Category Archives: philosophy

waters will run, rivers will turn

na njegovom sajtu su reči koje me kupuju:

L U I H O N is about a story, harmony and philosophy…

luihon.com je ta adresa…

znaš da ja držim do priče. nepretenciozne, pritajene, ali postojane. nežno / snažne.

pa, gledam nazive kolekcija. poezija… obrati pažnju:  kolekcija jesen/zima 2016: “waters will run, rivers will turn“, proleće/leto 2017: tomorrow, i’m coming home“. 

lui hon dolazi iz malezije, ima kineske korene, a školovao se i stvara u melburnu. pomoću crteža, makaza, igle, tekstila i konca priča svoju jin i jang priču o harmoniji, o balansu i proporcijama. o krhkosti, o unutrašnjoj lepoti i njenoj snazi. njegov dizajn priča je o slobodi i njenim manifestacijama i putevima. fluidno, slojevito, sa mogućnošću kombinovanja komada i preplitanja, jer ove stvari zovu  individualnost, ohrabruju je… fragilno i snažno. potrebno vam je samopouzdanje da nosite ovo, da ne plivate niz aktuelnu modnu reku, ali vam ova odeća i podupire samopouzdanje. lui  je odrastao okružen jakim ženama i kreacije govore to. posvećeno i zaigrano se upušta u proces i ekspirement.

žena treba da bude bogata i priušti sebi ovo. treba? mora! barem ova žena. (uz svu svest o money for nothing istini…) sad mi samo preostaje da smislim kako da zaradim novac. 🙂

a najbliža adresa gde se može naći u ovom delu sveta je:

eigensinnig, sankt-ulrichs-platz 4
1070 vienna
http://www.eigensinnig.at

+++

iz sveta mode kao uzore navodi ova imena: yohji yamamota, ann demeulemeester, maison margiela, tom ford… ne iznenađuje me.

muzika, film, fotografija, likovna umetnost takođe su važan deo njegovog života i stvaralaštva, pa neretko sarađuje sa umetnicima iz ovih sfera. jedan od njih je japanska umetnica  koja pravi magiju od papira – nakano kaoru. ali, ne samo ona.

meni se baš dopada ovo što ovaj mladi čovek stvara. a tebi? šta se tebi dopada?

“i was raised by strong women, whose tenacity, courage and inner strength continue to inspire the type of muse i design for. i want to be valued by a woman with tremendous strength and courage.” – lui hon

+++

Lui Hon on the rise>>>

Oglasi

2 komentara

Filed under art, design, east, fashion, philosophy, wildsidefashion

sun jun

u priči “sovina kućica” japanski pisac toshiyuki horie piše o mladom bibliofilu iz tokija koji će francuskinji koju je sasvim slučajno sreo, a koja je došla na neko vreme u tokio, pozajmiti knjigu koju je napisao roland barthes. u knjizi su i barthesove fotografije nastale prilikom njegove posete japanu. devojci je pažnju privukao portret jednog istočnjaka. ona koja je tada prvi put u rukama držala neku knjigu ovog svog sunarodnika. smatrala je da je na fotografiji kinez, a ne japanac i da postoji nešto veoma erotično u tom portretu. mladi japanac je pak u tom portretu video jedan od znakova koje je barthes video u japanu. btw, barthes je bio i u kini. u japanu prvi put 1966,  godine kada sam ja rođena. po kinezima: u godini vatrenog konja. iako sam prilično nezainteresovana za bilo kakve horoskope ostadoh bez teksta kada sam pročitala portret žene vatrenog konja. to je moj hiperrealistički portret. kakogod,  evo nas u godini vatrenog petla. daleki istok me privlači nekom meni  (još) neobjašnjivom snagom. mogla bih lako da uronim u njihovu spoznaju mira i doživljaju tišine. u marakamijevom delu “o čemu govorim kada govorim o trčanju” postoji deo koji u kojem kaže:

možda je malo glupavo što ja, koji imam onoliko godina koliko ih već imam, uopšte
govorim o tome, ali želim da budem siguran i razjasnim činjenice: ja sam osoba koja voli da samuje.
da to još jednom pojasnim, ali na suptilniji način: ja sam osoba kojoj ne pada teško da bude sam.
meni to što svakog dana sat ili dva trčim osamljen i ne razgovaram ni sa kim, baš kao što
osamljen sedim pet ili šest sati za pisaćim stolom, ne pada teško, a nije mi ni dosadno. sklon
sam tome još od mladih dana kada sam, ako sam već mogao birati, radije čitao knjige ili sa
zanimanjem slušao muziku, nego  provodio vreme s nekom drugom osobom. uvek sam
mogao da smislim stvari koje sam mogao izvesti sam. (haruki murakami)

prijateljica mi je skrenula pažnju na susan cain i njenu knjigu tihi ljudi. susan je 2012. na ted konferenciji održala govor “moć introvertnih ljudi”. susan u tom govoru kaže i:

u ovom momentu se susrećemo sa predrasudama. najvažnije institucije našeg društva, škole i radna mesta, su dizajnirane za ekstrovertne osobe, i prema njihovim potrebama. takođe, trenutno slavimo i sistem verovanja koji ja nazivam novo kolektivno razmišljanje, koji podrazumeva da sva kreativnost i stvaranje dolazi sa nekog čudno društvenog mesta. (…) grupe tradicionalno slede mišljenja najdominantnije i najharizmatičnije osobe, iako ne postoji veza između dobrog govorništva i dobrih ideja, zaista je nema. tako da možda sledite osobu koja ima najbolje ideje, ali možda i ne. da li zaista želite da prepustite to slučaju? bilo bi mnogo bolje za sve da se osame, dođu do svojih ideja kada su oslobođeni pritiska grupe, a onda da se okupe i porazgovaraju o idejama u dobro regulisanoj sredini i nastave od te tačke.

