Tag Archives: china

sun jun

u priči “sovina kućica” japanski pisac toshiyuki horie piše o mladom bibliofilu iz tokija koji će francuskinji koju je sasvim slučajno sreo, a koja je došla na neko vreme u tokio, pozajmiti knjigu koju je napisao roland barthes. u knjizi su i barthesove fotografije nastale prilikom njegove posete japanu. devojci je pažnju privukao portret jednog istočnjaka. ona koja je tada prvi put u rukama držala neku knjigu ovog svog sunarodnika. smatrala je da je na fotografiji kinez, a ne japanac i da postoji nešto veoma erotično u tom portretu. mladi japanac je pak u tom portretu video jedan od znakova koje je barthes video u japanu. btw, barthes je bio i u kini. u japanu prvi put 1966,  godine kada sam ja rođena. po kinezima: u godini vatrenog konja. iako sam prilično nezainteresovana za bilo kakve horoskope ostadoh bez teksta kada sam pročitala portret žene vatrenog konja. to je moj hiperrealistički portret. kakogod,  evo nas u godini vatrenog petla. daleki istok me privlači nekom meni  (još) neobjašnjivom snagom. mogla bih lako da uronim u njihovu spoznaju mira i doživljaju tišine. u marakamijevom delu “o čemu govorim kada govorim o trčanju” postoji deo koji u kojem kaže:

možda je malo glupavo što ja, koji imam onoliko godina koliko ih već imam, uopšte
govorim o tome, ali želim da budem siguran i razjasnim činjenice: ja sam osoba koja voli da samuje.
da to još jednom pojasnim, ali na suptilniji način: ja sam osoba kojoj ne pada teško da bude sam.
meni to što svakog dana sat ili dva trčim osamljen i ne razgovaram ni sa kim, baš kao što
osamljen sedim pet ili šest sati za pisaćim stolom, ne pada teško, a nije mi ni dosadno. sklon
sam tome još od mladih dana kada sam, ako sam već mogao birati, radije čitao knjige ili sa
zanimanjem slušao muziku, nego  provodio vreme s nekom drugom osobom. uvek sam
mogao da smislim stvari koje sam mogao izvesti sam. (haruki murakami)

prijateljica mi je skrenula pažnju na susan cain i njenu knjigu tihi ljudi. susan je 2012. na ted konferenciji održala govor “moć introvertnih ljudi”. susan u tom govoru kaže i:

u ovom momentu se susrećemo sa predrasudama. najvažnije institucije našeg društva, škole i radna mesta, su dizajnirane za ekstrovertne osobe, i prema njihovim potrebama. takođe, trenutno slavimo i sistem verovanja koji ja nazivam novo kolektivno razmišljanje, koji podrazumeva da sva kreativnost i stvaranje dolazi sa nekog čudno društvenog mesta. (…) grupe tradicionalno slede mišljenja najdominantnije i najharizmatičnije osobe, iako ne postoji veza između dobrog govorništva i dobrih ideja, zaista je nema. tako da možda sledite osobu koja ima najbolje ideje, ali možda i ne. da li zaista želite da prepustite to slučaju? bilo bi mnogo bolje za sve da se osame, dođu do svojih ideja kada su oslobođeni pritiska grupe, a onda da se okupe i porazgovaraju o idejama u dobro regulisanoj sredini i nastave od te tačke.

 

i murakami i susan dodaju da nikako ne treba shvatiti da introvertni ljudi nemaju ljubavi za ekstrovertne ljude i potrebu za društvom drugih ljudi i za razmenom mišljenja sa njima.  susan to ovako objašnjava:

smatram da je važno da u ovom trenutku istaknem da ja volim ekstrovertne osobe. uvek naglašavam da su neki od mojih najboljih prijatelja ekstrovertni, uključujući i mog voljenog muža. naravno, svi se mi nalazimo negde na skali između ekstrema introvertno-ekstrovertno. čak je i karl jung, psiholog koji je popularizovao ove pojmove, rekao da ne postoji isključivo introvertna ili isključivo ekstrovertna osoba. rekao je da bi takav čovek trebalo da bude u ludnici, ukoliko bi uopšte postojao. neki ljudi se nalaze tačno na sredini ovog spektra, to su ambivertne osobe. često pomislim kako su dobili najbolje iz oba sveta. mnogi smatraju sebe ili jednim ili drugim tipom. ja želim da poručim da nam je, kulturološki, potrebna bolja ravnoteža. treba nam više jin i jang odnosa između ova dva tipa. ovo je naročito važno u domenu kreativnosti i stvaralaštva, jer kad psiholozi pogledaju živote najkreativnijih ljudi, nalaze ljude koji uspešno razmenjuju i razvijaju svoje ideje, ali imaju izraženu introvertnu crtu u sebi. (susan cain)

