemakers - Google 検索

sve te cipele… 

Paul Harnden Red Shoe. My life would be complete if only I owned a pair of these!!!!

paul harnden

paul harnden

Paul-Harnden-womens-jacket.

Paul Harnden:Paul Harnden (ポールハーンデン) コート/買取実績/ナチュラル系ブランド宅配買取専門店ドロップ[drop]

Paul Harnden - Wool Twill 4 Button Blazer Jacket by Evergreen Consignment

Paul Harnden Shoemakers Women's Black Jacket 50% Wool 50% Linen

This is Paul Harnden's view of the world.

http://www.paulharndenshoemakers.com

https://vimeo.com/82275312

Paul Harnden Shoemakers www.autumn-sonata.com

autumn sonata, shanghai

http://www.song.at/songsong/paul-harnden/

screening: let them believe (2014), paul harnden and stuart pitkin, 3rd october, 19:30, 20:30.

let everything that’s been planned come true
let them believe
and let them have a laugh at their passions
because what they call passion actually is not some emotional energy
but just a friction between their souls and the outside world
and most important let them believe in themselves
let them be helpless like children
because weakness is a great thing and strength is nothing
when a man is just born he is weak and flexible
when he dies he is hard and insensitive
when a tree is growing it is tender and pliant
but when it is dry and hard it dies
hardness and strength are death’s companions
pliancy and weakness are expressions of the freshness of being
because what has hardened will never win.

 

 

about soul

http://www.phaedostudios.com/

unFlop

unflop.it

“i  want to convey to people the idea of something pure, a different point of view on what china has to offer.” (zhu zhu)

ovogodišnju “slobodnu zonu” sinoć  je otvorio film “liberation day” (o-d-l-i-č-a-n) mortena traavika. na jednom mestu ivan jani novak govori o tome kako govore ljudi u severnoj koreji, a  kako govorimo mi, ostali. njihov govor je čist, čak naivan, slobodan od našeg cinizma i ironije… “i  want to convey to people the idea of something pure..”

zhuZhu (38) je avangardni dizajner koji dolazi iz kine. studirao na institutu lepih umetnosti u sečuanu, potom  na čuvenom londonskom central saint martinsu, a prvi je dizajner iz kine koji je pohađao kraljevsku akademiju lepih umetnosti u antverpenu. onda se vratio u svoju kinu…

phaédo je osnovao 2014. u gradu hangdžou, na istoku kine.koncipirao ga je kao svoje jedinstvo istoka i zapada. starog i novog. radi samo sa prirodnim materijalima. i ručno ih boji. na tradicionalan način… organic.

zhuzhu

zhuzhu, photo by attila

meni je prelepo to što se jedan modni brand zove po platonovom delu. to mi je tako obećavajuće. kada sam danas na instagramu kineskog butika sa najlepšim imenom na svetu – “autumn sonata”, otkrila ovaj brand srce mi je zaigralo od radosti. phaedo (fedon ili o duši) je naziv platonovog dijaloga o besmrtnosti duše. iza ove ideje stoji poštovanje prirode i potraga za ličnom slobodom. na temelju te filozofije zhuzhu stvara svoj svet, tako je u milanu zimus predstavio svoju prvu kolekciju “from things to form”, na kojoj je strpljivo i posvećeno radio tri godine u svom studiju smeštenom u pećini.  pokazao je nešto drugačije. nešto baš zen. modnu reviju koja je bila nešto više  – i umetnička instalacija, na kojoj su pored modnih kreacija izložene fotografije (zapazila sam i jednu fotografiju georgie o’keeffe!) i keramika koju je stvarao svojim rukama. odudarao je od ostalih glamuroznih i komercijalnih revija u milanu… neko je napisao da je zvucima iz prirode (koji se čuju i na njegovom sajtu) započeo svoje konceptualno, duhovno i emocionalno putovanje. sve to se vidi jasno kao dan i na njegovom  instagram profilu. atmosfera, fotografije, njegov mali vrt (“ko čuva ovaj vrt, vrt tako divan i zelen?”), keramika… pogledaj i ti to instagram mesto, koje uopšte nije instant: @phaedostudios.