 

i murakami i susan dodaju da nikako ne treba shvatiti da introvertni ljudi nemaju ljubavi za ekstrovertne ljude i potrebu za društvom drugih ljudi i za razmenom mišljenja sa njima.  susan to ovako objašnjava:

smatram da je važno da u ovom trenutku istaknem da ja volim ekstrovertne osobe. uvek naglašavam da su neki od mojih najboljih prijatelja ekstrovertni, uključujući i mog voljenog muža. naravno, svi se mi nalazimo negde na skali između ekstrema introvertno-ekstrovertno. čak je i karl jung, psiholog koji je popularizovao ove pojmove, rekao da ne postoji isključivo introvertna ili isključivo ekstrovertna osoba. rekao je da bi takav čovek trebalo da bude u ludnici, ukoliko bi uopšte postojao. neki ljudi se nalaze tačno na sredini ovog spektra, to su ambivertne osobe. često pomislim kako su dobili najbolje iz oba sveta. mnogi smatraju sebe ili jednim ili drugim tipom. ja želim da poručim da nam je, kulturološki, potrebna bolja ravnoteža. treba nam više jin i jang odnosa između ova dva tipa. ovo je naročito važno u domenu kreativnosti i stvaralaštva, jer kad psiholozi pogledaju živote najkreativnijih ljudi, nalaze ljude koji uspešno razmenjuju i razvijaju svoje ideje, ali imaju izraženu introvertnu crtu u sebi. (susan cain)

možda ćeš se zapitati zašto ovo pišem na ovom blogu, kakve veze oba priča ima sa blogom o modi. ja sam vatreni konj iz kineskog horoskopa koji jaše sam. način na koji pišem interesuje samo manjinu. mene nikada neće pratiti horde ljudi. svako ko se bavi savetovanjem blogera rekao bi mi da sve radim pogrešno. i ja bih to shvatila, ali bih i dalje radila po svom. na početnoj stranici mog bloga, u onom delu “about me” stoji: “for fashion & art lovers, not for followers…”

Фотографија корисника Mile Magazine

možda ti je sad jasnije zašto ću danas pažnju da poklonim kineskom fotografu koji se zove sun jun (孙郡) i pravi fotografije koje su više od fotografije, one su dah i duh istoka, veza između fotografskih zapisa istočnjačkog načina života i istočnjačkog slikarstva, onog koji je oduševljavao i van gogha. i tolike druge.

sun jun je rođen 1978, živi u šangaju. diplomirao je na akademiji lepih umetnosti, a od sedme godine je učio tradicionalno kinesko slikanje. i tako je razvio svoj sopstveni pristup fotografiji. sun jun je svoj.

i da, ovo je priča (i) o melanholiji.

http://www.sunjunphoto.com

Du Juan by Sun Jun (8):

8

Фотографија корисника Mile Magazine

LiuWen

harper’s bazaar china, december 2015

Sun Jun's Traditional-ish Chinese Painted Photos | CreativeHunt:

Резултат слика за sun jun fashion photographer

Фотографија корисника Mile Magazine

Фотографија корисника Mile Magazine

fashionphotograph By Sun Jun:

2 komentara

Filed under art, china, design, east, fashion, passion, philosophy, photography

Zhu ChongYun

„u lepom prolećnom sunčanom danu,

devojka nosi sa sobom korpu,

na seoskoj stazi bere dudove

lišće za svilene bube.“

( pesma iz prve kineske zbirke pesama „ši đing„)

ZHUCHONGYUN Wu • beginning fall/winter fashion show

no, nije proleće kao u pesmi. zima je. hladna zima. a hladne zime me uspore. bezmalo parališu. nisam za akciju. (što i nije tako loše, jedan je od puteva da se približim tišini.) prikuju za krevet. a krevet pun knjiga, časopisa, beležnica, olovaka, flomastera i kojekakvih uređaja kako bih bila u toku sa svetom, non-stop, kao da sam ratni izveštač ispod jorgan planine. (a jasno je da bez tih uređaja za praćenje tokova sveta više bih bila u kontaktu sa tokom svoje svesti. i podsvesti… ) prateći svetske tokove naiđoh na nekoliko fotografija na kojima su uhvaćeni neki meni zanimljivi modni trenuci. trenuci lepote i harmonije. i kako je daleki istok stigao do juga evrope. do italije. a nekada su evropljani odlazili na daleki istok po svilene bube i svilu kako bi tu smirujuću lepotu doneli ovde. sada ona stiže sama. na krilima kapitala i filozofije da tiha voda breg roni. zhu chongyun je od 2014. na čelu italijanskog brenda krizia (koji je 1954.osnovala jedna druga žena, mariuccia mandelli). kriziu je, zapravo kupila marisfrolg fashion group iz shenzhena koju je zhu osnovala kada je imala samo 29 godina. zamišljam tu 1993. u kini i nju kako započinje svoj posao. pretpostavljam da tada i tamo nije bilo jednostavno biti žena (kao ni bilo gde na ovom svetu) i početi da gradiš svoje snove. ljudi sa dalekog istoka i mi zapadnjaci imamo sasvim drugačiji doživljaj vremena. mi bismo sve i sada, a  ni su strpljivi, istinski strpljivi. volela bih da sam iz te dimenzije.