možda ćeš se zapitati zašto ovo pišem na ovom blogu, kakve veze oba priča ima sa blogom o modi. ja sam vatreni konj iz kineskog horoskopa koji jaše sam. način na koji pišem interesuje samo manjinu. mene nikada neće pratiti horde ljudi. svako ko se bavi savetovanjem blogera rekao bi mi da sve radim pogrešno. i ja bih to shvatila, ali bih i dalje radila po svom. na početnoj stranici mog bloga, u onom delu “about me” stoji: “for fashion & art lovers, not for followers…”

Фотографија корисника Mile Magazine

možda ti je sad jasnije zašto ću danas pažnju da poklonim kineskom fotografu koji se zove sun jun (孙郡) i pravi fotografije koje su više od fotografije, one su dah i duh istoka, veza između fotografskih zapisa istočnjačkog načina života i istočnjačkog slikarstva, onog koji je oduševljavao i van gogha. i tolike druge.

sun jun je rođen 1978, živi u šangaju. diplomirao je na akademiji lepih umetnosti, a od sedme godine je učio tradicionalno kinesko slikanje. i tako je razvio svoj sopstveni pristup fotografiji. sun jun je svoj.

i da, ovo je priča (i) o melanholiji.

http://www.sunjunphoto.com

Du Juan by Sun Jun (8):

8

Фотографија корисника Mile Magazine

LiuWen

harper’s bazaar china, december 2015

Sun Jun's Traditional-ish Chinese Painted Photos | CreativeHunt:

Резултат слика за sun jun fashion photographer

Фотографија корисника Mile Magazine

Фотографија корисника Mile Magazine

fashionphotograph By Sun Jun:

2 komentara

Filed under art, china, design, east, fashion, passion, philosophy, photography

les 3 boutons

prošle godine u ovo vreme napisala sam na blogu da je ona moj najveći junak tog leta 2015. evo šta sam sam tačno napisala:

agnes varda – ikona francuskog novog talasa.  ima 86 godina i energiju i radoznalost dvadesetogodišnjakinje. smuca se po svetu i radi na novom projektu sa mlađanim  (u odnosu na nju) francuskim umetnikom koji se predstavlja samo kao jra nije loše ovog leta (sve do polovine septembra) biti u njenom letnjikovcu, u la maison de l’aiguebrune, u provansi. u toj prešarmantnoj kući ovog leta kulturni program i mnogo više od toga osmislio je lynchov klub silencio. o kući i programu više ovde: www.maisondelaiguebrun.com .

https://d3v4jsc54141g1.cloudfront.net/uploads/project_image/image/208628/Agnes_JR-1433946274.jpg

jr & av

https://s-media-cache-ak0.pinimg.com/236x/66/d3/54/66d354e72b7ddbe44ea4837a34e87c08--agnes-varda-classy-people.jpg

jacques demy and agnes varda

znaš ko je agnes varda? kao svaki idealista duša me boli što ljudi znaju za neke skroz beznačajne osobe, a ovakve ljude kao što je agnes su mimoišli u životu. a život bi im bio smisleniji sa tom spoznajom. ubeđena sam. i svet bi bio bolje mesto. npr. već godinama nosim jednu majicu sa printom fotografije jane birkin iz mlađih dana. skoro niko nema pojma čiji lik nosim. ja onda entuzijastički krenem da nabrajam njene prelepe pesme, njene filmove, pa na kraju posažem i za informacijom ko je bio njen suprug. ne vredi. pomišljam šta bi tek bilo da im kažem da je agnes varda snimila jedan film o njoj…

opet ću da posegnem za jednim svojim starim postom o agnes. 2013. napisala sam:

