Tag Archives: vladimir majakovski

falling in love with poetry

opet je pretoplo i o5 mi je, i pored svega, ostanak u stanu bolja solucija, nego da se kuvam napolju. dovezem se sa posla na svom konju vranom (aka biciklu), odradim popodnevnu siestu i onda putujem. sajber prostorima. kuda god mi duša zaželi. od azorskih ostrva (u znak sećanja na vladimira majakovskog, dan uoči njegovog rođendana) do jednog prelepog apartmana na east village, nyc adresi.

 

azores islands

ja sam se rodio, sisao isprva
živeo, radio, i starost ce doći…
evo, i život kao azorska ostrva će proći.

(vladimir majakovski (19. jul 1893-14. april 1930) , plitka poezija na dubokim mestima)

majakovski, portret koji je napravio rodčenko 1924.

u new yorku je cleo wade i njen dom. poseban i ljubak kao što je i ona. i njeni stihovi koje piše na smith corona pisaćoj mašini pastelno roze boje! svoju poeziju objavljuje na instagramu i na zidovima. virtuelnim i pravim pravcatim. ona je i likovna umetnica. i feministkinja. i društveno odgovorna i angažovana osoba koja na različite načine podržava i bodri one čiji se glas ne čuje. a ni moda joj nije strana, zapravo radi se o njenom stilu. i jasno je da ga takve osobe imaju. i model je, ali i saradnik modnih magazina. i stilista. u upravi je the national black theatre u new yorku, tačnije u harlemu. poznata je po art instalacijama sa porukama, poput one ogromne 2015. u new orleansu koja se zvala “respect”. to je, u stvari, emotivno ljubavno pismo njenom rodnom gradu new orleansu, deset godina nakon što je uragan katrina potopio gotovo 80% ovog grada i odneo skoro 2000 ljudskih života. na  billboardu u istorijskoj, francuskoj četvrti stoje njeni stihovi.

a na internetu njena adresa je: www.cleowade.com

cleo:  i called that poem respect because when you really look into the definition of respect, it means to have deep admiration for what someone has been through.

GP2A0299-hero

photo marianna massey, modna saradnja koju je cleo imala sa zero + maria cornejo’s resort ‘17 capsule collection

 

GP2A0936_pp

Резултат слика за cleo wade are you ok

 

Image

photo meredith jenks

 

 

cleo o sebi kaže “i describe myself as a maker. i get up every morning and try to make things. sometimes it’s on paper, and sometimes it’s on a wall. every day i have the intention of building community with others through creating” 

c l e o  w a d e

“the best thing about girl power is that over time it turns into woman power.”

 

cleo wade: ‘i think that whenever we are able to allow art to be a form of storytelling that shares the beauty, fragility, vulnerability and power of our humanity, then we are doing a public service. when you share your truths and your stories, you give other people permission to do the same. we have so much more power to see each other and free each other than we think. i just try to focus every day on storytelling.’

a ovako je vidi vogue:

Cleo Wade

cleo

Резултат слика за cleo wade new orleans respect

“on a humid saturday last summer, a young woman with a halo of curls put on a white cotton dress and set up a booth at the hester street fair in downtown manhattan. she wasn’t selling artisanal jerky or hand-painted pottery — what she had on offer instead, as advertised by a bright-blue sign propped against a vase of yellow flowers, was “peaceful and loving conversation.” a banner above her head read ARE YOU OK? “honestly, it was inspired by lucy from peanuts,” recalls cleo wade. “she’s an icon.”

— new york times

at home

Komentiraj

Filed under art, fashion

red and black or be ready

Yohji Yamamoto:

nedavno sam na pinterestu videla ovaj plakat. i baš bih volela da znam koliko je yohji yamamoto imao udela u njegovoj izradi. i uopšte, jako bih volela da ga upoznam. ne bih ga gnjavila pitanjima. ćutala bih tiho. samo bih ga pitala o kombinaciji crvene i crne. jer, ta kombinacija je osetljivo polje. mora biti dobro osmišljena, da ne sklizne  u previše. ili u ništa. a ako je dobra, prava, onda je snažna. kao revolucija. ona koja ne jede svoju decu… onda je toranj sa kojeg se podiže. visoko gore. gde je vazduh čist i pogled jasan.

mi ne letimo, samo se podižemo na one tornjeve koje možemo sami izgraditi. (osip mendeljštam, jutro akmeizma, 1919)

nick knight

photo: alexey blagutin

zamišljam yamamotovu haljinu inspirisanu tatljinovim spomenikom internacionali. crvenu i crnu. 

ako bi bilo pristojno, pitala bih ga šta misli o ruskoj avangardi iz prošlog veka. o dekonstrukciji kao neophodnosti za konstrukciju. volela bih da kaže reč-dve. a onda bih volela da mi dopusti da posmatram jedan njegov radni dan u ateljeu. a ja da dišem. easy… easy… i upijam. svaki detalj. dok on izvodi nokturno na flauti-oluku…

da l’ biste mogli?

izbacivši iz čaše boju,

namazah sliku radnog dana;

na pihtijnom pokazah loju

kose obraze okeana.

na limene ribe krljušti durnoj

pročitah novih usta poruku.

a vi,

da l’ biste mogli nokturno

izvesti

na flauti-oluku?