2015-06-18-1434654330-4252279-Zhu2.jpg

2015-06-18-1434654593-6470243-Zhu4.jpg

zhu

zhu

zhu chongyun

Сродна слика

zhu chongyun, verovali ili ne, rođena je 1964, a izgleda kao mnogo mlađa žena… obrazovana, ambiciozna, sposobna, smirena, nadarena, inspirisana umetnošću sveta, ali i filozofijom podneblja iz kojeg potiče. živi  između kine i italije, paralelno vodeći nekoliko brendova u kini i kriziu u italiji.

 

zhu je modni dizajner i inženjer po obrazovanju. njena prva kolekcija inspirisana je filmom  andreja tarkovskog “solaris” što meni već dosta govori o njoj.

 

2016 ss

my basic philosophy is this: slowness is speed. and vice versa. if you have built a solid foundation calmly, you can afford to decide the next moves rapidly. and run.” (zhu chongyun)

ZHUCHONGYUN SS16

 

“i enjoyed science: mathematics, physics and chemistry. and i was very good at manual things. what did i dream of? to be chosen one day as a ‘model worker,” to be recognized all over the country. i wasn’t interested at all about fashion. i thought only about studying. but my mother, who had always had a great sense of style, tried to dress me well. i didn’t find any clothes i liked, and so, because of those manual skills, i began to buy cloth for a few RMB (renminbi or yuan, literally ‘the people’s currency’ ed.) and immediately turned it into skirts and bags. the people around me started asking me where i got my clothes or found my inspiration. so i started designing clothes for others. and i have never stopped. in fact, the story is rather longer than that.  i asked my mother to let me go and explore the world. i spent my time at university reading newspapers and drinking tea. it was not my life. of course, in the china of the time, giving up a government job was a strange thing to do, especially for a girl.” (zhu chongyun)

zhuchongyun

“it has always been important for me to build a culture in my company. we dedicate most our days and our lives to work. so for me it is important to have a healthy environment and, this may be utopian, even a happy one. making beautiful things is meaningless if we don’t enjoy sharing them with others.” (zhu)

 

“i think i’ll go on working like this until i’m 60, then i’ll try to enjoy life in a different way. i won’t retire from the company, of course, but i’ll no longer be the only one in charge. but i want what i have achieved to be recognized, especially by young peo- ple, to give them hope and get them back to believing in a world of opportunity. who knows, maybe i’ll end up teaching, just like my parents wanted me to many years ago. each stage of life is different from the one before: as a little girl i was a tomboy and i wanted to be a scientist, as a young woman i was a romantic engineer, at 30 i was an aspiring manager who designed clothes, and now i am an entrepreneur full of passion. in the future, having neglected my daughters, perhaps i will compensate by being a grandmother. but i also want to travel more, make new friends. i haven’t yet had time to dream the next dream, but i know there is one.” (zhu)

由境生像,随像入境•ZHUCHONGYUN 2016 春夏女装大片

 

yoka.com

ZHUCHONGYUN “境·像”2016秋冬时装

ZHUCHONGYUN “境·像”2016秋冬时装

ZHUCHONGYUN 2016秋冬系列广告大片

ZHUCHONGYUN 2016秋冬系列广告大片

ZHUCHONGYUN 2016秋冬系列广告大片

haibao

Сродна слика

na fotografiji gore čuvena glumica zhang ziyi nosi model zhu chonngyun. photo xinhua

dole su fotografije i video sa shanghai fashion week-a iz oktobra 2015:

http://v.youku.com/v_show/id_XMTM1OTY2NjA3Mg==.html?from=s1.8-1-1.2

ZHUCHONGYUN is an internationalfashion brand that has Chinese independent values. Itis not only a clothing brand but also a brand which expresses oriental thought. It is built based on a concept of integration of thought and art to serve the high-end females having independent thought and values. Aiming at the deep desire, based on a design basis of pure and elegant, fine and simple artistic temperament, it is created to satisfy independent females who have rich inner world and peaceful attitude.

i, za kraj, njen rad za marisfrolg aw2016. ja sam in love sa njenom estetikom. da sam sada sirota mala bogatašica ne bih imala dilemu čime sebe u kupovini garderobe da obradujem.

daleki istok blizak je srcu mom…

Marisfrolg AW16

 

Komentiraj

Filed under art, china, design, east, fashion, passion, philosophy, wildsidefashion