 

u nekom smislu agnes varda  (rođena 30. 05. 1928.) je za nouvelle vague  ono što je gertrude stein bila za izgubljenu generaciju. podseća me po mnogo čemu na nju…

agnes nije bila lepotica dana. muškarci reditelji ne moraju da budu frajeri i po da bi se pričalo o njima. potrebno je „samo“ da budu dobri reditelji. za žene u ovom biznisu treba još ohohoho da bi bila cenjena. kao i u pogledu godina… za agnes kažu da je baka novog talasa. za godarda koji je samo dve godine mlađi ne bi rekli da je deda novog talas, taman  i da agnes  ne postoji. nepravedno, ali to je svet u kojem živimo. agnes se ne miri sa zacrtanim stvarima. zacrtane stvari treba obrisati i(ili) crtati preko njih.

kraljica kolaža. montaže. bunta. potlačenih. skrajnutih, levičara,  plaža!

feministkinja. borac za pravdu. rušitelj socijalnih tabua.

studirala istoriju umetnosti na sorboni i školovala se za kustosa na ecole de louvre.

režiser, scenarista, fotograf, vizuelna umetnica…

grčko-francuskog porekla. rođena u belgiji. živi u francuskoj. rođena kao arlette. u osamnaestoj odabrala sama sebi ime agnes. od 19.-te nosi istu frizuru! žena koja je donosila promene nije menjala svoju frizuru

bila je među onih petoro-šestoro ljudi koji su ispratili jima morrisona.

pisala dijaloge za „poslednji tango u parizu“.  završne scene su morrisonom inspirisane…

naterala je jean-luc godarda da skine naočare u jednom njenom filmu.

tokom godina provedenih u americi napravila je 2 filma: lions love (inspirisan hipi pokretom) i black panthers  o kontroverznoj istoimenoj organizaciji za građanska prava crnaca i socijalnu pravdu (1968.) .

sada živi u normandiji, zemlji svog pokojnog supruga jacques demyja, režisera i glumca… posvetila mu je tri filma. jedan igrani (jacques de nantes) i dva dokumentarna.

putovala je u usa, kinu, rusiju, iran, na kubu… pravila filmske i fotografske zabeleške o onome kako je videla te sredine. 

1957. na poziv kineske vlade provela je 2 meseca po nr kini. sa tog puta, po tada za strance prilično zatvorenu kinu i nepriznatu od strane un, nastale su njene sjajne fotografije. 

https://s-media-cache-ak0.pinimg.com/736x/93/03/da/9303dafd512ce84c050138898cb6e979--jim-morrison-the-doors.jpg

agnes varda & jim morrison

a kakve veze agnes varda ima sa modom, pošto je ovo modni blog wildsideFashion, a agnes baš i ne mari za modu? znaš za projekat miu miu  “women’s tales”.  okuplja sjajne žene reditelje sa raznih strana sveta koje pričaju filmom o ženama i modi. jednu od priča (zapravo anti bajku) ispričala je i agnes. jednostavno, magično. lepo i pametno. ništa manje nego što bi se od nje i očekivalo. i uvek intrigantno. kod nje se ništa ne podrazumeva. ne volim da gubim vreme na ljudi i stvari koji nemaju tu neophodnu, delikatnu dozu intrigantnosti. inače, čemu sve to? ona ne deli savete, pouke, ali jasno i glasno kaže šta je važno, a šta nije. obrazovati se i uzeti život u svoje ruke, osvajati slobodu ili se oblačiti i presvlačiti ili već nešto isprazno poput toga, biti konzument…

a ovo je film koji je napravila za miu miu i women’s tales:

evo i njene priče o toj priči, o tome kako je suprotstavila i spojila farmu i jednostavan život na selu i visoku modu:

a ovako se snimao film:

 

 

 

Сродна слика

2 komentara

Filed under art, design, fashion, movie, music

so far (it’s alright)

trebalo bi otići na bohajsko more. onda kada si usamljen i kada ti usamljenost znači više nego bilo šta što nije usamljenost.

na bohajskom miru je jedna očaravajuće usamljena biblioteka, koju je projektovao čovek zvučnog imena: gong dong. zaklonjena je tamo na severositoku kine. kažu, najusamljenija na svetu. obećava ušuškanost sopstvenog izbora.