(vladimir majakovski)

vladimir tatlin, costume design for life for the tsar, 1913-1915

yohji yamamoto

pogledaj (i slušaj!) ovo:http://bit.ly/1Rgwde2

el lissitzky, study for a page of the story of two squares: a suprematist tale in six constructions, 1929: “they fly to earth from very far away.”

varvara stepanova, be ready! 1932. varvara je bila i modni kreator. rodčenkova ljubav…

Komentiraj

Filed under art, design, fashion

majakovski i rei

kada je rei kawakubo snimala 1989. za svoj kultni six magazine u gruziji da li je znala da je vladimir majakovski rođen tamo, u mestu bagdadi? pošto je diplomirala lepe umetnosti i književnost za pretpostaviti je da je znala. a majakovski… nije da nije mario za modu.  i za pariz…

a oboje su marili samo za korake ispred. futuristi! prvo dekonstrukcija. a posle nje rekonstrukcija! revolucija! kao dečaci… kao oblak u pantalonama…

kako je došla na ideju da snima editorijal u gruziji u tom burnom i odsudnom momentu njihove istorije, kada su brojali poslednje trenutke u sssr-u? uoči nezavisnosti… kada su sovjetske trupe ušle da zavedu red…

i šta li su ti ljudi u okolini tbilisija mislili kada im je usred tog ludila stigla modna japansko-francuska ekipa? da li su bili željni svake pažnje iz njima dalekog i stranog sveta ili su bili zbunjeni kao deca… začuđeni, šokirani, kako neko mari za modu, a okolo je haos i život je težak. jer, ti ljudi ne izgledaju kao oni kojima je život pesma… danas sam videla spot jedne pevačice snimljen sa izbeglicama u pokretu… može svašta da se kaže. misli… u rei verujem. kao što kreira beskompromisno verujem da je iznad politike i manipulacije. da su razlozi bili etičko-estetski. i puni pitanja. почему? i želim da mislim da ih nije zaboravila. i da nije olako donosila zaključke o celoj toj sovjetsko-gruzijskoj priči ni tada, ni sada. eto, ja želim da verujem da je meni  neznanac  koga toliko volim i poštujem bezgrešno biće.

🙂 oh, da, to je tako lako.

svi modeli su meštani, a ne profesionalni manekeni! i nose i svoju garderobu, ne samo comme des garçons… 

i rei i majakovski u duši bez ijedne sede vlasi. eto, i to im je zajedničko.

bagdadi (gruzijski: ბაღდათი), gruzija, njegovo rodno mesto…

Vuc8_big

влади́мир маяко́вский ( 1893–1930)

ja volim sve njegove pesme. strasne. snažne. duboke. britke. jake. surove. i velike kao njegove oči. i/ili usne.  strong and beautiful!

volela bih da rei čita ovu pesmu. jednom, dvaput, stoput. japanski, francuski, kojigod hoće prevod.

i da gleda ove oči gore.

pitka filozofija na dubokim mestima

postacu ne tolstoj,
no nešto mnogo gore,
jedem,
pišem,
i ludim od toplog svoda.
ko još nije filozofirao nad morem?
voda.
ko vrag ljut beše
okean prošlo veče,
danas –
golubica na jajima,
pun smirenja.
kolika razlika!
sve teče
sve se menja.
a ima voda svoje vreme:
plima, oseka,
jedno po jedno.
samo kod stjeklova
voda ne izlazi iz teme.
i to nepravedno.
crknuta riba usamljena sred vode.
ko slomljena krilca –
peraja trag.
i pliva tako, i ode vragu.
u susret trom, fokinog tela,
brod iz meksika,
a mi – tamo sada.
drukčije i ne može.
podela rada.
kažu – kit.
može biti.
vrsta ribljeg bjednog –
trostrukog obima.
samo kod demjana brci su spolja,
a kit ih unutra ima.
godine – galebi.
poređaju se i u more se zariju
kljukajući se ribom nemilice.
pa se sakriju.
u samoj stvari, gde su te ptice?
ja sam se rodio, sisao isprva
živeo, radio, i starost ce doći
evo, i život kao azorska ostrva
će proći.

vladimir majakovski

Маяковский

 comme des garcons, photographer: brian griffin. stylist: rei kawakubo. location: soviet georgia in winter 1989

killheji: Comme des Garçons fashion shoot in Tblisi, Georgia, 1989

rei kawakubo, soviet georgia, 1989, photos: bruan griffin

‘for the voice’ by vladimir mayakovsky – el lissitzky

mayakovsky

six magazine

2 komentara

Filed under art, fashion