(only) imagination will take you everywhere

od onoga što ne postoji često je više koristi i zadovoljstva nego od onoga što postoji. kao npr. od ove naše stvarnosti. u mojoj glavi postoji toliko upornih partibrejkera, ali i toliko još upornijih partijanera, maštovitijih i od praznika u rimu i crno-belog bala pod maskama koji je truman capote priredio 28. novembra 1966. (a ja se rodila dva dana kasnije) u plaza hotelu u njujorku. sama sam ih negovala, zalivala i prehranjivala.  na testovima tzv. opšte kulture za prijeme na ovdašnje fakultete trebalo bi kao kriterijum kvalitetnog odabira budućih akademaca uzeti stepen nezagađenosti stvarnim svetom oko sebe, koliko truda budući student je uložio da se distancira, uzdigne od  svakodnevne epidemije gluposti. koliki mu je stepen neobaveštenosti o budalaštinama i bespotrebnostima. da li je bacio tv (ne radio!) kroz prozor. pogledati mu istoriju prolazaka kroz internet mrežu. veruje li da ima života pre smrti… koliko mu je nivo imaginacije. o čemu sanja… zna li onu ajnštajnovu da će te logika odvesti od tače a do tačke b, a mašta… a onda stvara svoju realnost. pa, postane  realan i zahteva neMoguće…

candice bergen holding her white bunny mask / photo by  elliott erwitt

 

ovaj čovek ima 73 godine i sanja svaki dan. sanjaš, sanjaš, sanjaš i onda stvaraš sve što tvoja duša ište… tako zavoliš svet. ( danas sam prvi put čula i zaljubila se u ovu stvar: zaljubila sam se. detour. na jednom mestu kaže:”mijenja me, zaljubila sam se zaljubila sam se u sebe”, neophodan preduslov za zavoleti svet…)  a tako svet postaje i lepši i bolji. pošto sanja, yohji yamamoto je jedan od malobrojnih koji zna. od onih koji menjaju sve(t). pogledaj kako priča, kako se osmehuje…

 

prva tragedija: opšte obrazovanje, obavezno i pogrešno, koje nas sve gura u istu arenu, u kojoj sve hoćemo da postignemo po svaku cenu. po toj areni tumaramo kao neka čudna i mračna vojska, naoružana pištoljima i gvozdenim šipkama. odatle ona, prva klasična podela, po kojoj treba „biti uz slabije“. ali, ja kažem da su, na neki način, svi slabi, zato što je svako žrtva. i svako je kriv, zato što je spreman da se upusti u tu ubilačku igru posedovanja. naučeni smo da imamo, posedujemo i uništavamo. (pier paolo pasolini)

 

pasolini & anna magnani u veneciji 1962.

maria callas & p.p. pasolini 1969.

a ovogodišnji filmski festival u veneciji bići prava gozba, wim wenders, terrence malick, paolo sorrentino … e, buduće akademske građane valjalo bi, ipak, propitati šta su propratili od tih remek-dela. sad idem da gledam na rtv 1 “melanholiju“. kad već nisam bacila tv kroz prozor, barem nešto dobro da vidim tamo.

i još ovo. jer njegove reči znače. i onda kada jeziku, rečima, kaže: adieu… jasno je, ne znam koga od ovih ljudi pomenutih u postu više volim… godarda, pasolinija, yamamota, malicka…

2 komentara

Filed under art, fashion, meditation, motion, passion, philosophy, photography, wildsidefashion, yohji yamamoto

new york and new nordic movement

jutro nakon neprospavane noći. a moram na posao (kad nisam vlasnik svog vremena…). vuku se sati. i, konačno, vreme je. povratak kući. pretoplo. ulazim u taxi prijatno klimatizovan. automobil čist. na zadnjem sedištu ja. sedim i ćutim. nesposobna i da mislim. tek postojim. u raljama umora. i onda krene ova stvar:

i SVE  se promeni. za tren!  sve je perfectly imperfect. i pomislim kako li je tek nekom ko se vozi ulicama tog Grada i sve mu je krenelo na bolje, i zna da sve može i želi…

pitam se šta je manjkavo u samom postojanju? biti deo tog spektakla nije li već privilegija? to što imaš mesto i posmatraš, upijaš zvuke, slike, vibracije, pratiš svoj dah… kada se, ako si alpinista, popneš na vrh planine imaš li osećaj nemoći što ne pomeraš oblake, što ne vedriš i ne oblačiš? ili kada dođeš do vodopada izjeda li te čežnja da ga zaustaviš?a sopstveni život nije nikakvo manje čudo od planinskog vrha i huka vodopada.

da li sam ti pričala o henriku vibskovu?

doneo je nordijski dizajn i u njujork. voziš se tako taksijem, na pravom si mestu,  sinatra se čuje sa radija, račun ti je dovoljno pun i imaš ovu adresu: 456 broome street 10013, nyc.  uđeš i vidiš ovo:

photo by kseniya baranova

ili ti je bliži copenhagen? krystalgade 6, copenhagen k 1172

ovde ćeš videti šta on sve radi:

http://www.henrikvibskov.com

ovaj strastveni i baš visoki kreativac koji kao da se sve vreme igra, osim što je modni kreator  je i reditelj, i bubnjar, i unutrašnji dizajner, i likovni umetnik, i kostimograf, i scenograf, i predavač… za modni dizajn školovao se na najboljem mestu, u londonu, na central saint martinsu. rođen je 1972. njegove modele nosili su: björk, the arctic monkeys, franz ferdinand, lou reed, devendra banhart…

znam da, ko god da si i gde god da si,  izbombardovan si informacija 7/24, ali možda budeš hteo ove video zapise da pogledaš. možda te to što henrik radi ponese, uznese… kakogod, da budem iskrena, ovo pišem sebi. onoj šćućurenoj, radoznaloj, na dnu mog bića. ili  za jednu ili dve baš takve iste. ne zavaravam se da horde i horde ljudi hita da pročita ovo. nikad me nije ni zanimalo da budem po ukusu mnogih.