a ovo je zhuzhu rekao za italijanski vogue:

as for me, i have always been concerned with what i want to do rather than the external environment, because only in this way i can concentrate and think of how to do things. i used to study fashion design, but now i am more curious about other disciplines, such as space design, pottery and even cooking. all this is very fascinating.

is craftsmanship a signature element of the brand ? if yes, what makes an artisanal product more special than a fashionable one?

yes, craftsmanship is at the core of phaédo studios. as for me, hands can make people devote all their energy and minds to create one single thing, and this gives to objects a warm touch, a soul.

ja sam kupljena…

‘from things to form’ by ZhuZhu  + phaèdo

photos by zika liu

 

_MG_5181

photo by attila

Phaédo MFW - Fall 2017

Phaédo na Triennale di Milano

Phaédo - MFW dress

photos by manu luize 

A Myrica Village

i večeras letim daleko! na ovu adresu:

 no.134 qianlong road, yangmeiling, hangzhou 310008, china
hotel: a myrica village

栖迟

daleki istok. i istok kine. xihu district, hangzhou, 10-ak minuta vožnje od slikovitog west lake. sobe sa pogledom na planine, vrt i plantaže čaja.. šest soba za osamu. beton. minimalizam. umetnost dekonstrukcije. tišina. i zen. nije za profi turiste. u lobiju čuveni kineski aesthetics & art magazin mind. i još neki probrani magazini. i knjige (npr. duchamp)…
a napolju ptice…
volela bih da ovakav bude moj prvi susret sa kinom. baš taj hotel. skriven od pogleda. a sa pogledom.
jedna devojka iz barcelone kaže da je taksista jedva pronašao ovu lokaciju. idealno.
iza projekta stoje jedan lekar, jedan arhitekta i tri biznismena. zvuči kao scenario nekog lepog i sporog filma.

naravno, moj omiljeni youTube kanal – yitiao

https://aff.bstatic.com/images/hotel/max500/111/111901410.jpg

https://aff.bstatic.com/images/hotel/max500/112/112272595.jpg

https://aff.bstatic.com/images/hotel/max500/112/112272600.jpg

http://myricavillage.com/

fotografije srećnih posetilaca možeš da vidiš ovde:

https://www.dianping.com/newhotel/13925391

pa, laku noć.

 

panika derevya

ona se(be) zove паника деревья… a ovo su dani kada su se ovi prostori oslobađali. dani kada kao da su se  расцветали яблони и груши,  поплыли туманы над рекой…  a što bi rekla milica rakič: ja nisam oslobodila beograd

ovo dole je ona:

google projekat  povodom 70 godina pobede «живая память».

panika derevya je one-woman show. umetnica, dizajner, producent, kustos više umetničkih projekata (pomestaymenyami, notrich, panika derevya, aртмоссфера…)… studirala je modni dizajn u omsku, živi u moskvi…

kada je reč o trendovima nju interesuju eko trendovi u modi. kako nove tehnologije mogu da pomognu u očuvanju prirodnih resursa. većina njenih modela je unisex.  njena moda je konceptualna, minimalistička i ironična… kaže da joj je cilj da naglasi ličnu harizmu onoga ko je nosi. so… njeni modeli nisu za one bez harizme.

ovde se nalazi intervju “panika и другие сильные чувства”. na ruskom, of course. malo se pomuči.

Платье Panika Derevya, 13000 р.