do nje ne možeš stići automobilom. možeš donekle, a onda hodaš. i nosiš svoje knjige. logično je očekivati da u biblioteci preovladavaju one na kineskom… i logično od mene je da ne očekujem da kao likovi u filmu “new york, i love you” govoriš kineski…

i toaleta za ovu posebnu biblioteku mora biti posebna. jednostavna. nedramatična. neprozaična. poetična.  nešto kao yohji yamamto rukopis…

cotonblanc: Summer 1986Cour Carrée du Louvre Asymmetry breaks the rules for white and striped shirts. Being oversized, they wrap, tie together, and sculpt a body with broken-offset lines. An exercise of style that generously embraces two cultures. Talking to Myself, Edited by Carla Sozzani and Yohji Yamamoto:

yohji yamamoto, summer 1986

erika wall by craig mcdean for yohji yamamoto spring summer 2000 lookbook:

erika wall by craig mcdean for yohji yamamoto spring summer 2000 

yohji yamamoto, spring/summer 2002 – peter lindbergh

inventory magazine , yohji yamamoto, photos by gosha rubchinskiy

1 komentar

Filed under art, china, design, fashion

not building a wall but making a brick or mount mogan fashion week

obavezno neka (bilo koja) murakamijeva knjiga. i pitanje. da mi odgovori. onako uzgred. o čemu razmišlja dok trči po danu nalik ovom vetrovitom? i peljevin! kog vraga radi u budističkom manastiru dok pada kiša?da li bi došao kada bih ga pozvala na ovu nedelju mode?

//

necessarily a book (any) by murakami. and  a question. to be answered. casually, by the way. what is he thinking about while running on a windy day, like the one today? and pelevin! what the hell is he doing in a buddhist monastery while it’s raining? would he come had i invited him to the forthcoming fashion week?

i lao ce. preko planine mogan (200 km od šangaja) 4d mapiranje njegovih mudrosti. da se vide iz aviona. i odande. sa onog sveta.

glava mi je kao košnica ovih dana.  kakofonija. a lepo me brian eno upućuje: “ne zidanje zida, već izrada cigle“/ “zaobilazne strategije”. preko preče, naokolo bliže. zato zaobilazne strategije. da bi se stiglo.

zamišljam nedelju modu tamo daleko, u brdama i gorama, po vetru i kiši, daleko od instant-poznatih, bliceva, selfija, neophodnih, suvišnih… u miru. i skladu. da u prvom redu sede lame, čuvari kozjeg stada, proizvođači kašmira i berači čaja, posvećeni i zaljubljeni u lepo i dobro.  zephy lou & kian zhang iz old lyric / autumn sonata su glavni selektori te nedelje mode. jedini dozvoljeni video zapis bi smeo da radi abbas kiarostami. i barem dva dana morala bi (zbog scenografije i svežine posle) da pada kiša. tamo na dalekom istoku, na planini mogan… scenografiju bi radio shengxuan zhu.

kod njega bismo i odseli. i bili bismo pažljivi gosti… hodali bismo kao gejše, jedva čujno. i svi bismo se neusiljeno osmehivali.

//

and lao tze. 4d mapping of his wisdoms over the mogan mountain (200 km from shanghai). to be seen from the plane. and from over there. from the other world.

my had is like a bee hive these days. cacophony. and brian eno has been guiding me : ‘not building a wall, but making a brick’/the oblique strategies.

i’m imagining a fashion week far away, in the mountains and valleys, in the wind and rain, far away from instant – celebrities, camera flashes, selfies, the unnecessary, over the top… in peace. and harmony.  lamas, goat shepherds, tea pickers sitting in the first row, in love with beauty and goodness. zephy lou & kian zhang from old lyric/ autumn sonata are the main selectors of that fashion week.  the only videa allowed  would have to be made by abbas kiarostami. and there would have to rain for at least two days (for the scenery and the freshness in the aftermath). there, in the far east, on the mogan mountain… scenography would be made by shengxuan zhu.

we would have stayed in his place too. and we would have been careful guests… we would have been walking as geisha’s, soundlessly. and we would have smiled casually.

mogan mount, , zhejiang province, china

http://www.kreuzzz.com

reviju šešira i kapa ateljea kreuzzzz bismo videli na otvaranju. započela bi napolju, a onda bi, uz pomoć onih koji imaju moć, pljusnula kiša. i abbas kiarostami bi uradio sjajan posao… on zna:

in the total darkness, poetry is still there, and it is there for you…  abbas kiarostami
//

the opening runway show would have been that of hat atelier kreuzzz. it would have begun outside, and then, with the help of those who have the power, the rain would start pouring…. and abbas kiarostami would have done a great job…he knows: in the total darkness, poetry is still there, and it is there for you… abbas kiarostami

Abbas Kiarostami: ABBAS KIAROSTAMI RAIN (23) 2007

abbas kiarostami, rain, 2007

muzikу posle vetra i kiše dobijaju oni: david sylvian, brian enoryuichi sakamoto.

prostor i vreme između kreuzzz-a i kraja prepuštam, sa puno poverenja, zephy i kian, ali na kraju moraju biti junya watanabe, comme des garçons i yohji yamamoto. 