”you can walk into a room with hundreds of people and without talking to any of them, you feel attracted to one.” henrik vibskov about fashion and how it resembles art even though it has another speed. (louisiana channel)

kada on predstavlja novu kolekciju to je mnogo više od modne revije.  a i modeli su mnogo više od mode. vidi:

 

“it is important not to lose your sense of humor. without humor, we would be computers. many of my concepts or visions have humorous dimensions,” he says.

paris fw, june 2016,  ss 2017 – ‘the salami kitchen of the non-exi-stent’ where the opposites meet.
morals and sensibility vs. desires – the latest health trend vs. letting one self go to hedonistic pleasures. (photos by victor jones)

nika: what inpires you?

vibskov: just by walking or sleeping, things hit you. inspiration comes from everywhere. western, non-western cultures—i’m open-minded. i love to travel. but not only for inspiration. alas, timewise, i have a problem with that. touring, museums, designing, babies.

interview magazine

“creativity cannot be forced or given boundaries. i enjoy placing

myself in the midst of the unknown. it is then that i can learn

and adapt to things completely new. i use my eyes and my brain.” 

henrik vibskov, 2013

fotografije sa njegovog bloga

 

hint magazine

hint magazine: is there a difference between the design world and the music world?
henrik: not really. for me, it’s the same attitude, just playing with identity. dressing up, less fashion, more costume, but i’m still trying to build a something that people respond to.

 daelim art museum  seoul, south korea , 2015.

http://www.vibskovemenius.com/

the fringe je projkat na kojem radi sa vizuelnim umetnikom emeniusom.

kinfolk je takođe skrenuo pažnju na henrikov rad. evo u ovom tekstu.

Komentiraj

Filed under art, design, fashion, movie, music, nature, passion, philosophy, photography, wildsidefashion

are you dreaming? or CHEREVICHKI OT VICHKI

Boots

http://www.cherevichkiotvichki.com

jasno je da yohji yamamoto zna. zna šta radi. zna i koga zove na saradnju. ova samouka devojka radi stvari od kojih zastaje dah. neko je nazvao to šta ona radi – “romantična nostalgija” i “utilitarni minimalizam”.  victoria andrejeva ! i njen brand čiji je ime sazdano od šašave kombinacije suglasnika i samoglasnika. evo povazdan ga izgovaram i smejem se: CHEREVICHKIOTVICHKI!!! čerevički ot vički! probaj i ti da izgovoriš. ja, pak, i vrlo ličnu naklonost imam ka toj kombinaciji “k” i “č”… a, pada mi na pamet i naziv romana viktora (victor / victoria?) peljevina: “čepajev i praznina” i njegov uvrnuti smisao za humor. to poigravanje sa svim elementima koji mu stoje na raspolaganju… victoria je neko koga sam prvo na street fashion fotografijama zapazila po besprekornom stilu, a da nisam znala da nije samo ona koja sledi modu, nego je i diktira. i onda jutros naleteh na fb da je otpočela saradnju sa njim, sa najvećim. yy!

Boots in the show

victoria andrejeva je rođena u litvaniji u jevrejskoj porodici, ali insistira na svom sovjetskom backgroundu. sedište njenog brenda je london. zanatski se to što kreira stvara u njenom ateljeu u italiji. tamo gde su tradicionalno dobre zanatlije i dobri materijali, posebno koža. ona je posvećeni maker baby. ručna izrada, zanatski perfekcionizam, kvalitetni materijali, naklonost ka lepom i nesavršenom, staro i novo, istok i zapad, smisao za humor i nepatetična nostalgija – njene su odredišne tačke. i tu victoria šije!(šije kao pobeđuje…)

zanimljivi su i načini na koji ona predstavlja svoje kolekcije. i mesta. dover street market je jedno od njih. adrian joffe i rei kawakubo su odabrali njene modele!! art instalacije! jedna kolekcija se zove “abandoned spaces”kaže da želi da stvari koje kreira izgledaju kao da su tek otkrivene, nakon godina napuštenosti, nekorišćenja… i tako i izgledaju. kao da su došle iz nekih prohujalih vremena,  iz pre-industrijskog perioda još, iz nekog davno napuštenog prostora…

lepo i jednostavno.

još jedan povod za proveru teze da jednostavne stvari nisu uvek i lepe stvari, ali da da lepe stvari su uvek i jednostavne!

