Category Archives: tokyo

winter sonata

prekrio me talas. pokušavam što bezbednije da se izvučem, ali mi teško ide… hladni i sivi dani nisu za mene. samo čekam da prođu. uz svu svest da je svaki dan života neponovljiv, nenadoknadiv… ali, ja na ovakvim temperaturama, odsustvu svetlosti i prevazi noći nad danom sebe ne mogu ni da vidim. a kada se ne vidim (ne mislim spolja, nego, pre svega, iznutra) kao da ne postojim. a ako ne postojim zašto me onda sve to dotiče? jedva uspevam da radim i ono što najviše volim: sanjam, čitam, pišem, gledam filmove… ne mogu ni da spavam. samo dišem. a i to nije neko disanje. plitko, a brzo, uznemirujuće. moj bože, šta bih ja radila u beskrajnoj noći nordijskih zemalja?

jednu lošu stvar prati druga i tako pletu niti od nekog jako dugog zimskog šala. a šta će mi taj šal kad izlazim na minus samo kada je neophodno?

dok čekam duge dane, sunce i zeleno ruka mi je krenula za belim, broširanim koricama. na njima piše: 20 pisaca, 25 priča. antologija savremene japanske priče. i tu sam se sakrila. usred te bez suvišne reči opisane japanske melanholije i mirnoće (to su teme). u prethodnim životima sanjala sam u japanu…

i hvala izdavačkoj kući tanesi za ovu knjigu.

a kakve veze ova antologija ima sa modom, s obzirom da je ovo, ipak, nekakav fashion passion blog? na str. 47. počinje murakamijeva priča “tony takitani”. čovek bi rekao da je ovo anti-fashion priča. o mladoj ženi koja ne zna kako da se izbori sa porivom za kupovanjem, gomilanjem nove i nove garderobe. njen muž, onaj kome je pravo ime tony takitani,  uz svu silnu ljubav koju oseća prema njoj, ne može da joj ne skrene pažnju na probleme koji iz toga proizilaze… ali, ona je i bukvalno postala žrtva mode. (kako? pročitaj priču.) a ono što je tonija privuklo ovoj ženi bio je upravo način na koji je ona nosila garderobu… i haruki murakami zna da prepozna taj poseban način:

nikad ga nije previše zanimalo šta drugi ljudi nose, niti je bio od onih ljudi čiji um registruje svaki odevni predmet na nekoj ženi, ali u oblačenju ove devojke postojalo je nešto tako predivno da je na njega ostavilo dubok utisak: čak bi se moglo reći da ga je ganulo. oko njega je bilo puno žena koje su se oblačile elegantno, a još više onih koje su se odevale da bi privukle pažnju, ali ova devojka bila je drugačija, potpuno drugačija. odeću je nosila tako prirodno i dostojanstveno kao da je ptica koja se umotala u poseban vetar spremajući se da odleti na drugi svet. nikad nije video ženu koja je nosila svoju odeću sa toliko očigledne radosti. a sama odeća izgledala je, tako obavijena oko njenog tela, kao da ima neki sopstveni život.”

randommovies: “Tony Takitani, 2004 ”

http://tonytakitani.tumblr.com/

Сродна слика

japanski reditelj jun ichikawa 2004.  adaptirao je za film ovu priču koju je haruki murakami prvi put objavio 2002.  na stranicama the new yorkera. ovo je minimalistički film, bez puno dijaloga, pun govoreće tišine, sa nenametljivim naratorom u pozadini… i prelepom muzikom koju je specijalno za ovaj film uradio ryuichi sakamoto.

 

 

Резултат слика за トニー滝谷

"To be modern is to tear the soul out of everything." Yohji Yamamoto:

“to be modern is to tear the soul out of everything.” yohji yamamoto

 

Сродна слика

Сродна слика

ako želiš pogledaj film online ovde:

a tema iz filma koju je komponovao i izvodi ryuichi sakamoto je ovde:

p.s. tek kada sam pustila ovaj post videla sam na socijalnim mrežama da je na današnji dan 1949. godine rođen haruki murakami. lepa slučajnosti…

Oglasi

Komentiraj

Filed under art, design, east, fashion, movie, music, tokyo, wildsidefashion

red hair and october

3. oktobra 1943. rođen je on, a 11. oktobra 1942. ona. mesto rođenja tokyo. on je yohji yamamoto, a ona je rei kawakubo. nekada su stvarali zajedno… zajedno ostavili pariz bez daha. kao i ovog (njihovog) oktobra… slučajnost je da su oboje kose svojih modela zamislili crveno. i ispričali, svako na svoj način, sasvim odvojeno, priču lišenu svake banalnosti. o istoku i zapadu, o ženama i moći, o vešticama. o nerazumevanju i koliko razumevanje drugih nije ni važno… o magiji i pticama… budi se istok i zapad. oktobar je crven i ovog puta. revolucije najčešće iznevere, rei i yohji nikada. be sure.

2th october 2015, 20:30h, hotel de ville, paris

yohji yamamoto S/S 2016 backstage, photographs by elise toide, hair styling by eugene souleiman

yohji yamamoto S/S 2016 backstage, photographs by elise toide, hair styling by eugene souleiman

yohji yamamoto ss 2016, vogue 

red isn’t a colour, it’s a light. (yohji yamamoto)

october 3, 2015, 5:00 pm, paris, le centorial

he is very inspiring and we decided that we were twin brothers. and the fact that he was born in japan and me in germany, doesn’t interfere with much. we made a film together twenty years ago. and during that year we saw each other nearly all the time and it’s from there that our friendship dates back from. he is serious, a real worker and he works in the narrative. he’s a psychologist, he’s someone who knows art history, who knows lots of photography and painting…and with all of this knowledge, he fabricates something in his clothes which makes us feel good inside! he taught me that dressing up, becomes part of our identity, and that it helps us, and comforts us and sometimes it drives us a little. It’s always a peak into the future and i find it really interesting to see clothes that you might see out on the street in a year’s time.  (wim wenders o svom prijatelju yamamotu)

julien8

courtesy of julien d’Ys / hair stayling

#SuzyPFW: Comme des Garçons - Witch Hunt

#SuzyPFW: Comme des Garçons - Witch Hunt

_CDG0517 (1)

Comme Des Garçons SS16

photography virginie khateeb

blue witches, comme des garçons

witches. these are strong women that are often misunderstood by the world.” (adrian joffe / dazed )

“i was thinking about witches. witches in the original sense of the word, in the sense of a woman having power. the original witches were benevolent but because people didn’t understand them they bullied them. we’re left with a bad image of them.”   (rei kawakubo, dazed)

Komentiraj

Filed under art, fashion, paris, passion, tokyo