Our Fuchsia Foil Dress is a hit at summer parties in Moscow

a zašto “panika drveća”? ona koja stoji iza tog pseudonima kaže da se oseća mirno, spokojno sa njime. sa tom membranom između nje i sveta. a došao je slučajno… taj njen nadimak. lak. one koja stvara artmosferu.  artmossphere.

ovo su samo neki  od njenih sajber prostora:

http://clothesinuse.blogspot.rs/

http://artmossphere.ru/

http://pomestaymenyami.tumblr.com/

 

 

POMESTAYMENYAMI представляет выставку Simple Dress. Toilet Exhibition

фото: дина попова

photo alyona ermishina

photo masha demianova

 

after a visit to the beach…

nije me bilo podosta, jer: after a visit to the beach, it’s hard to believe that we live in a material world. (pam shaw)

zapravo, nije teško ni nakon plaže poverovati da živimo u materijalnom svetu. preočit je. teže je da shvatimo zašto živimo u tako materijalnom svetu. ili zašto smo dozvolili da to bude tako. (o, bože, ne volim da govorim u ime drugih, vraćam se na prvo lice jednine. to je i poštenije.)

čovek beži sve brže od svega onoga što ovaj zemaljski život čini lepim i dobrim. beži od slobode, od prirode, od sebe, od smisla… na delu je i antiduhovnost i antiintelektualizam. nikakav napor nije potreban ni da bi se to uočilo.

ali, na plaži zaboravim sve to. sav taj svet.  zato i volim da sam tamo od jutra do zalaska sunca. (bila bih i od izlaska kada bih naterala sebe da rano ustanem.) odeš sa dragim ljudima, smeješ se, dišeš, zatvoriš oči i pustiš telo i sunce da postoje jedno pored drugog, plivaš, roniš, voliš i meduze i velike talase, slušaš šum mora i huk vetra, gledaš u plavo i zeleno. i sve je drugo besmisleno.

posle 11 dana vratih se. u tzv. stvarnost. a kad zatvorim oči vidim talase. i plavo. i svetlost!

bitnije stvari vidim zatvorenih očiju.

zato, kad ih otvorim,  kad god mogu,  biram šta ću da gledam:

  • film “snowden” olivera stona. i slušanje muzike petera gabriela!
  • u novom “original magazinu”  čitam tekst koji je jelena đoković napisala. lep, topao i pametan putopis o ekvadoru.
  • a ovih dana ću sebi na dar da kupim “praznik beznačajnosti” milana kundere. i nadam se da to nije njegova tačka…
  • ako voliš edwarda hoppera pogledaj i ti ovaj film:

 

  • ako imaš dobar ukus za umenost i voliš nakit obrati pažnju na ovo:

moja omiljena georgia o’keeffe nosila je njegov nakit i volela njegove kinetičke skulpture. i imala ih u svom lepom domu u novom meksiku. on je alexander calder.

“i wish people were all trees and i think i could enjoy them then.” (georgia o’keeffe)

georgia o’ keeffe  i broš koji je dizajnirao njen prijatelj alexander calder

georgia o’keeffe u svom domu ghost ranch i skulptura alexandera caldera

nakit koji je calder dizajnirao

 

alexander calder, 1954

i tako, lepota je u oku posmatrača…

erich fromm nam je u “umeću življenja” skrenuo pažnju da izbegavamo društvo trivijalnih ljudi.

sebi želim da posetim plažu kad god mogu, da se okružim lepim stvarima i dobrim, kreativnim i mudrim ljudima. i  sve ružno i zlo da me izbegava i da ja izbegavam u širokom luku.

čovek ne bi trebalo  da govori lošim ljudima o onome što vidi, ali ne bi smeo ni da pokušava da ih uveri kako je slep. (erich fromm)

ovih dana moji omiljeni kreatori yohji yamamoto i rei kawakubo imaju rođendane. on je napunio 73 godine (3. oktobra), a ona (danas) 74. i nakon nedavno završenog paris fashion week-a konstatujem da su njih dvoje i dalje najmlađi kreatori na svetu.

 

…“One may have such yearnings at any age, and Kawakubo was into her thirties when she met the love of her youth, Yohji Yamamoto. There was something pharaonic about their glamour as a couple, that of two regal and feline siblings with a priestly...