Bags

evo kako se victoria andrejeva oblači privatno:

cecelia musmeci & victoria andrejeva, photo by adam katz sinding

Cherevichkiotvichki

the brand’s name means “shoe by victoria” in old slavic…

mike nouveau & victoria andrejeva

victoria andrejeva, photos by kasia bobula

DSCF6906

gore i dole fotografije: cecilia msumeci

victoria andrejeva and leparadox.com

cherevichkiotvicki / dover street market / style zeitgeist magazine 

"Present-Past: A Shadow of the Process" - il footage

victoria andrejeva & concept store mona moore, los angelese 

Cherevichkiotvichki @ Mona Moore, Venice Beach

victoria andrejeva created an imaginary game of multiple identities in a playful and magical atmosphere, where the impossible and reality shadow each other. – /www.vogue.it

スクリーンショット 2014-03-09 17.57.12

 

2 komentara

Filed under art, design, east, fashion, philosophy

your hat number

imam potrebu da kažem da ne delim nikakve savete kako bi trebalo/moralo/bilo poželjno da se obučeš, ponašaš, hraniš, rešavaš ovo ili ono… a primećujem da se ljudu sve više vrte u tom krugu, neko je nešto kao spoznao i sada to nudi, prodaje, preprodaje, preporučuje… a drugi to i očekuju, jer im je mnogo lakše da se oslone na tuđe iskustvo, stavove. mišljenje, ukuse… nego na svoje. tako nekako i funkcioniše sadašnji svet. od politike do šminkanja. autentičnost i individualnost nisu visoko kotirane vrednosti. životno iskustvo mi govori da oni koji su olako skloni da savetuju obično su najnesigurniji u tu svoju spoznaju. bez pretenzija delim svoje impresije o lepim stvarima iz sveta oko mene. ili daleko od mene. ozarim se kada otkrijem one koji su u iskrenoj i srčanoj potrazi za svojom suštinom. za svojim u stalnoj promeni bićem.

u prethodnom postu o moskovskom brendu infundibulum video si osim čudesno lepih i jednostavnih muških odela i neobične šešire koji kao da su došli iz nekih davno prošlih dana. potpisuje ih brend your hat number. iza njega stoje dve mlade žene: dilya baynazarova ( диля байназарова, dizajner obuće) i lena kostryukova (лена кострюкова, dizajner odeće). geslo im je: stvari treba da govore same za sebe.

materijali: prvoklasna ovčija vuna i zečje krzno. sirovine evropskog porekla. i prirodne. čak su i kutije u koje se pakuju drvene. tradicionalni način obrade. dobro poznavanje zanata. manufaktura. svaki model ima limitiranu seriju…

uostalom, pogledaj fotografije, same će ti reći svoju priču… zapravo, to nije priča, nije proza, nije ni tek moda. to je poezija!

http://yournumber.me

Особенно по душе пришлась эта фотография Алины @alina_palto в шляпе Your Hat Number 332. Глядя на эту фотографию хочется собрать дорожный саквояж, упаковать шляпы в деревянные коробки и на ландо отправиться в Петербург. Алина 🙏 огромное спасибо за погружение в XIX век.

Your Hat Number 316 & 132

Your Hat Number 3341 & 316

Your Hat Number 316 Your Clothing Number 354 Your Shoes Number 644

Your Hat Number 361Одежда: Gaito @gaito.clothingФотограф: Катя Туркина

Your Hat Number 3341

Продолжаем рассказывать про #liveofyourhatnumber. Отдельное внимание заслуживают Your Hat Number 553 & 554 находящиеся у @alenaseleznev. Они стали участниками в съёмке платьев которые создаёт Алёна. Особенно приятно, что фотографировала наш друг — фотохудожник @nkazakovaru, а моделью выступила @liza_katushka. Какая у вас совместная работа получилась! Наше восхищение!

Your hat number 322

Your Hat Number 322

Диля в Your Hat Number 632

Your Hat Number 2654 представлена в NEBO Concept Store.

glumac dmitri ivanov

Друзья! Хотим рассказать вам больше о нашей мастерской. Мастерская Your Number включает в себя несколько направлений: обувь и кожаные аксессуары, одежда и шляпы. На данный момент направления обуви и одежды работают в формате ателье. Но мы развиваемся и в будущем представим готовые линейки обуви и одежды. Весь процесс — от эскиза до готового изделия — мы делаем полностью самостоятельно. Это абсолютно авторский проект. Мы считаем себя ремесленниками, так как ремесло может передаваться только от мастера к ученику, а всему, что умеем, мы обучались у старых мастеров. И хотим продолжать ремесленные традиции, сочетая их с нашим мировоззрением. Нам нравится, когда вещи обладают индивидуальностью и могут пройти с нами полжизни. Так, в своём творчестве мы стараемся создавать вещи вне времени. Фотография @nastyadrozhzhina для @seasons_project

диля байназарова и лена кострюкова

Подходит к концу наша совместная акция с журналом Seasons на скидку 30% на шляпы Your Hat Number. Есть последняя возможность воспользоваться кодом “Seasons декабрь” до 14 января :)

Производство шляпного сырья.

sve fotografije su preuzete sa http://yournumber.me/

 