//

the music after the rain and wind i leave to them: david sylvian, brian eno and ryuchi sakamoto.

time and space between the kreuzzz and the end i leave, with much confidence to zephy and kian, but in the end there has to be junyaa watanabe, comme des garçons and yohji yamamoto.

Junya Watanabe, Comme des Garcons and Yohji Yamamoto

junya watanabe, comme des garçons & yohji yamamoto. 

 

dame i gospodo, drugovi i drugarice, koze, ovse, psi, berači čaji, viktore peljevinu and co. bio bi to mount mogan fashion week.

//

ladies and gentleman, comrades, goats, sheep, dogs, tea pickers, victor pelevin and co. it would have been mount mogan fashion week.

Komentiraj

Filed under art, china, design, east, fashion, movie, music, nature

Ban Xiao Xue

“i live in a country surrounded by rivers and mountains, so i have always been quite sensitive to nature’s beauty, such as flowers, trees and mountains. if you look closely into things that are commonly regarded as ugly, you can also find beauty. if you can use these methods when designing, your design will be unique” (ban xiao xue)

BAN XIAO XUE - 2013 Couture - Silk and felted art to wear:

2012. ban xiao xue (rođen u selu severnom delu kine) je dobio prestižnu međunarodnu woolmark nagradu za talente. on voli i zna da radi sa vunom. sam kaže da su vuna i on stari prijatelji. znaju se već dugo. povodom woolmarkove nagrade za italijanski vogue (oktobar 2012) izgovorio je ove reči o prirodi kao svojoj inspiraciji:

“there is only one keyword about the brand: nature. in one sense it means the clothes that are designed by the inspiration of nature, in the other it also tells that the person who wears them should feel natural, too. It is the appreciation and respect to the mother nature that has made me to give birth to this brand: everything returns to nature, to find the purest and most primitive sense. although the brand is just getting started, the essence that it embraces has always been there.

let’s forget about fashion design for a moment and go back to the basics of nature. nothing bears more beauty than the most common things one can find in great mother nature: the flowing springs, the blooming flowers, the sunshine, the soil, the air, the sky… all we need to do is to see and listen. mother nature has given us the most beautiful clothes: they have feelings, they bear memories, they are so simple but also so magic. let them flow naturally through people’s bodies, let them integrate with the trees and grass, let them take the textures of the mountains and rivers, and let them reconcile in the utmost harmony. everything begins with the divine nature, with a life that goes into eternity. (ban xiao xue)

njegova orijentalna estetika, umetnička sklonost, okrenutost zenu i osami vidljivi su u svakom njegovom komadu. školovao se u kini, na tianjin akademiji lepih umetnosti.pretežno stvara sa vunom i svilom, ali i eksperimentiše sa modernim materijalima…

‘BIRTH GROWTH METAMORPHOSIS’ ~ ‘warm as sunshine, light as air’.

BANXIAOXUE 2015 Spring Summer Mens Runway Catwalk Looks - Shanghai Fashion Week China - Androgyny Sheer Chiffon Wide Leg Culottes Manskirt Sweater Jumper Shirt Outerwear Oversized Long Coat Chunky Knit Shirtdress Lace Mesh Bomber Jacket Leaves Foliage Fauna Scribbles Bucket Hat Embroidery Flowers Florals Crochet Weave Shorts Leggings Black White Ensemble Pleats Ruffles

BANXIAOXUE 2015 Spring Summer Mens Runway Catwalk Looks - Shanghai Fashion Week China - Androgyny Sheer Chiffon Wide Leg Culottes Manskirt Sweater Jumper Shirt Outerwear Oversized Long Coat Chunky Knit Shirtdress Lace Mesh Bomber Jacket Leaves Foliage Fauna Scribbles Bucket Hat Embroidery Flowers Florals Crochet Weave Shorts Leggings Black White Ensemble Pleats Ruffles