 

new york and new nordic movement

jutro nakon neprospavane noći. a moram na posao (kad nisam vlasnik svog vremena…). vuku se sati. i, konačno, vreme je. povratak kući. pretoplo. ulazim u taxi prijatno klimatizovan. automobil čist. na zadnjem sedištu ja. sedim i ćutim. nesposobna i da mislim. tek postojim. u raljama umora. i onda krene ova stvar:

i SVE  se promeni. za tren!  sve je perfectly imperfect. i pomislim kako li je tek nekom ko se vozi ulicama tog Grada i sve mu je krenelo na bolje, i zna da sve može i želi…

pitam se šta je manjkavo u samom postojanju? biti deo tog spektakla nije li već privilegija? to što imaš mesto i posmatraš, upijaš zvuke, slike, vibracije, pratiš svoj dah… kada se, ako si alpinista, popneš na vrh planine imaš li osećaj nemoći što ne pomeraš oblake, što ne vedriš i ne oblačiš? ili kada dođeš do vodopada izjeda li te čežnja da ga zaustaviš?a sopstveni život nije nikakvo manje čudo od planinskog vrha i huka vodopada.

da li sam ti pričala o henriku vibskovu?

doneo je nordijski dizajn i u njujork. voziš se tako taksijem, na pravom si mestu,  sinatra se čuje sa radija, račun ti je dovoljno pun i imaš ovu adresu: 456 broome street 10013, nyc.  uđeš i vidiš ovo:

photo by kseniya baranova

ili ti je bliži copenhagen? krystalgade 6, copenhagen k 1172

ovde ćeš videti šta on sve radi:

http://www.henrikvibskov.com

ovaj strastveni i baš visoki kreativac koji kao da se sve vreme igra, osim što je modni kreator  je i reditelj, i bubnjar, i unutrašnji dizajner, i likovni umetnik, i kostimograf, i scenograf, i predavač… za modni dizajn školovao se na najboljem mestu, u londonu, na central saint martinsu. rođen je 1972. njegove modele nosili su: björk, the arctic monkeys, franz ferdinand, lou reed, devendra banhart…

znam da, ko god da si i gde god da si,  izbombardovan si informacija 7/24, ali možda budeš hteo ove video zapise da pogledaš. možda te to što henrik radi ponese, uznese… kakogod, da budem iskrena, ovo pišem sebi. onoj šćućurenoj, radoznaloj, na dnu mog bića. ili  za jednu ili dve baš takve iste. ne zavaravam se da horde i horde ljudi hita da pročita ovo. nikad me nije ni zanimalo da budem po ukusu mnogih.

”you can walk into a room with hundreds of people and without talking to any of them, you feel attracted to one.” henrik vibskov about fashion and how it resembles art even though it has another speed. (louisiana channel)

kada on predstavlja novu kolekciju to je mnogo više od modne revije.  a i modeli su mnogo više od mode. vidi:

 

“it is important not to lose your sense of humor. without humor, we would be computers. many of my concepts or visions have humorous dimensions,” he says.

paris fw, june 2016,  ss 2017 – ‘the salami kitchen of the non-exi-stent’ where the opposites meet.
morals and sensibility vs. desires – the latest health trend vs. letting one self go to hedonistic pleasures. (photos by victor jones)

nika: what inpires you?

vibskov: just by walking or sleeping, things hit you. inspiration comes from everywhere. western, non-western cultures—i’m open-minded. i love to travel. but not only for inspiration. alas, timewise, i have a problem with that. touring, museums, designing, babies.

interview magazine

“creativity cannot be forced or given boundaries. i enjoy placing

myself in the midst of the unknown. it is then that i can learn

and adapt to things completely new. i use my eyes and my brain.” 

henrik vibskov, 2013

fotografije sa njegovog bloga

 

hint magazine

hint magazine: is there a difference between the design world and the music world?
henrik: not really. for me, it’s the same attitude, just playing with identity. dressing up, less fashion, more costume, but i’m still trying to build a something that people respond to.

 daelim art museum  seoul, south korea , 2015.

http://www.vibskovemenius.com/

the fringe je projkat na kojem radi sa vizuelnim umetnikom emeniusom.

kinfolk je takođe skrenuo pažnju na henrikov rad. evo u ovom tekstu.