3 komentara

Filed under art, design, fashion, hats, nature, passion, philosophy, photography

ascetic hedonism, less havings — more pleasure

 

http://www.infundibulum.ru

 

infundibulum, prvi ruski muški brand koji je ozbiljno privukao moju pažnju. (mada, zaista dozvoljavam da sam i prosto neobaveštena) i već u delu njihovog sajta gde opisuju sebe, ko su i šta žele bila sam kupljena. pomislila sam: nema šanse da me i modeli neće privući.

infundibulum — urban ascetic menswear. we seek to integrate profound spirituality with life in a modern context.

our philosophy is ascetic hedonism: less havings — more pleasure. our collections are always capsule and limited edition.

our way is evolution of tradition. we recreate clothing using methods existed before the mass production by our own rules. it is the way the menswear could be if its evolution took a different path.

asketski hedonizam…

iza ove filozofije modne stoji илья варегин  (ilya varegin) moskovljanin rođen 1986. radio je kao prevodilac i kostimograf, a potom je završio modni dizajn na britanskoj visokoj školi  za umetnost i dizajn u moskvi. voli da šije rukom, bez mašine. insistira na kvalitetnim, prirodnim maerijalima i kupuje ih iz ruskih manufuktura, neke je spasio od bankrota. slavi udobnost, komfor i stil. smatra da odeća treba da bude funkcionalna i da što manje da ometa onoga ko je nosi, da je bez suvišnih ukrasa. asocira me na najistočnije ruske granice. i, naravno, volim to. i volim što ima sosptvenu priču, što je filozofičan. i što podseća kako su stara vremena bila dobra… ilja kaže da smo u prošlim epohama, kad je svijet još bio mlad, imali daleko manje odeće, a da smo više uživali u njoj i odabirali je pažljivije, kao da je svečanost taj čin odabira, poseban trenutak u životu…  kad su stabla bila veća… jedno odelo za venčanje, specijalne prilike, sahrane… ali, to jedno odelo bilo je šiveno po meri, od dobrog materijala, majstorski sašiveno… on zna da je osim na spoljni izgled, jednako važan uticaj odeće na unutrašnji svet onog koji je odabere, nosi… i obrnuto, of course.

kolekcije se zovu: dive, dust, wyrd, hero

илья варегин

2 komentara

Filed under art, design, east, fashion, nature, passion, philosophy

east, east, east

“i think perfection is ugly. somewhere in the things humans make, i want to see scars, failure, disorder, distortion.” (yohji yamamoto)

japanski glumac i plesač min tanaka nosi yohji yamamoto model. sa fb stranice anchoret beijing

modeli koji nose yamamotove stvari nisu klonirani. štancovani. nalik jedni drugima.nisu neposebni. bilo bi glupo i očekivati da je drugačije. ne sećam se više gde sam pročitala yamamotove impresije o ervopskim gradovima kada ih je obilazio kao student… setila sam se toga kada sam nedavno bila u atini… njihova simetrija ga nije dotakla. zato je i ostao da živi u tokiju…

simetrično… u težnji za savršenim. a savršenost je konačna. dovršena. iza nje je tačka. ne ni zarez, ni tri tačke. samo zlokobna tačka. wabi sabi je lepota nesavršenosti. kao nedovršeni japanski hramovi… kao ona kuća… da, jedna od kuća u kojoj sam u svom životu živela imala je japanski krov. i žao mi je što sam kratko bila u njoj. i što njih tri koje su živele u njoj pre mene nisu bile žive da saznam odakle ta ideja da usred dna panonskog mora podignu kuću sa japanskim krovom… ali, i ta spoznaja bi bila prilog dovršenosti…

***

yohji likes to say that “perfection is the devil”

“symmetry – the symbol of perfection – is not sufficiently human.” (yohji yamamoto)

jeffyiu:new work for Anchoret Beijing ANCHORET AW 2014 // YOHJI YAMAMOTO  Photo 攝影: Jeff Yiu  Model 模特: Wayne Lau Chi Wai   HMU化妝: 呂燕  Art Direction 美術指導 : Kayuet Nicky Chau  

anchoret beijing

ANCHORET AW 2014 // YOHJI YAMAMOTO

photo 攝影: jeff yiu

model 模特: wayne lau chi wai

HMU化妝: 呂燕

art direction 美術指導 : kayuet nicky chau

***

“it is a beauty of things imperfect, impermanent, and incomplete,”  leonard koren,

“the moon so pure a wandering monk carries it across the sand” matsuo basho

Describe yourself… I’m shy and I always wear black. Why do you like Yohji Yamamoto’s clothes? Yohji’s clothes create a mature ambience. I love the sense of cleanliness and purity that comes when people only wear black. -YUKIO NINAGAWA. Theatre Director, 76.:

describe yourself

i’m shy and i always wear black.

why do you like yohji yamamoto’s clothes? 

yohji’s clothes create a mature ambience. i love the sense of cleanliness and purity that comes when people only wear black.

YUKIO NINAGAWA. theatre director, 76.