BANXIAOXUE 2015 Spring Summer Mens Runway Catwalk Looks - Shanghai Fashion Week China - Androgyny Sheer Chiffon Wide Leg Culottes Manskirt Sweater Jumper Shirt Outerwear Oversized Long Coat Chunky Knit Shirtdress Lace Mesh Bomber Jacket Leaves Foliage Fauna Scribbles Bucket Hat Embroidery Flowers Florals Crochet Weave Shorts Leggings Black White Ensemble Pleats Ruffles

ban xiao xue ss 2015

shanghai fw 2015

Komentiraj

Filed under china, design, fashion, nature, wildsidefashion

for fashion lovers, not for followers

kada se zovete leaf greener već skrećete pažnju na sebe (pravo ime ye zi). ona zna svašta nešto o modi, jer ima ohoho iskustva u tom svetu i igra se u njemu samouvereno i kao devojčica. leaf greener je rođena u beijingu, živi u šangaju i ostatku sveta. unuka je nekadasnjeg ambasadora kine u londonu. ova digital fashion kraljica vrhunski je stilista i kreativni konsultant. studirala je istoriju umetnosti i modni dizajn. godinama je radila u kineskim izdanjima vodećih modnih magazina, a sada je nezavisna, osnovala je svoj mobile magazina leaf (na u kini veopma popularnoj weChat app). promoviše i pruža podršku talentovanim mladim kineskim dizajnerima. svoj sopstveni stil opisuje kao: twisted chic, playful-meets-old-fashioned.

a ovo je njen šangaj:

ovako ju je video adam katz sinding

I feel like I'm a rule-breaker. Chinese people hate it when you wear high heels and socks, but I love it.

na svom youtube kanalu farfetch u serijalu “the unfollowers” slavi individualce u svetu mode. naslov ovog posta je njihov moto. leaf greener se zasluženo našla tu.

njen moto je: live simple, dress cool.

Leaf Greener.

jpmv

‘i don’t really feel like i’m involved with trends, i just wear something for myself. i just like this stuff, i will wear it, that’s it. i don’t like being “trendy trendy”. if i could choose one item of clothing to wear for ever and ever and ever it would be pyjamas. i want to live in morocco in pyjamas.” (leaf)

Leaf Greener, All Over Press.

all over press

recommend us a book that changed your life? fight club by chuck palahniuk. i love the writing: “we’re the middle children of history, man. no purpose or place. we have no great war. no great depression. our great war is a spiritual war. our great depression is our lives. we’ve all been raised on television to believe that one day we’d all be millionaires, and movie gods, and rock stars, but we won’t. you are not your job. you’re not how much money you have in the bank. you’re not the car you drive. you’re not the contents of your wallet. you’re not your fucking khakis. you’re the all-singing, all-dancing crap of the world. (leaf greener)

adam katz sinding

leaf greener

fashion encourages creativity. i enjoy the optimism and fantasy that comes with it. the pure energy drives us to live and create things beyond what we imagine we could.

but at the end of the day, its all material goods. i don’t have anything in my wardrobe that I can’t live without because you only really need your soul.

(leaf greener)

2 komentara

Filed under Adam Katz Sinding, farfetch, leaf, leaf greener, shanghai, the unfollowers

Shanghai mood

wong kar-wai je rođen u šangaju… možda i ja. možda imam kose oči i crnu, crnu kosu. i znam to onda kada sam leptir koji sanja da je čovek.

in the mood for love“, wong kar-wai (花樣年華)

kada slušam ovu muziku koju je komponovao shigeru umebayashi čovek sam koji sanja da je leptir. . . i osećam bol za nečim što bih mogla da budem. što sam u snu tek. sa oba kažiprsta prislonjenim uz slepoočnice izdužujem uglove očiju.  i evo: kosooka sam!

dreaming of dreamy skies…

Amy Wang, Shanghai society girl and fashion designer (late 1930s)

ovo je amy wang, modna dizajnerka iz šangaja. vreme: krajem tridesetih godina 20. veka. haljina (ili je bluza?) ima mnoge elemente tradicionalnog, a frizura i cigareta u ruci govore o vesternizaciji kine… sinoć smo u nekom društvu pokušavali da se prisetimo da li su kinezi išli u neke velike osvajačke poduhvate van svoje zemlje. rekoh: velike. znam za neke manje, po komšiluku. evo i sada, stvaraju svet kod svoje velike kuće. odlaze u beli svet, čak i do nas jadnih, pa se vraćaju u svoje gnezdo… ili grešim. nisam nikakav istoričar. na jednog govornika engleskog danas dolazi tri govornika kineskog? (pročitah u odličnoj jezičkoj istoriji sveta nikolasa ostlera”carstvo reči”.) i pitanje sa tim u vezi: živi li latinski negde još osim u starim knjigama i, na obično nečitkim, lekarskim receptima?