What mistakes did you make last time?

kartice “zaobilazne strategije” brian eno

Komentiraj

Filed under art, east, fashion, passion, philosophy, photography, wildsidefashion

chen man, east and west

all reality is a phantom, all phantoms are real.” (chen man  陳漫 , beijing, china)

chen man je fotograf, grafički dizajner i slikar. iz kine, iz pekinga. rođena 1980. u mongoliji. lepa (radi i kao model), obrazovana, uspešna, autentična i ima šta da kaže. pogledaj prvo video dole. dobro ga pogledaj:

 chen man: east-west” at l.a. louver, 2014

kada kažemo kina danas , većina nas pomisli na zemlju koja se vrtoglavo brzo i snažno otvorila prema svetu. prema materijalnom, zapadnom svetu, pre svega. i pomislimo kako više ne nose ama baš svi kinezi ista odela, ne voze bicikl, ne jedu pirinač i ne drže samo restorane i prodavnice nepotrebnih, jeftinih stvari, ako uspeju da odu iz kine. chen man je jedna od onih iz ove velike i magične zemlje koja će nas podučiti da je kina mnogo, mnogo više od ovih stereotipa. chen man o ovim našim stereotipima govori i sa ironijom i sa razumevanjem. živi između kine i usa. između istoka i zapada. između tradicije i novog. i zna, vrlo dobro zna da smo svi različiti. i da smo svi isti. i da novac ne rešava sva. nigde. pa, ni u kini. ističe da je presedan uticaj na nju imaju drevne kineske filozofije, mnogo više nego zapadna kultura i materijalizam, čiji uticaj, međutim, ne poriče. njen stil je eklektički, odražava mnoštvo uticaja pod kojima stvara i živi…

chen man je odrasla u skromnom delu pekinga, u jednoj o donih uskih, pretrpanih, sporednih ulica. već sa dve godine crtala je miševe koji su carevali po kući, a kako su roditelji zapazili da su ti crteži prilično dobri odveli su je kod jednog starog majstora tradicionalnog slikarstva da je podučava. majka je bila lekarka, a otac grafički dizajner koji je pravio revolucionarne postere ogromnih dimenzija. “new york times” je za chen rekao da je pionir vizuelne revolucije u kini. izlaže širom sveta. sarađuje sa najvećim časopisima i brendovima. i govori! ona nije nemi fotograf.

Chen Man<br><br /><br /><br /><br /><br /><br /><br /><br /><br /><br /><br /><br /><br /><br /><br /><br /><br /><br /><br /><br /><br /><br /><br /><br /><br /><br /><br /> 12 Chinese Colors: Eosin 1, 2011<br><br /><br /><br /><br /><br /><br /><br /><br /><br /><br /><br /><br /><br /><br /><br /><br /><br /><br /><br /><br /><br /><br /><br /><br /><br /><br /><br /> c-print<br><br /><br /><br /><br /><br /><br /><br /><br /><br /><br /><br /><br /><br /><br /><br /><br /><br /><br /><br /><br /><br /><br /><br /><br /><br /><br /><br /> 76 3/4 x 51 1/4 in. (195 x 130 cm)<br><br /><br /><br /><br /><br /><br /><br /><br /><br /><br /><br /><br /><br /><br /><br /><br /><br /><br /><br /><br /><br /><br /><br /><br /><br /><br /><br /> Edition of 7, 3 A.P.

chen man, 12 chinese colors: eosin 1, 2011

 

as nothing more than a simple person, i have no power to change the future of mankind or myself. i sincerely hope that communication between people on a spiritual level will see great developments, and not just in numbers or statistics, but something we can all see with the naked eye. not just in form either, but a true balance of idealism and materialism, and worldly recognition of the true beauty of traditional chinese life. only if the majority of people live life in this manner will the world be a beautiful and peaceful place to live, people will have clean air to breath and fresh water to drink, and mankind will be able to attain an ideal and harmonious future.  (chen man, interview)

 

Чен Ман Лонг Ливе Домовина

chen man, long live the motherland, shanghai no. 1, 2010

IMG 0165

“after all, nobody knew how to appreciate picasso’s paintings until after his death. sometimes an artist’s job is to stir up controversy. i’d rather my work be criticised than neglected.” (chen man)

Avant-garde magazine covers photographed by Chen Man for i-D magazine.

Avant-garde magazine covers photographed by Chen Man for i-D magazine.

whatever the weather issue, i-d magazine celebrates 2012 – the year of the dragon with these portraits, photographed by chen man

sites:

http://www.chenmaner.com

http://chenman.vincentshi.com/

 the new generation should stop imitating western, japanese and korean culture, heritage from “old china,” political pop, the played-out symbols of the cultural revolution, and so forth. it’s about time for the new generation to build their own aesthetic and moral language.

(chen man for jing daily“)

here are two kinds of beauty – natural beauty and inner beauty. i believe the combination of natural beauty and inner beauty is what human should strive for, otherwise we may as well go back to being tribal. what people perceive and believe to be “environmentally friendly” determines the fate of our world. our world has become driven by materialism, and therefore it’s ever more important to promote the ideological conception of “harmony” – using minimal resources and maximum intelligence to create a better world. this is what our world needs. my goal is to present this ideological concept of “harmony” with visuals in my work to make it more understandable for people.

(ibidem)

self china magazine, may 2015, sophie marceau by chen man

Outside Inside the Dream, 2012 Copyright Chen Man. Courtesy of L.A. Louver

outside inside the dream, 201o, chen man

Komentiraj

Filed under art, fashion, philosophy