LIU WEN |A-Z of Beauty ✖

liu wen, a-z beauty by daniel sannwald

a ovo je blog o mestima gde se moda i umetnost dodiruju. i da, volim istočnjačku modu. ima ukus dobro čuvane tajne. volim kako šušti svila. a put svile očaravajući.  gledala sam na filmu i u knjigama hiljadugodišnju, bogatu tradiciju mode u kini… nije mao vladao celom njihovom istorijom i nisu nosili samo one bezlične stvari… kada je u januaru ove godine posetila kinu ona koja vedri i oblači modnim nebom, ona koja je odlučila da se i starleta poznata samo po tome što je poznata nađe na koricama modnog carstva “vogue”, anna wintour,  hladno i fiskalno je konstatovalaa: “honestly, i see a lot of pretty things in china, but nothing i could call ‘modern chinese style’ has emerged yet”… a da li je kineskoj modnoj industriji zapadno tržište uopšte i potrebno? ili je obrnuto? kakogod, ja kada bih mogla, kada bih živela u nekoj zemlji u kojoj od svog rada može pošteno da se živi,  kupila bih rado modele nekih kineskih modnih dizajnera…

već sam na ovom blogu pisala o vezi šangaja i mode. evo ovde.

iz šangaja dolazi i kreatorka judy hua.

http://www.judyhua.com

a ako vas put nanese u šangaj evo i adrese: judy hua showroom 
1f, building 7, 50 moganshan lu, putuo district, shanghai

judy najviše poštuje kreatore kao što su: yohji yamamoto, rei kawakubo, issey miyake… meni je već i to dovoljno da mi se dopadne.

 

Judy Hua

judy hua

iz šangaja dolazi i rachelle jim, inače po obrazovanju arhitekta.

ovo je njen site:

http://www.rachellejim.com

ja volim ove njene modele:

Construction of this series is influenced by Shanghai tailoring of the 1930’s, with earthen palette inspired by art deco architecture of the foreign concessions. The signature silhouette is characterized by a pair of padded hips with a strange sense of allure and beauty. The gentle protrusions accentuate a svelte waistline, creating an illusion of desirable feminine proportions.

Construction of this series is influenced by Shanghai tailoring of the 1930’s, with earthen palette inspired by art deco architecture of the foreign concessions. The signature silhouette is characterized by a pair of padded hips with a strange sense of allure and beauty. The gentle protrusions accentuate a svelte waistline, creating an illusion of desirable feminine proportions.

Rachelle Jim F/W 2012 in Numéro China #23 November 2012 by John-Paul Pietrus

jedanput ide stari amidža

ko neki sedi mandarin…

(đura jakšić, otac i sin)

Komentiraj

Filed under art, fashion, movie, music

chen man, east and west

all reality is a phantom, all phantoms are real.” (chen man  陳漫 , beijing, china)

chen man je fotograf, grafički dizajner i slikar. iz kine, iz pekinga. rođena 1980. u mongoliji. lepa (radi i kao model), obrazovana, uspešna, autentična i ima šta da kaže. pogledaj prvo video dole. dobro ga pogledaj:

 chen man: east-west” at l.a. louver, 2014

kada kažemo kina danas , većina nas pomisli na zemlju koja se vrtoglavo brzo i snažno otvorila prema svetu. prema materijalnom, zapadnom svetu, pre svega. i pomislimo kako više ne nose ama baš svi kinezi ista odela, ne voze bicikl, ne jedu pirinač i ne drže samo restorane i prodavnice nepotrebnih, jeftinih stvari, ako uspeju da odu iz kine. chen man je jedna od onih iz ove velike i magične zemlje koja će nas podučiti da je kina mnogo, mnogo više od ovih stereotipa. chen man o ovim našim stereotipima govori i sa ironijom i sa razumevanjem. živi između kine i usa. između istoka i zapada. između tradicije i novog. i zna, vrlo dobro zna da smo svi različiti. i da smo svi isti. i da novac ne rešava sva. nigde. pa, ni u kini. ističe da je presedan uticaj na nju imaju drevne kineske filozofije, mnogo više nego zapadna kultura i materijalizam, čiji uticaj, međutim, ne poriče. njen stil je eklektički, odražava mnoštvo uticaja pod kojima stvara i živi…

chen man je odrasla u skromnom delu pekinga, u jednoj o donih uskih, pretrpanih, sporednih ulica. već sa dve godine crtala je miševe koji su carevali po kući, a kako su roditelji zapazili da su ti crteži prilično dobri odveli su je kod jednog starog majstora tradicionalnog slikarstva da je podučava. majka je bila lekarka, a otac grafički dizajner koji je pravio revolucionarne postere ogromnih dimenzija. “new york times” je za chen rekao da je pionir vizuelne revolucije u kini. izlaže širom sveta. sarađuje sa najvećim časopisima i brendovima. i govori! ona nije nemi fotograf.

Chen Man<br><br /><br /><br /><br /><br /><br /><br /><br /><br /><br /><br /><br /><br /><br /><br /><br /><br /><br /><br /><br /><br /><br /><br /><br /><br /><br /><br /> 12 Chinese Colors: Eosin 1, 2011<br><br /><br /><br /><br /><br /><br /><br /><br /><br /><br /><br /><br /><br /><br /><br /><br /><br /><br /><br /><br /><br /><br /><br /><br /><br /><br /><br /> c-print<br><br /><br /><br /><br /><br /><br /><br /><br /><br /><br /><br /><br /><br /><br /><br /><br /><br /><br /><br /><br /><br /><br /><br /><br /><br /><br /><br /> 76 3/4 x 51 1/4 in. (195 x 130 cm)<br><br /><br /><br /><br /><br /><br /><br /><br /><br /><br /><br /><br /><br /><br /><br /><br /><br /><br /><br /><br /><br /><br /><br /><br /><br /><br /><br /> Edition of 7, 3 A.P.

chen man, 12 chinese colors: eosin 1, 2011

 

as nothing more than a simple person, i have no power to change the future of mankind or myself. i sincerely hope that communication between people on a spiritual level will see great developments, and not just in numbers or statistics, but something we can all see with the naked eye. not just in form either, but a true balance of idealism and materialism, and worldly recognition of the true beauty of traditional chinese life. only if the majority of people live life in this manner will the world be a beautiful and peaceful place to live, people will have clean air to breath and fresh water to drink, and mankind will be able to attain an ideal and harmonious future.  (chen man, interview)

 

Чен Ман Лонг Ливе Домовина

chen man, long live the motherland, shanghai no. 1, 2010

IMG 0165

“after all, nobody knew how to appreciate picasso’s paintings until after his death. sometimes an artist’s job is to stir up controversy. i’d rather my work be criticised than neglected.” (chen man)

Avant-garde magazine covers photographed by Chen Man for i-D magazine.

Avant-garde magazine covers photographed by Chen Man for i-D magazine.

whatever the weather issue, i-d magazine celebrates 2012 – the year of the dragon with these portraits, photographed by chen man

sites:

http://www.chenmaner.com

http://chenman.vincentshi.com/

 the new generation should stop imitating western, japanese and korean culture, heritage from “old china,” political pop, the played-out symbols of the cultural revolution, and so forth. it’s about time for the new generation to build their own aesthetic and moral language.

(chen man for jing daily“)

here are two kinds of beauty – natural beauty and inner beauty. i believe the combination of natural beauty and inner beauty is what human should strive for, otherwise we may as well go back to being tribal. what people perceive and believe to be “environmentally friendly” determines the fate of our world. our world has become driven by materialism, and therefore it’s ever more important to promote the ideological conception of “harmony” – using minimal resources and maximum intelligence to create a better world. this is what our world needs. my goal is to present this ideological concept of “harmony” with visuals in my work to make it more understandable for people.

(ibidem)

self china magazine, may 2015, sophie marceau by chen man

Outside Inside the Dream, 2012 Copyright Chen Man. Courtesy of L.A. Louver

outside inside the dream, 201o, chen man

Komentiraj

Filed under art, fashion, philosophy